Nauka

Ponedeljak, 07.05.2007.

16:41

Šta je Grid?

Izvor: B92

Šta je Grid? IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

11 Komentari

Sortiraj po:

gledalac iz drugog ugla

pre 17 godina

Skrljali smo pare na nebrojene izbore i ne znamo sada sta da radimo , ja sam se recimo pokajao zbog mog izbora i ne znam sta da radim,
P.S.Za nauku nikada ne treba zaliti para makar bile i skrljane

Ljiljana

pre 17 godina

Raduju me razvoj novih tehnologija kao potencijalnog korisnika. Bavim se istrazivackim poslom i vidim nemerljivu prednost da mogu da resavam problem zajedno sa nekim ko me razume sta govorim. Ne mogu da doprinesem onom tehnickom delu jer sam tehnicki gotovo nepismena, ali sam primetila da se kod koriscenja kompjutera ljudi grubo dele na one kojima je sve vrlo logicno i jasno i one kojima je sve to glupo i neprihvatljivo. Imam srecu da se odmah na novinu u radu navucem i ubrzo se pitam kako sam uopste pre toga mogla da mislim da sam se bavila istrazivanjima. Takve su razlike ( merene vekovima )kada se radila "peske" obrada podataka i sada uz pomoc kompjutera. Pozdravljam sve napore da se i kao zemlja brze ukljucujemo u sve trendove i sa radoscu cekam trenutak kada ce vise povezanih racunara, citaj vise glava, traziti odgovore i na "moja" pitanja.

Antun Balaz

pre 17 godina

Pozdrav jeee,

Ne radi se o maksimalnom mogucem protoku (u pitanju su stotine Gigabita u sekundi kroz akademske mreze Evrope GEANT2/SEEREN2), vec o realno ostvarenom protoku podataka (sustained) u duzem vremenskon periodu (vise od jedan dan).

To znaci da nesto treba da proizvodi toliku kolicinu podataka i da je pomocu Grid File Transfer Service-a (FTS) ucini dostupnim drugim Grid klasterima, kao i da ti drugi klasteri u dugom vremenskom intervalu iz tog servisa preuzimaju te velike kolicine podataka. Sta mislite, koliki hard disk treba imati ako se ceo dan preuzimaju podaci koji pristizu brzinom od Gigabitu u sekundi (sto je priblizno 250 Megabajta u sekundi - jedinice kao sto su megabajti ili gigabajti u sekundi su vrlo prakticne i koriste se, posto su blize nasem iskustvu; velicinu fajlova izrazavamo u megabajtima i gigabajtima)? Tome sluze veliki storage elementi, a njihova optimalna konfiguracija je jedan od vaznih i jos uvek ne u potpunosti resenih problema.

Kada veliki eksperimenti u CERN-u pocnu, oni ce proizvoditi divovske kolicine podataka, pa je neophodno obezbediti da Grid infrastruktura moze sve te podatke da prihvati (i to sve podatke na vise mesta, kako bi se osigurali od problema na jednom klasteru) i ucini dostupnim naucnoj zajendici koja ce ih analizirati.

Kada to bude uradjeno, onda ce i druge oblasti moci da koriste ovaj servis - dobar primer su virtuelne opservatorije koji ce omoguciti pristup podacima sa velikih teleskopa, ili medicinsku obradu podataka na osnovu digitalizovanih skenova i rendgen snimaka pacijenata, itd. Mnogo korisnih stvari za opstu zajednicu moze da se uradi na ovaj nacin, a Grid ujedno pruza sigurno okruzenje (Grid Security Infrastructure je baziran na digitalnim setrtifikatima i garantuje da ce pristup osetljivim podacima imati samo autentifikovane i autorizovane osobe) u kome vise osoba moze da radi na zajednickom problemu.

