Interesuje me dali je TUF pronadjen u reonu ugasenog vulkana upotrebljiv za proizvodnju cementa? I ako ga ima u tim kolicinama mislim da bi drzava mogla da zaradi ogromne pare na eksploatisanju.
Zanimljivo je da najviše negativnih komentara ima "Dusan" i "Geolog", a ljudi su potpuno u pravu. Tekst ima jako puno grešaka, a o zanemarivanju velikih vulkanskih oblasti Srbije. Uh!
Ovo kod Bečeja nije bio vulkan, a neću ni da se trudim da objasnim šta je... uzmite knjige i pročitajte!
U tekstu ste se bazirali na planinske predele nase zemlje, a zanemarili ste ravnicu Vojvodine i Becejski vulkan koji je uznemirio gradjane pre 39 godina. O tome bi mogli da Vam pricaju ljudi iz Beceja koji se toga vrlo dobro secaju. Evo jednog korisnog i zanimljivog linka www.youtube.com/watch?v=y44vAAZQvuQ
mnogo Vam hvala na ovakvom članku. baš pre nekoliko dana sam sa kolegama spominjao da je verovatno bilo vulkana i na teritoriji srbije.
nadam se da će biti još članaka o geologiji naših krajeva.
hej Pavle, mislim da je lep pokusaj . Preambiciozan je naslov jer ugasenih vulkana u srbiji ima mnogo vise vec pomenuta timocka oblast itd. Mozda da bi bilo strucnijh i pozavnijh da pisu ali posto oni ne pisu dobro je da neko pise. Tako dobro za pocetak medjutim ova greska sa bazaltima nece biti da imaju dosta vode.
Ostrovica kod Rudnika je vulkanski NEK, tj dovodni kanal koji ide od magmatskog ognjista do kupe a koji je u ovom slucaju ostao da strci u reljefu jer je kupa razorena erozijom. Interesatno je da on izdaleka zaista ima izgled vulkanske kupe.
Svaka cast!Lepo je videti da neko i Srbiju spomene.Clanak sa vulkanima je fantastican.Napisan naucnom tezinom i prozet jednostavnoscju za svakog citaoca.Nadam se da je ovo tek pocetak i da cje se ubuducje vise paznje posvetiti srpskim prirodnim bogatstvima,reljefu,a i istoriji..
Ne samo sto je inspirativno citati ovakve zapise, vec je i nacin priblizavanja nauke laicima vazan deo misije naucnika. Jednostavnim jezikom umeju da pisu samo veliki poznavaoci svoje materije. Uzzivala sam, i nadam se da ce biti jos divnih tema iz geologije, od nasih naucnika. We ll meet again...
Hm, koliko mi je poznato, Avala nije vulkan u pravom smislu. U pitanju je lakolit, tj. oblik intruzivnog magmatizma gde lava ne izbija na površinu, već ostaje ispod površine. U slučaju Avale je došlo do izdizanja tla, ali ne i do erupcije.
Izbijanje lave na površinu, recimo u obliku vulkana, je efuzivni magmatizam.
Neka me neki geolog ispravi ako sam negde pogrešio...davno beše...
Pa dok sam biu i gimnaziu rekao sa postoji mogucnost da je imalo vulkana jer tu je imalo zemljotresa, i mineralna voda.
Ove dve faktori kaze da postoji mognucnost da lava nije tako duboko
Bilo bi veoma lepo da se cesce prikazuju emisije u kojoj ce ne samo deca vec i gomila starijih, neinformisanih, saznati nesto vise o svojo domovini i prirodi koja nas okružuje.Ovo je super inicijativa i smatram da iako nas ekonomija prožima svuda moglo bi da se malo vise novca odvoji za "neprofitabilne stvari"
Sledeci put, molim vas, opisite zemljiste u naselju Savinci u Vranjskoj Banji..
Za svaku pohvalu je ovaj vas rad, a narocito rad mladjanog Nenada Krstica. Decko ima potencijala (:
Облик планине на одређеном простору одокативно говори да је то некада био вулкан. Поред Београда имамо један стари угашени вулкан, и ми га данас зовемо Авала.
Pozitivno je da se bilo kakav članak o geologiji pojavi u medijima, ali kolega zaista si mogao da se potrudiš da napišeš bar malo "ozbiljniji" tekst. Ovo je zaista objašnjeno najprostije moguće. I ima zaista mnogo diskutabilnih činjenica koje ste naveli.
