Merkur uzvraća udarac

Cudi me da kada je vec govorio o kalendarima autor nije pomenuo takozvani, "Revised Julian calendar" koji su prihvatile sve ostale pravoslavne crkve(grcka, rumunska, bugarska ....), osim srpske, ruske, gruzijske i patrijarhata u Jerusalimu. Ovaj kalendar je predlozio delegat kraljevine SHS, srpski astronom Milutin Milankovic. Po ovom kalendaru godine koje su deljive sa 4 su prestupne, sa izuzetkom godina deljivih sa 100 koje nisu prestupne, osim one koje daju ostatak 200 ili 600 kada se podelje sa 900 i one su tada prestupne. Ovo znaci da su Gregorijanski i da ga prevedem revidirani Julijanski kalendar isiti za sada a da ce prva razlika nastati 2800 koja ce biti prestupna u Gregorijansku po pravilu koje je objasnio autor, ali ce biti obicna godina kod pravoslavaca koji su prihvatili ovaj kalendar zbog toga sto kada se 2800 podeli sa 900 daje ostatak 100 i ne ispunjava uslov da bi bila prestupna.
Cesto se moze cuti na nasim televizijama pa i na tzv nacionalnom servisu da su ostale Pravoslavne crkve prihvatile Gregorijanski kalendar sto nije tacno. Neretko sam zvao i ukazivao na gresku i predlagao da neko napravi emisiju o ovome ali izgleda da nekome odgovara da se "ne zna".

Odgovor na pitanje: Nisam ekspert za oblast ali mogu da kazem sledece, pitanje je jednostavno a odgovor nesto komplikovaniji :) i zahteva malo vise prostora pa se nadam da ce ga moderator objaviti.
Zemlja rotira oko Sunca po eliptičnoj putanji tako da se razmak među njima tokom rotacije stalno menja, početkom zime je najmanji, a početkom leta najveći. Vreme rotacije nazivamo anomalističkom godinom. E postoji i jedna druga vrsta godine. Zbog nagiba Zemljine ose u odnosu na eliptičku putanju oko Sunca tokom godine dolazi do izmene klimatskih godišnjih doba. Leti je Sunce visoko na nebu, a zimi najniže. Ta doba su određivala ritam života i zato je bilo od velikog značenja odrediti ritam tih ponavljanja. To je najlakše bilo utvrditi pomoću praćenja senke velikog štapa ili još bolje nekakve velike građevine (Stonehenge) ili stuba ( gnomona ). Onaj dan u godini kad je senka oko podneva najkraća to je bio dan letnjeg solisticija, dan najduže senke bio je dan zimske dugodnevice (solisticja), a oni dani kad je Sunce bilo tačno iznad ekvatora, tj. kad su dan i noć trajali podjednako bili su dani prolecnog i jesenjeg ekvinocija (ravnodnevice). Kako se Zemlja u svojoj rotaciji oko Sunca usput i okrece oko svoje ose i to kretanje lici na kretanje cigre i to se zove precesija. E sad zbog elipticnosti zemljine orbite i neravnomernog kretanja oko Sunca usled precesije solsticijske i ekvinocijske godine (sunčeve godine) među sobom nisu jednake pa su astronomi uveli srednju vriednost za njih i nazvali je tropskom godinom. Tropska godina je zapravo srednja vriednost svih mogućih sunačanih godina i predstavlja ono što godina za nas ljude jeste. Izmedju ekvinocijske godine i srednje tropske godine postoji razlika u duzini pa je Milankoviceva godina po duzini bliza tropskoj godini a Gregorijanska godina je bliza ekvinocijskoj. Zahtev da prolecna ravnodevica bude 21 marta je usled toga da bi kalendar uvek bio uskladjen sa godisnjim dobima. Mislim da sam razjasnio a neko strucniji bi mogao to bolje da objasni.

Izvinjavam se svima za ovaj dodatak ali nisam objasnio znacaj revidiranog Julijanskog kalendara u poredjenju sa Gregorijanskim. On je naime precizniji od Gregorijanskog kada je u pitanju uskladjivanjem duzine godine sa trajanjem kretanja Zemlje oko Sunca. Losiji je od Gregorijanskog ako se gleda zahtev da prolecna ravnodnevnica pada 21.marta.

Ovaj text nadahnjuje astronoma-amatera u meni! Znanje je moć, ali ovde to ne pali - Kosmos je tako zanimljiv, ali krajnje zastrašujuć!

Odlican tekst lepe informacije nisan znao da ima astronomski inf. na b92.Zahvaljujem autoru teksta i urednistvu.

Odlican tekst. Svaka cast.

Pitanjce za gosn Ivana. Zasto prolecna ravnodnevnica ne bi padala 21. marta u Milankovicevom kalendaru? Sa druge strane, zasto je bitan "zahtev" nekog kalendara da ona pada na 21. mart.
Pozdrav!