Najbolji primer opste korisne upotrebe Grida je trazenje leka za pticji grip:

http://egee.phy.bg.ac.yu/modules.php?name=News&file=news&sid=140

Srdacno, Antun

jeee

pre 17 godina

Super je taj superkompjuter.
Samo imam jednu ispravku. Blue Gene nije jedan od najdrzih, vec je NAJBRZI na svetu. I drugo;dali ste sigurni da je protok samo 1Gb?

greed

pre 17 godina

U ceo projekat GRID je ulozeno toliko novca da tu nema vise povratka. Neminovno cemo ga koristiti. Kao i uvek, prvo se koristi u akademskoj sredini (takodje uze specijalizovanoj), pa se potom siri broj korisnika.
Vec ga povezuju sa tzv. VO (Virtual Observatory) konceptom, share-ovanjem i real-time analizom podataka sa teleskopa nove generacije (LSST).
Uzgred, protok se meri u bitovima (B), ne u bajtovima (b).

Antun Balaz

pre 17 godina

To Vlada NL:

Vlado, cini mi se da si malo pobrkao stvari - upravo Evropa danas prednjaci u razvoju Grid tehnologija, a ne US. Ono sto ti pominjes kao primer Grid-a je jedna univerzitetska instalacija koja ocigledno ne radio dobro. Ono o cemu smo mi govorili je panevropska racunarska infrastruktura u koju je ukljuceno trenutno preko 230 klastera sirom Evrope i sveta. Detalje mozes videti na sledecem linku:

http://goc.grid.sinica.edu.tw/gstat/

Da li ti nesto govori broj od 36850 procesora, koliko je trenutno dostupno u ovoj infrastrukturi? A 13943 TB storage-a? Da taj Grid bas nista ne valja, ne bi se tolike institucije gurale u njega. Osnovna ideja deljenja resursa je ono sto zapravo povezuje sve ove ljude - danas i sutra meni mozda nisu potrebni svi moji procesori pa cu deo dati siroj naucnoj zajednici, a sutra kada mi bude frka da nesto uradim u zadatkom roku, onda cu iskoristiti ne samo svoje resurse, nego i druge resurse koji su u tom trenutku na raspolaganju. Jednostavno, ukrupnjavanje resursa pegla pojedincane pikove, omogucava ravnomernu upotrebu resursa i njihovu dostupnost istrazivacima. Upravo to sprecava da novac ulozen u racunarske resurse ne bude bacen.

Vise detalja o razvoju Grid-a mozes pronaci na sledecem linku:

http://egee.phy.bg.ac.yu/

A detalje o Grid middleware-u ovde:

http://glite.web.cern.ch/glite/

Pozdrav, Antun

inzenjer

pre 17 godina

grid radi preko interneta i nije zamena za internet. autorka je malo pobrkala pojmove

na stranu sumnjiva poredjenja masovne obrade podataka iz cern.a i www.a (jedno koriste usko specijalizovani naucnici, drugo ostatak populacije. ukljucujuci i te iste naucnike)

Vlada, NL

pre 17 godina

Grid kompjuteri su lepa stvar za diskusiju, i iskreno foliranje - jedino mesto na kugli zemljaskoj gde se grid koristi kako treba i za nesto korisno je USA, za vremensku prognozu i pracenje vremena i astronomska ispitivanja. Ovo drugo? Pa u Holandiji oni imaju grid vec 7 godina. Danas se radi 3rd generation GRID-a tzv. DAS3. Do dana danasnjeg oni nisu u stanju da posteno i za nesto korisno iskoriste DAS1 i DAS2. Najozbiljniji (demo) projekat je bila simulacija neke africke igre sa 4 rupe u dasci i 2 grupe crnih i belih kuglica (nesto kao simulacija resavanja NP-problema) i za to su koristili DAS2 7 dana. Ne secam se imena igre, naci cu u zborniku ASCI-radova iz 2003-e. Mislim da je to u Evropi (barem kontinentalnom i Centralnom delu) bacena para - iskreno. A trenutno bacena je i zbog toga sto pisati programe za GRID nije jednostavno -dzaba GRID ako vam je program u Matlab-u. Tako da je GRID vise, ono, tehnoloska mogucnost i prestiz - vrlo vrlo malo se korsino korsiti bilo gde u svetu sem u anglo-zemljama. Eto pitanje, koliko ljudi je Albaniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, i slicnim zemljama sposobno da napise simulacione programe za GRID? Pa samo administracija cele GRID strukture je pitanje, a kamoli visi nivo upotrebe...

s tim rolaj

pre 17 godina

Prvo ćemo da skrljamo pare u ovakvu opremu a onda će nam trebati mašta da bismo znali šta ćemo sa njom!? Pa da li su oni normalni?