Niste ni spomenuli Timočku magmatsku oblast, Kopaoničku oblast, Rudničku oblast, a zar treba da kažem da su to bila najaktivnija vulkanska područja na prostoru današnje Srbije. Slažem se da je oblast JI Srbije bila jako vulkanski aktivna i da je značajna, ali da je “najznačajnija” i nije baš. Možda zato što Vi radite tamo ili ste radili!?
Niste se baš proslavili sa ovakim tekstom, ali bolje išta nego ništa!
P.S. Niste spomenuli ni Đavolju varoš ni rudnički nek (najimpresivnije oblike vulkanske aktivnosti u Srbiji). A to je ono što ljude van naše struke najviše i privlači.
Za Ostrvicu, ili Ostrovicu kako se naziva u tekstovima, vazi legenda da je u vreme panonskog mora to bilo ostrvo za koje su se vezivali brodovi, i da dan danas postoje klinovi za koje su se isti vezivali.
Bio sam na vrhu Ostrvice pet puta i tesko je objasniti nekim ljudima da u vreme panonskog mora nije bilo brodova, i da klinova nema nigde. A i podnozje Ostrvice je na velikoj nadmorskoj visini tako da more verovatno nije ni stiglo do nje.Pa ipak ljudi i dalje veruju.
Iz daljine ali i iz bliza ovaj vrh izgleda mnogo strm, ali postoji dobra staza. Inace kada sam bio 98. godine na vrh su se popeli bez problema jedan stariji covek od oko sezdeset godina i njegov unuk od desetak.
Posle tog izleta odneo sam slike u gimnaziju i izmedju ostalih pokazao i jednom dosta dodbrom profesoru geografije. On mi je rekao da je dokazano da Ostrvica nije ugasen vulkan vec da je nastala na drugi nacin. Mnogi tekstovi pak ukljucujuci i ovaj tvoj tvrde suprotno.
Tako da Pavle, kada budes posetio ovaj vrh, napisi opet neki tekst, i resi ovu hamletovsku dilemu.
Daciti izlivna stena iz grupe granita i riolita (ove stene su izgrađene od kvarca, kalijskog feldspata i liskuna), gde sadržaj SiO2 premašuje 66%.
Bazalt je izlivna stena iz grupe gabra i bazalta. Ove stene su izgrađene od bazičnog plagioklasa, monokliničnog piroksena, olivina...itd. Imaju manje od 52% SiO2 .
Čoveče, ovo su osnove geologije!!!
Vi ste potpisali ovakav tekst!?
...a između dve navedene banje ima minimum 50 km rastojanja vazdušne linije, no to i nije bitno pored gomile neverovatnih gluposti koje ste napisali.
Kao mali bio sam mnogo puta na padinama Kotlenika, a jednom prilikom peli smo se skoro do vrha.
U podnozju ima nekoliko potocica u kojima zive rakovi, posle gore nema vode ni za lek. Kamncici u potoku su nesto drugacijeg oblika nekog inace i cvenkastiji. I zemlja u podnozju Kotlenika sva je crvenkasta.
Pozitivno je da se bilo kakav članak o geologiji pojavi u medijima, ali kolega zaista si mogao da se potrudiš da napišeš bar malo "ozbiljniji" tekst. Ovo je zaista objašnjeno najprostije moguće. I ima zaista mnogo diskutabilnih činjenica koje ste naveli.
Niste ni spomenuli Timočku magmatsku oblast, Kopaoničku oblast, Rudničku oblast, a zar treba da kažem da su to bila najaktivnija vulkanska područja na prostoru današnje Srbije. Slažem se da je oblast JI Srbije bila jako vulkanski aktivna i da je značajna, ali da je “najznačajnija” i nije baš. Možda zato što Vi radite tamo ili ste radili!?
Niste se baš proslavili sa ovakim tekstom, ali bolje išta nego ništa!
P.S. Niste spomenuli ni Đavolju varoš ni rudnički nek (najimpresivnije oblike vulkanske aktivnosti u Srbiji). A to je ono što ljude van naše struke najviše i privlači.
Kao mali bio sam mnogo puta na padinama Kotlenika, a jednom prilikom peli smo se skoro do vrha.
U podnozju ima nekoliko potocica u kojima zive rakovi, posle gore nema vode ni za lek. Kamncici u potoku su nesto drugacijeg oblika nekog inace i cvenkastiji. I zemlja u podnozju Kotlenika sva je crvenkasta.