Ovaj text nadahnjuje astronoma-amatera u meni! Znanje je moć, ali ovde to ne pali - Kosmos je tako zanimljiv, ali krajnje zastrašujuć!

Cudi me da kada je vec govorio o kalendarima autor nije pomenuo takozvani, "Revised Julian calendar" koji su prihvatile sve ostale pravoslavne crkve(grcka, rumunska, bugarska ....), osim srpske, ruske, gruzijske i patrijarhata u Jerusalimu. Ovaj kalendar je predlozio delegat kraljevine SHS, srpski astronom Milutin Milankovic. Po ovom kalendaru godine koje su deljive sa 4 su prestupne, sa izuzetkom godina deljivih sa 100 koje nisu prestupne, osim one koje daju ostatak 200 ili 600 kada se podelje sa 900 i one su tada prestupne. Ovo znaci da su Gregorijanski i da ga prevedem revidirani Julijanski kalendar isiti za sada a da ce prva razlika nastati 2800 koja ce biti prestupna u Gregorijansku po pravilu koje je objasnio autor, ali ce biti obicna godina kod pravoslavaca koji su prihvatili ovaj kalendar zbog toga sto kada se 2800 podeli sa 900 daje ostatak 100 i ne ispunjava uslov da bi bila prestupna.
Cesto se moze cuti na nasim televizijama pa i na tzv nacionalnom servisu da su ostale Pravoslavne crkve prihvatile Gregorijanski kalendar sto nije tacno. Neretko sam zvao i ukazivao na gresku i predlagao da neko napravi emisiju o ovome ali izgleda da nekome odgovara da se "ne zna".

Izvinjavam se svima za ovaj dodatak ali nisam objasnio znacaj revidiranog Julijanskog kalendara u poredjenju sa Gregorijanskim. On je naime precizniji od Gregorijanskog kada je u pitanju uskladjivanjem duzine godine sa trajanjem kretanja Zemlje oko Sunca. Losiji je od Gregorijanskog ako se gleda zahtev da prolecna ravnodnevnica pada 21.marta.

Odlican tekst lepe informacije nisan znao da ima astronomski inf. na b92.Zahvaljujem autoru teksta i urednistvu.

Odlican tekst. Svaka cast.

Pitanjce za gosn Ivana. Zasto prolecna ravnodnevnica ne bi padala 21. marta u Milankovicevom kalendaru? Sa druge strane, zasto je bitan "zahtev" nekog kalendara da ona pada na 21. mart.
Pozdrav!

Odgovor na pitanje: Nisam ekspert za oblast ali mogu da kazem sledece, pitanje je jednostavno a odgovor nesto komplikovaniji :) i zahteva malo vise prostora pa se nadam da ce ga moderator objaviti.
Zemlja rotira oko Sunca po eliptičnoj putanji tako da se razmak među njima tokom rotacije stalno menja, početkom zime je najmanji, a početkom leta najveći. Vreme rotacije nazivamo anomalističkom godinom. E postoji i jedna druga vrsta godine. Zbog nagiba Zemljine ose u odnosu na eliptičku putanju oko Sunca tokom godine dolazi do izmene klimatskih godišnjih doba. Leti je Sunce visoko na nebu, a zimi najniže. Ta doba su određivala ritam života i zato je bilo od velikog značenja odrediti ritam tih ponavljanja. To je najlakše bilo utvrditi pomoću praćenja senke velikog štapa ili još bolje nekakve velike građevine (Stonehenge) ili stuba ( gnomona ). Onaj dan u godini kad je senka oko podneva najkraća to je bio dan letnjeg solisticija, dan najduže senke bio je dan zimske dugodnevice (solisticja), a oni dani kad je Sunce bilo tačno iznad ekvatora, tj. kad su dan i noć trajali podjednako bili su dani prolecnog i jesenjeg ekvinocija (ravnodnevice). Kako se Zemlja u svojoj rotaciji oko Sunca usput i okrece oko svoje ose i to kretanje lici na kretanje cigre i to se zove precesija. E sad zbog elipticnosti zemljine orbite i neravnomernog kretanja oko Sunca usled precesije solsticijske i ekvinocijske godine (sunčeve godine) među sobom nisu jednake pa su astronomi uveli srednju vriednost za njih i nazvali je tropskom godinom. Tropska godina je zapravo srednja vriednost svih mogućih sunačanih godina i predstavlja ono što godina za nas ljude jeste. Izmedju ekvinocijske godine i srednje tropske godine postoji razlika u duzini pa je Milankoviceva godina po duzini bliza tropskoj godini a Gregorijanska godina je bliza ekvinocijskoj. Zahtev da prolecna ravnodevica bude 21 marta je usled toga da bi kalendar uvek bio uskladjen sa godisnjim dobima. Mislim da sam razjasnio a neko strucniji bi mogao to bolje da objasni.