Antun Balaz

pre 17 godina

To Vlada NL:

Vlado, cini mi se da si malo pobrkao stvari - upravo Evropa danas prednjaci u razvoju Grid tehnologija, a ne US. Ono sto ti pominjes kao primer Grid-a je jedna univerzitetska instalacija koja ocigledno ne radio dobro. Ono o cemu smo mi govorili je panevropska racunarska infrastruktura u koju je ukljuceno trenutno preko 230 klastera sirom Evrope i sveta. Detalje mozes videti na sledecem linku:

http://goc.grid.sinica.edu.tw/gstat/

Da li ti nesto govori broj od 36850 procesora, koliko je trenutno dostupno u ovoj infrastrukturi? A 13943 TB storage-a? Da taj Grid bas nista ne valja, ne bi se tolike institucije gurale u njega. Osnovna ideja deljenja resursa je ono sto zapravo povezuje sve ove ljude - danas i sutra meni mozda nisu potrebni svi moji procesori pa cu deo dati siroj naucnoj zajednici, a sutra kada mi bude frka da nesto uradim u zadatkom roku, onda cu iskoristiti ne samo svoje resurse, nego i druge resurse koji su u tom trenutku na raspolaganju. Jednostavno, ukrupnjavanje resursa pegla pojedincane pikove, omogucava ravnomernu upotrebu resursa i njihovu dostupnost istrazivacima. Upravo to sprecava da novac ulozen u racunarske resurse ne bude bacen.

Vise detalja o razvoju Grid-a mozes pronaci na sledecem linku:

http://egee.phy.bg.ac.yu/

A detalje o Grid middleware-u ovde:

http://glite.web.cern.ch/glite/

Pozdrav, Antun

Antun Balaz

pre 17 godina

Pozdrav jeee,

Ne radi se o maksimalnom mogucem protoku (u pitanju su stotine Gigabita u sekundi kroz akademske mreze Evrope GEANT2/SEEREN2), vec o realno ostvarenom protoku podataka (sustained) u duzem vremenskon periodu (vise od jedan dan).

To znaci da nesto treba da proizvodi toliku kolicinu podataka i da je pomocu Grid File Transfer Service-a (FTS) ucini dostupnim drugim Grid klasterima, kao i da ti drugi klasteri u dugom vremenskom intervalu iz tog servisa preuzimaju te velike kolicine podataka. Sta mislite, koliki hard disk treba imati ako se ceo dan preuzimaju podaci koji pristizu brzinom od Gigabitu u sekundi (sto je priblizno 250 Megabajta u sekundi - jedinice kao sto su megabajti ili gigabajti u sekundi su vrlo prakticne i koriste se, posto su blize nasem iskustvu; velicinu fajlova izrazavamo u megabajtima i gigabajtima)? Tome sluze veliki storage elementi, a njihova optimalna konfiguracija je jedan od vaznih i jos uvek ne u potpunosti resenih problema.

Kada veliki eksperimenti u CERN-u pocnu, oni ce proizvoditi divovske kolicine podataka, pa je neophodno obezbediti da Grid infrastruktura moze sve te podatke da prihvati (i to sve podatke na vise mesta, kako bi se osigurali od problema na jednom klasteru) i ucini dostupnim naucnoj zajendici koja ce ih analizirati.

Kada to bude uradjeno, onda ce i druge oblasti moci da koriste ovaj servis - dobar primer su virtuelne opservatorije koji ce omoguciti pristup podacima sa velikih teleskopa, ili medicinsku obradu podataka na osnovu digitalizovanih skenova i rendgen snimaka pacijenata, itd. Mnogo korisnih stvari za opstu zajednicu moze da se uradi na ovaj nacin, a Grid ujedno pruza sigurno okruzenje (Grid Security Infrastructure je baziran na digitalnim setrtifikatima i garantuje da ce pristup osetljivim podacima imati samo autentifikovane i autorizovane osobe) u kome vise osoba moze da radi na zajednickom problemu.