Hm, koliko mi je poznato, Avala nije vulkan u pravom smislu. U pitanju je lakolit, tj. oblik intruzivnog magmatizma gde lava ne izbija na površinu, već ostaje ispod površine. U slučaju Avale je došlo do izdizanja tla, ali ne i do erupcije.
Izbijanje lave na površinu, recimo u obliku vulkana, je efuzivni magmatizam.
Neka me neki geolog ispravi ako sam negde pogrešio...davno beše...
Bilo bi veoma lepo da se cesce prikazuju emisije u kojoj ce ne samo deca vec i gomila starijih, neinformisanih, saznati nesto vise o svojo domovini i prirodi koja nas okružuje.Ovo je super inicijativa i smatram da iako nas ekonomija prožima svuda moglo bi da se malo vise novca odvoji za "neprofitabilne stvari"
Ne samo sto je inspirativno citati ovakve zapise, vec je i nacin priblizavanja nauke laicima vazan deo misije naucnika. Jednostavnim jezikom umeju da pisu samo veliki poznavaoci svoje materije. Uzzivala sam, i nadam se da ce biti jos divnih tema iz geologije, od nasih naucnika. We ll meet again...
Sledeci put, molim vas, opisite zemljiste u naselju Savinci u Vranjskoj Banji..
Za svaku pohvalu je ovaj vas rad, a narocito rad mladjanog Nenada Krstica. Decko ima potencijala (:
Pa dok sam biu i gimnaziu rekao sa postoji mogucnost da je imalo vulkana jer tu je imalo zemljotresa, i mineralna voda.
Ove dve faktori kaze da postoji mognucnost da lava nije tako duboko
Svaka cast!Lepo je videti da neko i Srbiju spomene.Clanak sa vulkanima je fantastican.Napisan naucnom tezinom i prozet jednostavnoscju za svakog citaoca.Nadam se da je ovo tek pocetak i da cje se ubuducje vise paznje posvetiti srpskim prirodnim bogatstvima,reljefu,a i istoriji..
U tekstu ste se bazirali na planinske predele nase zemlje, a zanemarili ste ravnicu Vojvodine i Becejski vulkan koji je uznemirio gradjane pre 39 godina. O tome bi mogli da Vam pricaju ljudi iz Beceja koji se toga vrlo dobro secaju. Evo jednog korisnog i zanimljivog linka www.youtube.com/watch?v=y44vAAZQvuQ
Ostrovica kod Rudnika je vulkanski NEK, tj dovodni kanal koji ide od magmatskog ognjista do kupe a koji je u ovom slucaju ostao da strci u reljefu jer je kupa razorena erozijom. Interesatno je da on izdaleka zaista ima izgled vulkanske kupe.
hej Pavle, mislim da je lep pokusaj . Preambiciozan je naslov jer ugasenih vulkana u srbiji ima mnogo vise vec pomenuta timocka oblast itd. Mozda da bi bilo strucnijh i pozavnijh da pisu ali posto oni ne pisu dobro je da neko pise. Tako dobro za pocetak medjutim ova greska sa bazaltima nece biti da imaju dosta vode.
Облик планине на одређеном простору одокативно говори да је то некада био вулкан. Поред Београда имамо један стари угашени вулкан, и ми га данас зовемо Авала.
Za Ostrvicu, ili Ostrovicu kako se naziva u tekstovima, vazi legenda da je u vreme panonskog mora to bilo ostrvo za koje su se vezivali brodovi, i da dan danas postoje klinovi za koje su se isti vezivali.
Bio sam na vrhu Ostrvice pet puta i tesko je objasniti nekim ljudima da u vreme panonskog mora nije bilo brodova, i da klinova nema nigde. A i podnozje Ostrvice je na velikoj nadmorskoj visini tako da more verovatno nije ni stiglo do nje.Pa ipak ljudi i dalje veruju.
Iz daljine ali i iz bliza ovaj vrh izgleda mnogo strm, ali postoji dobra staza. Inace kada sam bio 98. godine na vrh su se popeli bez problema jedan stariji covek od oko sezdeset godina i njegov unuk od desetak.
Posle tog izleta odneo sam slike u gimnaziju i izmedju ostalih pokazao i jednom dosta dodbrom profesoru geografije. On mi je rekao da je dokazano da Ostrvica nije ugasen vulkan vec da je nastala na drugi nacin. Mnogi tekstovi pak ukljucujuci i ovaj tvoj tvrde suprotno.
Tako da Pavle, kada budes posetio ovaj vrh, napisi opet neki tekst, i resi ovu hamletovsku dilemu.