Najbolji primer opste korisne upotrebe Grida je trazenje leka za pticji grip:

http://egee.phy.bg.ac.yu/modules.php?name=News&file=news&sid=140

Srdacno, Antun

Vlada, NL

pre 17 godina

Grid kompjuteri su lepa stvar za diskusiju, i iskreno foliranje - jedino mesto na kugli zemljaskoj gde se grid koristi kako treba i za nesto korisno je USA, za vremensku prognozu i pracenje vremena i astronomska ispitivanja. Ovo drugo? Pa u Holandiji oni imaju grid vec 7 godina. Danas se radi 3rd generation GRID-a tzv. DAS3. Do dana danasnjeg oni nisu u stanju da posteno i za nesto korisno iskoriste DAS1 i DAS2. Najozbiljniji (demo) projekat je bila simulacija neke africke igre sa 4 rupe u dasci i 2 grupe crnih i belih kuglica (nesto kao simulacija resavanja NP-problema) i za to su koristili DAS2 7 dana. Ne secam se imena igre, naci cu u zborniku ASCI-radova iz 2003-e. Mislim da je to u Evropi (barem kontinentalnom i Centralnom delu) bacena para - iskreno. A trenutno bacena je i zbog toga sto pisati programe za GRID nije jednostavno -dzaba GRID ako vam je program u Matlab-u. Tako da je GRID vise, ono, tehnoloska mogucnost i prestiz - vrlo vrlo malo se korsino korsiti bilo gde u svetu sem u anglo-zemljama. Eto pitanje, koliko ljudi je Albaniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, i slicnim zemljama sposobno da napise simulacione programe za GRID? Pa samo administracija cele GRID strukture je pitanje, a kamoli visi nivo upotrebe...

s tim rolaj

pre 17 godina

Prvo ćemo da skrljamo pare u ovakvu opremu a onda će nam trebati mašta da bismo znali šta ćemo sa njom!? Pa da li su oni normalni?

inzenjer

pre 17 godina

grid radi preko interneta i nije zamena za internet. autorka je malo pobrkala pojmove

na stranu sumnjiva poredjenja masovne obrade podataka iz cern.a i www.a (jedno koriste usko specijalizovani naucnici, drugo ostatak populacije. ukljucujuci i te iste naucnike)

greed

pre 17 godina

U ceo projekat GRID je ulozeno toliko novca da tu nema vise povratka. Neminovno cemo ga koristiti. Kao i uvek, prvo se koristi u akademskoj sredini (takodje uze specijalizovanoj), pa se potom siri broj korisnika.
Vec ga povezuju sa tzv. VO (Virtual Observatory) konceptom, share-ovanjem i real-time analizom podataka sa teleskopa nove generacije (LSST).
Uzgred, protok se meri u bitovima (B), ne u bajtovima (b).

gledalac iz drugog ugla

pre 17 godina

Skrljali smo pare na nebrojene izbore i ne znamo sada sta da radimo , ja sam se recimo pokajao zbog mog izbora i ne znam sta da radim,
P.S.Za nauku nikada ne treba zaliti para makar bile i skrljane

jeee

pre 17 godina

Super je taj superkompjuter.
Samo imam jednu ispravku. Blue Gene nije jedan od najdrzih, vec je NAJBRZI na svetu. I drugo;dali ste sigurni da je protok samo 1Gb?

Ljiljana

pre 17 godina

Raduju me razvoj novih tehnologija kao potencijalnog korisnika. Bavim se istrazivackim poslom i vidim nemerljivu prednost da mogu da resavam problem zajedno sa nekim ko me razume sta govorim. Ne mogu da doprinesem onom tehnickom delu jer sam tehnicki gotovo nepismena, ali sam primetila da se kod koriscenja kompjutera ljudi grubo dele na one kojima je sve vrlo logicno i jasno i one kojima je sve to glupo i neprihvatljivo. Imam srecu da se odmah na novinu u radu navucem i ubrzo se pitam kako sam uopste pre toga mogla da mislim da sam se bavila istrazivanjima. Takve su razlike ( merene vekovima )kada se radila "peske" obrada podataka i sada uz pomoc kompjutera. Pozdravljam sve napore da se i kao zemlja brze ukljucujemo u sve trendove i sa radoscu cekam trenutak kada ce vise povezanih racunara, citaj vise glava, traziti odgovore i na "moja" pitanja.

s tim rolaj

pre 17 godina

Prvo ćemo da skrljamo pare u ovakvu opremu a onda će nam trebati mašta da bismo znali šta ćemo sa njom!? Pa da li su oni normalni?

Vlada, NL

pre 17 godina

Grid kompjuteri su lepa stvar za diskusiju, i iskreno foliranje - jedino mesto na kugli zemljaskoj gde se grid koristi kako treba i za nesto korisno je USA, za vremensku prognozu i pracenje vremena i astronomska ispitivanja. Ovo drugo? Pa u Holandiji oni imaju grid vec 7 godina. Danas se radi 3rd generation GRID-a tzv. DAS3. Do dana danasnjeg oni nisu u stanju da posteno i za nesto korisno iskoriste DAS1 i DAS2. Najozbiljniji (demo) projekat je bila simulacija neke africke igre sa 4 rupe u dasci i 2 grupe crnih i belih kuglica (nesto kao simulacija resavanja NP-problema) i za to su koristili DAS2 7 dana. Ne secam se imena igre, naci cu u zborniku ASCI-radova iz 2003-e. Mislim da je to u Evropi (barem kontinentalnom i Centralnom delu) bacena para - iskreno. A trenutno bacena je i zbog toga sto pisati programe za GRID nije jednostavno -dzaba GRID ako vam je program u Matlab-u. Tako da je GRID vise, ono, tehnoloska mogucnost i prestiz - vrlo vrlo malo se korsino korsiti bilo gde u svetu sem u anglo-zemljama. Eto pitanje, koliko ljudi je Albaniji, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, i slicnim zemljama sposobno da napise simulacione programe za GRID? Pa samo administracija cele GRID strukture je pitanje, a kamoli visi nivo upotrebe...

inzenjer

pre 17 godina

grid radi preko interneta i nije zamena za internet. autorka je malo pobrkala pojmove

na stranu sumnjiva poredjenja masovne obrade podataka iz cern.a i www.a (jedno koriste usko specijalizovani naucnici, drugo ostatak populacije. ukljucujuci i te iste naucnike)

Antun Balaz

pre 17 godina

To Vlada NL:

Vlado, cini mi se da si malo pobrkao stvari - upravo Evropa danas prednjaci u razvoju Grid tehnologija, a ne US. Ono sto ti pominjes kao primer Grid-a je jedna univerzitetska instalacija koja ocigledno ne radio dobro. Ono o cemu smo mi govorili je panevropska racunarska infrastruktura u koju je ukljuceno trenutno preko 230 klastera sirom Evrope i sveta. Detalje mozes videti na sledecem linku:

http://goc.grid.sinica.edu.tw/gstat/

Da li ti nesto govori broj od 36850 procesora, koliko je trenutno dostupno u ovoj infrastrukturi? A 13943 TB storage-a? Da taj Grid bas nista ne valja, ne bi se tolike institucije gurale u njega. Osnovna ideja deljenja resursa je ono sto zapravo povezuje sve ove ljude - danas i sutra meni mozda nisu potrebni svi moji procesori pa cu deo dati siroj naucnoj zajednici, a sutra kada mi bude frka da nesto uradim u zadatkom roku, onda cu iskoristiti ne samo svoje resurse, nego i druge resurse koji su u tom trenutku na raspolaganju. Jednostavno, ukrupnjavanje resursa pegla pojedincane pikove, omogucava ravnomernu upotrebu resursa i njihovu dostupnost istrazivacima. Upravo to sprecava da novac ulozen u racunarske resurse ne bude bacen.

Vise detalja o razvoju Grid-a mozes pronaci na sledecem linku:

http://egee.phy.bg.ac.yu/

A detalje o Grid middleware-u ovde:

http://glite.web.cern.ch/glite/

Pozdrav, Antun

greed

pre 17 godina

U ceo projekat GRID je ulozeno toliko novca da tu nema vise povratka. Neminovno cemo ga koristiti. Kao i uvek, prvo se koristi u akademskoj sredini (takodje uze specijalizovanoj), pa se potom siri broj korisnika.
Vec ga povezuju sa tzv. VO (Virtual Observatory) konceptom, share-ovanjem i real-time analizom podataka sa teleskopa nove generacije (LSST).
Uzgred, protok se meri u bitovima (B), ne u bajtovima (b).

jeee

pre 17 godina

Super je taj superkompjuter.
Samo imam jednu ispravku. Blue Gene nije jedan od najdrzih, vec je NAJBRZI na svetu. I drugo;dali ste sigurni da je protok samo 1Gb?

Antun Balaz

pre 17 godina

Pozdrav jeee,

Ne radi se o maksimalnom mogucem protoku (u pitanju su stotine Gigabita u sekundi kroz akademske mreze Evrope GEANT2/SEEREN2), vec o realno ostvarenom protoku podataka (sustained) u duzem vremenskon periodu (vise od jedan dan).

To znaci da nesto treba da proizvodi toliku kolicinu podataka i da je pomocu Grid File Transfer Service-a (FTS) ucini dostupnim drugim Grid klasterima, kao i da ti drugi klasteri u dugom vremenskom intervalu iz tog servisa preuzimaju te velike kolicine podataka. Sta mislite, koliki hard disk treba imati ako se ceo dan preuzimaju podaci koji pristizu brzinom od Gigabitu u sekundi (sto je priblizno 250 Megabajta u sekundi - jedinice kao sto su megabajti ili gigabajti u sekundi su vrlo prakticne i koriste se, posto su blize nasem iskustvu; velicinu fajlova izrazavamo u megabajtima i gigabajtima)? Tome sluze veliki storage elementi, a njihova optimalna konfiguracija je jedan od vaznih i jos uvek ne u potpunosti resenih problema.

Kada veliki eksperimenti u CERN-u pocnu, oni ce proizvoditi divovske kolicine podataka, pa je neophodno obezbediti da Grid infrastruktura moze sve te podatke da prihvati (i to sve podatke na vise mesta, kako bi se osigurali od problema na jednom klasteru) i ucini dostupnim naucnoj zajendici koja ce ih analizirati.

Kada to bude uradjeno, onda ce i druge oblasti moci da koriste ovaj servis - dobar primer su virtuelne opservatorije koji ce omoguciti pristup podacima sa velikih teleskopa, ili medicinsku obradu podataka na osnovu digitalizovanih skenova i rendgen snimaka pacijenata, itd. Mnogo korisnih stvari za opstu zajednicu moze da se uradi na ovaj nacin, a Grid ujedno pruza sigurno okruzenje (Grid Security Infrastructure je baziran na digitalnim setrtifikatima i garantuje da ce pristup osetljivim podacima imati samo autentifikovane i autorizovane osobe) u kome vise osoba moze da radi na zajednickom problemu.

Najbolji primer opste korisne upotrebe Grida je trazenje leka za pticji grip:

http://egee.phy.bg.ac.yu/modules.php?name=News&file=news&sid=140

Srdacno, Antun

Ljiljana

pre 17 godina

Raduju me razvoj novih tehnologija kao potencijalnog korisnika. Bavim se istrazivackim poslom i vidim nemerljivu prednost da mogu da resavam problem zajedno sa nekim ko me razume sta govorim. Ne mogu da doprinesem onom tehnickom delu jer sam tehnicki gotovo nepismena, ali sam primetila da se kod koriscenja kompjutera ljudi grubo dele na one kojima je sve vrlo logicno i jasno i one kojima je sve to glupo i neprihvatljivo. Imam srecu da se odmah na novinu u radu navucem i ubrzo se pitam kako sam uopste pre toga mogla da mislim da sam se bavila istrazivanjima. Takve su razlike ( merene vekovima )kada se radila "peske" obrada podataka i sada uz pomoc kompjutera. Pozdravljam sve napore da se i kao zemlja brze ukljucujemo u sve trendove i sa radoscu cekam trenutak kada ce vise povezanih racunara, citaj vise glava, traziti odgovore i na "moja" pitanja.

gledalac iz drugog ugla

pre 17 godina

Skrljali smo pare na nebrojene izbore i ne znamo sada sta da radimo , ja sam se recimo pokajao zbog mog izbora i ne znam sta da radim,
P.S.Za nauku nikada ne treba zaliti para makar bile i skrljane