Daciti izlivna stena iz grupe granita i riolita (ove stene su izgrađene od kvarca, kalijskog feldspata i liskuna), gde sadržaj SiO2 premašuje 66%.
Bazalt je izlivna stena iz grupe gabra i bazalta. Ove stene su izgrađene od bazičnog plagioklasa, monokliničnog piroksena, olivina...itd. Imaju manje od 52% SiO2 .
Čoveče, ovo su osnove geologije!!!
Vi ste potpisali ovakav tekst!?
...a između dve navedene banje ima minimum 50 km rastojanja vazdušne linije, no to i nije bitno pored gomile neverovatnih gluposti koje ste napisali.
mnogo Vam hvala na ovakvom članku. baš pre nekoliko dana sam sa kolegama spominjao da je verovatno bilo vulkana i na teritoriji srbije.
nadam se da će biti još članaka o geologiji naših krajeva.
Interesuje me dali je TUF pronadjen u reonu ugasenog vulkana upotrebljiv za proizvodnju cementa? I ako ga ima u tim kolicinama mislim da bi drzava mogla da zaradi ogromne pare na eksploatisanju.
Zanimljivo je da najviše negativnih komentara ima "Dusan" i "Geolog", a ljudi su potpuno u pravu. Tekst ima jako puno grešaka, a o zanemarivanju velikih vulkanskih oblasti Srbije. Uh!
Ovo kod Bečeja nije bio vulkan, a neću ni da se trudim da objasnim šta je... uzmite knjige i pročitajte!
Pozitivno je da se bilo kakav članak o geologiji pojavi u medijima, ali kolega zaista si mogao da se potrudiš da napišeš bar malo "ozbiljniji" tekst. Ovo je zaista objašnjeno najprostije moguće. I ima zaista mnogo diskutabilnih činjenica koje ste naveli.
Niste ni spomenuli Timočku magmatsku oblast, Kopaoničku oblast, Rudničku oblast, a zar treba da kažem da su to bila najaktivnija vulkanska područja na prostoru današnje Srbije. Slažem se da je oblast JI Srbije bila jako vulkanski aktivna i da je značajna, ali da je “najznačajnija” i nije baš. Možda zato što Vi radite tamo ili ste radili!?
Niste se baš proslavili sa ovakim tekstom, ali bolje išta nego ništa!
P.S. Niste spomenuli ni Đavolju varoš ni rudnički nek (najimpresivnije oblike vulkanske aktivnosti u Srbiji). A to je ono što ljude van naše struke najviše i privlači.
Daciti izlivna stena iz grupe granita i riolita (ove stene su izgrađene od kvarca, kalijskog feldspata i liskuna), gde sadržaj SiO2 premašuje 66%.
Bazalt je izlivna stena iz grupe gabra i bazalta. Ove stene su izgrađene od bazičnog plagioklasa, monokliničnog piroksena, olivina...itd. Imaju manje od 52% SiO2 .
Čoveče, ovo su osnove geologije!!!
Vi ste potpisali ovakav tekst!?
...a između dve navedene banje ima minimum 50 km rastojanja vazdušne linije, no to i nije bitno pored gomile neverovatnih gluposti koje ste napisali.
Облик планине на одређеном простору одокативно говори да је то некада био вулкан. Поред Београда имамо један стари угашени вулкан, и ми га данас зовемо Авала.
Hm, koliko mi je poznato, Avala nije vulkan u pravom smislu. U pitanju je lakolit, tj. oblik intruzivnog magmatizma gde lava ne izbija na površinu, već ostaje ispod površine. U slučaju Avale je došlo do izdizanja tla, ali ne i do erupcije.
Izbijanje lave na površinu, recimo u obliku vulkana, je efuzivni magmatizam.
Neka me neki geolog ispravi ako sam negde pogrešio...davno beše...
U tekstu ste se bazirali na planinske predele nase zemlje, a zanemarili ste ravnicu Vojvodine i Becejski vulkan koji je uznemirio gradjane pre 39 godina. O tome bi mogli da Vam pricaju ljudi iz Beceja koji se toga vrlo dobro secaju. Evo jednog korisnog i zanimljivog linka www.youtube.com/watch?v=y44vAAZQvuQ
Za Ostrvicu, ili Ostrovicu kako se naziva u tekstovima, vazi legenda da je u vreme panonskog mora to bilo ostrvo za koje su se vezivali brodovi, i da dan danas postoje klinovi za koje su se isti vezivali.
Bio sam na vrhu Ostrvice pet puta i tesko je objasniti nekim ljudima da u vreme panonskog mora nije bilo brodova, i da klinova nema nigde. A i podnozje Ostrvice je na velikoj nadmorskoj visini tako da more verovatno nije ni stiglo do nje.Pa ipak ljudi i dalje veruju.
Iz daljine ali i iz bliza ovaj vrh izgleda mnogo strm, ali postoji dobra staza. Inace kada sam bio 98. godine na vrh su se popeli bez problema jedan stariji covek od oko sezdeset godina i njegov unuk od desetak.
Posle tog izleta odneo sam slike u gimnaziju i izmedju ostalih pokazao i jednom dosta dodbrom profesoru geografije. On mi je rekao da je dokazano da Ostrvica nije ugasen vulkan vec da je nastala na drugi nacin. Mnogi tekstovi pak ukljucujuci i ovaj tvoj tvrde suprotno.
Tako da Pavle, kada budes posetio ovaj vrh, napisi opet neki tekst, i resi ovu hamletovsku dilemu.
Pa dok sam biu i gimnaziu rekao sa postoji mogucnost da je imalo vulkana jer tu je imalo zemljotresa, i mineralna voda.
Ove dve faktori kaze da postoji mognucnost da lava nije tako duboko
Sledeci put, molim vas, opisite zemljiste u naselju Savinci u Vranjskoj Banji..
Za svaku pohvalu je ovaj vas rad, a narocito rad mladjanog Nenada Krstica. Decko ima potencijala (:
Svaka cast!Lepo je videti da neko i Srbiju spomene.Clanak sa vulkanima je fantastican.Napisan naucnom tezinom i prozet jednostavnoscju za svakog citaoca.Nadam se da je ovo tek pocetak i da cje se ubuducje vise paznje posvetiti srpskim prirodnim bogatstvima,reljefu,a i istoriji..
Bilo bi veoma lepo da se cesce prikazuju emisije u kojoj ce ne samo deca vec i gomila starijih, neinformisanih, saznati nesto vise o svojo domovini i prirodi koja nas okružuje.Ovo je super inicijativa i smatram da iako nas ekonomija prožima svuda moglo bi da se malo vise novca odvoji za "neprofitabilne stvari"
Ostrovica kod Rudnika je vulkanski NEK, tj dovodni kanal koji ide od magmatskog ognjista do kupe a koji je u ovom slucaju ostao da strci u reljefu jer je kupa razorena erozijom. Interesatno je da on izdaleka zaista ima izgled vulkanske kupe.
Zanimljivo je da najviše negativnih komentara ima "Dusan" i "Geolog", a ljudi su potpuno u pravu. Tekst ima jako puno grešaka, a o zanemarivanju velikih vulkanskih oblasti Srbije. Uh!
Ovo kod Bečeja nije bio vulkan, a neću ni da se trudim da objasnim šta je... uzmite knjige i pročitajte!
Kao mali bio sam mnogo puta na padinama Kotlenika, a jednom prilikom peli smo se skoro do vrha.
U podnozju ima nekoliko potocica u kojima zive rakovi, posle gore nema vode ni za lek. Kamncici u potoku su nesto drugacijeg oblika nekog inace i cvenkastiji. I zemlja u podnozju Kotlenika sva je crvenkasta.
Ne samo sto je inspirativno citati ovakve zapise, vec je i nacin priblizavanja nauke laicima vazan deo misije naucnika. Jednostavnim jezikom umeju da pisu samo veliki poznavaoci svoje materije. Uzzivala sam, i nadam se da ce biti jos divnih tema iz geologije, od nasih naucnika. We ll meet again...
hej Pavle, mislim da je lep pokusaj . Preambiciozan je naslov jer ugasenih vulkana u srbiji ima mnogo vise vec pomenuta timocka oblast itd. Mozda da bi bilo strucnijh i pozavnijh da pisu ali posto oni ne pisu dobro je da neko pise. Tako dobro za pocetak medjutim ova greska sa bazaltima nece biti da imaju dosta vode.
mnogo Vam hvala na ovakvom članku. baš pre nekoliko dana sam sa kolegama spominjao da je verovatno bilo vulkana i na teritoriji srbije.
nadam se da će biti još članaka o geologiji naših krajeva.
Interesuje me dali je TUF pronadjen u reonu ugasenog vulkana upotrebljiv za proizvodnju cementa? I ako ga ima u tim kolicinama mislim da bi drzava mogla da zaradi ogromne pare na eksploatisanju.
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: