Procitao sam skoro DNEVNIK DRUGE ZIME. Nisam nesto pao na dupe od odusevljenja, i nisam skakutao od srece po sobi kada sam procitao tu knjigu. Citao sam mnogo boljih Dnevnika, tipa Pavezea, Kafke, Zida...Mislim da je sva ta prica o mladim srpskim piscima previse napuvama, jednostavno ljudi pomirite se sa tim da nema svjeze krvi i mladog mesa. Do tada citajte nesto sto vrijedi.
Dnevnik druge zime me odusevio! To radovanje malim stvarima je ono sto svima nama treba da bi ziveli normalno. Direktno i iskreno, za mene - pravo otkrovenje!
Iskrenost,to je ono sto je osvojilo citalacku publiku u vremenu laznog predstavljanja i morala .Srdjan je samo imao potrebu da bude iskren prema sebi i to suocenje sa samim sobom, koje je svojstveno malom broju ljudi i koje se javno retko desava, naislo je na odobravanje svih koji se plase istog.
Poruka koja je poslata 22.februara akceptovana je.
Danas je 9.mart, prolazi jos jedna zima.
Pitanje:Da li si spreman da zapocnes dnevnik prvog proleca?
Samo da kazem da sam skoro kupio Komo i Zimski dnevnik i da sam, iako sam odavno zeleo da ih procitam, bio iskreno iznenadjen autenticnosti obe knjige. Izuzetno su mi se dopale. Bez ljtnje za ostale, Dnevnik mi se posebno dopao jer se u njemu vidi pravi beograd. Hvala SRdjane u svakom slucaju i zelim ti sve sve najbolje. Jedino sto se ja slazem sa ovim komentarom Zorana o zivotu na zapadu (ziveo sam u Becu jedno vreme) i mislim da Bgd, ipak, moze da nastavi sa svojom autenticnoscu.... BG heroes...
upravo citam Komo. Slucajno sam je dobila od prijatelja i stvarno je super. u tim spisima se prepoznajemo svi mi koji smo bar malo imali entuzijazma i zelje da odemo negde napolje, koji smo aplicirali za nekakve, bilo kakve stipendije a u stvari su nam one znacile samo jednu, makar malo realnu mogucnost da izadjemo iz nase zatvorene zemlje. onda, svi smo mi imali isti trip kao sto srdjan opisuje svoje u toj knjizi, isto smo se grbavili, isto smo susretali razne, cudne frikove iz celog sveta, napaljene na nauku, knjizevnost, politiku ili bilo sta cime se vec bave. a mi....i mi bismo isto tako bili napaljeni i koristili Rokfelerovu ili bilo ciju stipendiju zista za ono za sta nam je dodeljena da smo vec boravili u beladju, da smo nekoliko puta bili u parizu, Lionu, bolonji i slicno, pa nam je to jos samo jedna u nizu poseta nekom finom mestu na kojem cemo vreme ispunjavati akademskim caskanjima, upoznavanjem ljudi sa kojima cemo da nastavimo saradnju ili da provodimo vreme za pisanje naucnih radova. Za mene je Komo odlican, cak mozda i moj roman.
bio sam pre par nedelja u Beladju (Bellagio), cesto smo gore na jezeru vikendom... odusevljen sam bio knjigom i rekoh kad sam vec tu, ajde da se prosunjam po mestima koja se pominju. Upoznao sam vlasnike (Juventine) Bar Sporta gore na trgu kod crkve - Srdjane, porucuju ti da si im obecao da ces da posaljes neke fotke!
Pojeo sam parce strudle, popio kafu i obecao da cu im doneti knjigu ako se pojavi na italijanskom. Nisu mogli da se nacude da ih je neko spomenuo u nekoj knjizi, i to jos na srpskom!
Sta ti se najvise svidelo u Dnevniku druge zime? Bas sam ga juce listao, razmisljam da li da kupim ili ne - pomozi mi pri odluci. Mozes biti i opsirnija, ne smeta. Hvala unapred.
U vreme NATO bombardovanja serijal clanaka o Gojku i Dobrili u nedeljnom Danasu je za mene bio jedna od retkih svetlih tacaka. Tada sam razmisljao na slican nacin ka Srdjan da odem ako mi se pruzi bolja prlilika. I otisao sam, pruzila mi se ta "bolja" prilika. Srdjane u Srbiji i Beogradu, pored svih losih stvari jos uvek mozes da vidis i osetis zivot. Na zapadu toga nema, zivot se polako ukida. Uostalom mnogi koji zive na zapadu i koje zele da otvore oce, to i vide...
92 koliko se secam ranije nije ni pisala o njemu, a sada kad ga je uzela pod svoje ispada da je najveci srpski pisac.Daleko od toga. Sto se tice njegovog pisanja mozda prolazi kod mladje publike koja nije dovoljno uronila u svet knjizevnosti. Ono o cemu Srdjan pise mnogo bolje su vec obradili Henri Miler, Fante, Bukovski, Dzek London, Hemingvej... Njegovo pisanje je tek bleda senka njihovih dela.
Kada sam ja prvi put uzela da citam dnevik...desavalo mi se
da zastanem jer ne mogu da verujem sta tu pise pa mi se stegne stomak od tuge il srece il ko zna, pa gledam ispred sebe pa se vratim pa ponovo procitam neki deo...ja sam zavrsila svetsku knjizevnost i puno sam citala i pre i posle fakulteta, ja sam profesionalni citac knjiga ali dnevnik druge zime je nesto ko pesnica u glavu...i stalno ponovo citam tu knjigu.
Letos sam procitala "Komo".
Do plovine sam, naivno, iscekivala da ce poceti "nesto" da se desava, a posle polovine, prepoznatljivi Bukovski manir....pio sam, karao sam, povracao sam, spavao sam, pio sam....ostavio je samo jedno pitanje.
Da li bar autor zna zasto je ovo napisao?
U koliko to nije jos jedna od dozivotnih verzija vica - kako ih je Srbin sve nadmudrio,
Prazno i tupo.
U leto ranih 90-ih, sa Perom sam spremao ispit (morao bih da pogledam indeks za tacnu godinu), bili smo u stanu njegove devojke, na Bulevaru blizu Cvetka, a njena starija sestra je sedela sa nekim drugarom na terasi. Pridruzili smo im se dok smo pravili pauzu. Drugar se zvao Srdjan, "radio" je na Bulevaru, bilo je to vreme ogromne inflacije, mada se bavio pisanjem i vec imao objavljenu knjigu poezije. Ispostavilo se da se radi o "Dzo Frejzeru", knjizi koju smo svi u drustvu procitali i pravili interne sale (poezija se ipak cita kod nas). Tada sam se osetio kao verovatno i on sa Dilanovim ortakom, ma bolje, ja sam upoznao svog Dilana! Secam se da smo pricali o pesmi "Jugoistocni vetar", koju sam bio gotovo naucio napamet (greskom izdavaca jos jedna pesma je dobila isti naslov, moj favorit je bila ona gde ga devojka odbija, jer ima preca posla - kuva panjeve za akvarijum), zatim kako je knjiga dobila ime (ekonom iz BK Radnickog koji je, navodno, licno upoznao Frejzera - sportistu prepunog vrlina), i bilo mi je drago sto vidi da to sto pise pocinje da ima svoju publiku.
Sreli smo se jos par puta od tada, i svaki put mi je bilo zanimljivo da slusam price jos jednog od onih koji ne spadaju u grupu obicnih ljudi koji hodaju ovim gradom. Srdjane, raduje me sto si opet medju nama!
Nisam pročitao ni jedan red nečega što je napisao, ali u ovom intervjuu mi ne deluje ni malo produhovljen niti mudar. Komentari o društvu su mu ispod nivoa rosečnog fudbalskog huligana - "treba pohapsiti puno ljudi". Ako je ovo srpska intelektualna elita, teško Srbima. Ali to smo već znali, jelda.
srdjan valjarevic je sjajan pisac. nevidjen tip, ovakav come back... svaka cast.
nadam se da mu samizdat daje pristojnu lovu za knjige koje mu objavljuje, inace ce da nam zbrise. ne bi mi se svidelo da i on ode.
jedna banalan komentar upucen autoru ovog dobrog intervjua:
1. basta na Tasmajdanu se zove "Sansa"; ona za mnoge ima dublje znacenje od ispijanja kafe pa zato insistiram...
ja sam pročitao i dnevnik i komo nedavno. Obe knjige su mi jako prijale. Dugo vremena mi se nije desilo da mi knjiga ulepša jedan period. Samo bih voleo da se zahvalim na tome. Svaka čast!
bio sam pre par nedelja u Beladju (Bellagio), cesto smo gore na jezeru vikendom... odusevljen sam bio knjigom i rekoh kad sam vec tu, ajde da se prosunjam po mestima koja se pominju. Upoznao sam vlasnike (Juventine) Bar Sporta gore na trgu kod crkve - Srdjane, porucuju ti da si im obecao da ces da posaljes neke fotke!
Pojeo sam parce strudle, popio kafu i obecao da cu im doneti knjigu ako se pojavi na italijanskom. Nisu mogli da se nacude da ih je neko spomenuo u nekoj knjizi, i to jos na srpskom!
Dnevnik druge zime me odusevio! To radovanje malim stvarima je ono sto svima nama treba da bi ziveli normalno. Direktno i iskreno, za mene - pravo otkrovenje!
U leto ranih 90-ih, sa Perom sam spremao ispit (morao bih da pogledam indeks za tacnu godinu), bili smo u stanu njegove devojke, na Bulevaru blizu Cvetka, a njena starija sestra je sedela sa nekim drugarom na terasi. Pridruzili smo im se dok smo pravili pauzu. Drugar se zvao Srdjan, "radio" je na Bulevaru, bilo je to vreme ogromne inflacije, mada se bavio pisanjem i vec imao objavljenu knjigu poezije. Ispostavilo se da se radi o "Dzo Frejzeru", knjizi koju smo svi u drustvu procitali i pravili interne sale (poezija se ipak cita kod nas). Tada sam se osetio kao verovatno i on sa Dilanovim ortakom, ma bolje, ja sam upoznao svog Dilana! Secam se da smo pricali o pesmi "Jugoistocni vetar", koju sam bio gotovo naucio napamet (greskom izdavaca jos jedna pesma je dobila isti naslov, moj favorit je bila ona gde ga devojka odbija, jer ima preca posla - kuva panjeve za akvarijum), zatim kako je knjiga dobila ime (ekonom iz BK Radnickog koji je, navodno, licno upoznao Frejzera - sportistu prepunog vrlina), i bilo mi je drago sto vidi da to sto pise pocinje da ima svoju publiku.
Sreli smo se jos par puta od tada, i svaki put mi je bilo zanimljivo da slusam price jos jednog od onih koji ne spadaju u grupu obicnih ljudi koji hodaju ovim gradom. Srdjane, raduje me sto si opet medju nama!
Kada sam ja prvi put uzela da citam dnevik...desavalo mi se
da zastanem jer ne mogu da verujem sta tu pise pa mi se stegne stomak od tuge il srece il ko zna, pa gledam ispred sebe pa se vratim pa ponovo procitam neki deo...ja sam zavrsila svetsku knjizevnost i puno sam citala i pre i posle fakulteta, ja sam profesionalni citac knjiga ali dnevnik druge zime je nesto ko pesnica u glavu...i stalno ponovo citam tu knjigu.
srdjan valjarevic je sjajan pisac. nevidjen tip, ovakav come back... svaka cast.
nadam se da mu samizdat daje pristojnu lovu za knjige koje mu objavljuje, inace ce da nam zbrise. ne bi mi se svidelo da i on ode.
jedna banalan komentar upucen autoru ovog dobrog intervjua:
1. basta na Tasmajdanu se zove "Sansa"; ona za mnoge ima dublje znacenje od ispijanja kafe pa zato insistiram...
Iskrenost,to je ono sto je osvojilo citalacku publiku u vremenu laznog predstavljanja i morala .Srdjan je samo imao potrebu da bude iskren prema sebi i to suocenje sa samim sobom, koje je svojstveno malom broju ljudi i koje se javno retko desava, naislo je na odobravanje svih koji se plase istog.
Poruka koja je poslata 22.februara akceptovana je.
Danas je 9.mart, prolazi jos jedna zima.
Pitanje:Da li si spreman da zapocnes dnevnik prvog proleca?
ja sam pročitao i dnevnik i komo nedavno. Obe knjige su mi jako prijale. Dugo vremena mi se nije desilo da mi knjiga ulepša jedan period. Samo bih voleo da se zahvalim na tome. Svaka čast!
Letos sam procitala "Komo".
Do plovine sam, naivno, iscekivala da ce poceti "nesto" da se desava, a posle polovine, prepoznatljivi Bukovski manir....pio sam, karao sam, povracao sam, spavao sam, pio sam....ostavio je samo jedno pitanje.
Da li bar autor zna zasto je ovo napisao?
U koliko to nije jos jedna od dozivotnih verzija vica - kako ih je Srbin sve nadmudrio,
Prazno i tupo.
92 koliko se secam ranije nije ni pisala o njemu, a sada kad ga je uzela pod svoje ispada da je najveci srpski pisac.Daleko od toga. Sto se tice njegovog pisanja mozda prolazi kod mladje publike koja nije dovoljno uronila u svet knjizevnosti. Ono o cemu Srdjan pise mnogo bolje su vec obradili Henri Miler, Fante, Bukovski, Dzek London, Hemingvej... Njegovo pisanje je tek bleda senka njihovih dela.
upravo citam Komo. Slucajno sam je dobila od prijatelja i stvarno je super. u tim spisima se prepoznajemo svi mi koji smo bar malo imali entuzijazma i zelje da odemo negde napolje, koji smo aplicirali za nekakve, bilo kakve stipendije a u stvari su nam one znacile samo jednu, makar malo realnu mogucnost da izadjemo iz nase zatvorene zemlje. onda, svi smo mi imali isti trip kao sto srdjan opisuje svoje u toj knjizi, isto smo se grbavili, isto smo susretali razne, cudne frikove iz celog sveta, napaljene na nauku, knjizevnost, politiku ili bilo sta cime se vec bave. a mi....i mi bismo isto tako bili napaljeni i koristili Rokfelerovu ili bilo ciju stipendiju zista za ono za sta nam je dodeljena da smo vec boravili u beladju, da smo nekoliko puta bili u parizu, Lionu, bolonji i slicno, pa nam je to jos samo jedna u nizu poseta nekom finom mestu na kojem cemo vreme ispunjavati akademskim caskanjima, upoznavanjem ljudi sa kojima cemo da nastavimo saradnju ili da provodimo vreme za pisanje naucnih radova. Za mene je Komo odlican, cak mozda i moj roman.
Samo da kazem da sam skoro kupio Komo i Zimski dnevnik i da sam, iako sam odavno zeleo da ih procitam, bio iskreno iznenadjen autenticnosti obe knjige. Izuzetno su mi se dopale. Bez ljtnje za ostale, Dnevnik mi se posebno dopao jer se u njemu vidi pravi beograd. Hvala SRdjane u svakom slucaju i zelim ti sve sve najbolje. Jedino sto se ja slazem sa ovim komentarom Zorana o zivotu na zapadu (ziveo sam u Becu jedno vreme) i mislim da Bgd, ipak, moze da nastavi sa svojom autenticnoscu.... BG heroes...
U vreme NATO bombardovanja serijal clanaka o Gojku i Dobrili u nedeljnom Danasu je za mene bio jedna od retkih svetlih tacaka. Tada sam razmisljao na slican nacin ka Srdjan da odem ako mi se pruzi bolja prlilika. I otisao sam, pruzila mi se ta "bolja" prilika. Srdjane u Srbiji i Beogradu, pored svih losih stvari jos uvek mozes da vidis i osetis zivot. Na zapadu toga nema, zivot se polako ukida. Uostalom mnogi koji zive na zapadu i koje zele da otvore oce, to i vide...
Procitao sam skoro DNEVNIK DRUGE ZIME. Nisam nesto pao na dupe od odusevljenja, i nisam skakutao od srece po sobi kada sam procitao tu knjigu. Citao sam mnogo boljih Dnevnika, tipa Pavezea, Kafke, Zida...Mislim da je sva ta prica o mladim srpskim piscima previse napuvama, jednostavno ljudi pomirite se sa tim da nema svjeze krvi i mladog mesa. Do tada citajte nesto sto vrijedi.
Nisam pročitao ni jedan red nečega što je napisao, ali u ovom intervjuu mi ne deluje ni malo produhovljen niti mudar. Komentari o društvu su mu ispod nivoa rosečnog fudbalskog huligana - "treba pohapsiti puno ljudi". Ako je ovo srpska intelektualna elita, teško Srbima. Ali to smo već znali, jelda.
Sta ti se najvise svidelo u Dnevniku druge zime? Bas sam ga juce listao, razmisljam da li da kupim ili ne - pomozi mi pri odluci. Mozes biti i opsirnija, ne smeta. Hvala unapred.
Letos sam procitala "Komo".
Do plovine sam, naivno, iscekivala da ce poceti "nesto" da se desava, a posle polovine, prepoznatljivi Bukovski manir....pio sam, karao sam, povracao sam, spavao sam, pio sam....ostavio je samo jedno pitanje.
Da li bar autor zna zasto je ovo napisao?
U koliko to nije jos jedna od dozivotnih verzija vica - kako ih je Srbin sve nadmudrio,
Prazno i tupo.
Nisam pročitao ni jedan red nečega što je napisao, ali u ovom intervjuu mi ne deluje ni malo produhovljen niti mudar. Komentari o društvu su mu ispod nivoa rosečnog fudbalskog huligana - "treba pohapsiti puno ljudi". Ako je ovo srpska intelektualna elita, teško Srbima. Ali to smo već znali, jelda.
Procitao sam skoro DNEVNIK DRUGE ZIME. Nisam nesto pao na dupe od odusevljenja, i nisam skakutao od srece po sobi kada sam procitao tu knjigu. Citao sam mnogo boljih Dnevnika, tipa Pavezea, Kafke, Zida...Mislim da je sva ta prica o mladim srpskim piscima previse napuvama, jednostavno ljudi pomirite se sa tim da nema svjeze krvi i mladog mesa. Do tada citajte nesto sto vrijedi.
92 koliko se secam ranije nije ni pisala o njemu, a sada kad ga je uzela pod svoje ispada da je najveci srpski pisac.Daleko od toga. Sto se tice njegovog pisanja mozda prolazi kod mladje publike koja nije dovoljno uronila u svet knjizevnosti. Ono o cemu Srdjan pise mnogo bolje su vec obradili Henri Miler, Fante, Bukovski, Dzek London, Hemingvej... Njegovo pisanje je tek bleda senka njihovih dela.
Sta ti se najvise svidelo u Dnevniku druge zime? Bas sam ga juce listao, razmisljam da li da kupim ili ne - pomozi mi pri odluci. Mozes biti i opsirnija, ne smeta. Hvala unapred.
srdjan valjarevic je sjajan pisac. nevidjen tip, ovakav come back... svaka cast.
nadam se da mu samizdat daje pristojnu lovu za knjige koje mu objavljuje, inace ce da nam zbrise. ne bi mi se svidelo da i on ode.
jedna banalan komentar upucen autoru ovog dobrog intervjua:
1. basta na Tasmajdanu se zove "Sansa"; ona za mnoge ima dublje znacenje od ispijanja kafe pa zato insistiram...
U leto ranih 90-ih, sa Perom sam spremao ispit (morao bih da pogledam indeks za tacnu godinu), bili smo u stanu njegove devojke, na Bulevaru blizu Cvetka, a njena starija sestra je sedela sa nekim drugarom na terasi. Pridruzili smo im se dok smo pravili pauzu. Drugar se zvao Srdjan, "radio" je na Bulevaru, bilo je to vreme ogromne inflacije, mada se bavio pisanjem i vec imao objavljenu knjigu poezije. Ispostavilo se da se radi o "Dzo Frejzeru", knjizi koju smo svi u drustvu procitali i pravili interne sale (poezija se ipak cita kod nas). Tada sam se osetio kao verovatno i on sa Dilanovim ortakom, ma bolje, ja sam upoznao svog Dilana! Secam se da smo pricali o pesmi "Jugoistocni vetar", koju sam bio gotovo naucio napamet (greskom izdavaca jos jedna pesma je dobila isti naslov, moj favorit je bila ona gde ga devojka odbija, jer ima preca posla - kuva panjeve za akvarijum), zatim kako je knjiga dobila ime (ekonom iz BK Radnickog koji je, navodno, licno upoznao Frejzera - sportistu prepunog vrlina), i bilo mi je drago sto vidi da to sto pise pocinje da ima svoju publiku.
Sreli smo se jos par puta od tada, i svaki put mi je bilo zanimljivo da slusam price jos jednog od onih koji ne spadaju u grupu obicnih ljudi koji hodaju ovim gradom. Srdjane, raduje me sto si opet medju nama!
Kada sam ja prvi put uzela da citam dnevik...desavalo mi se
da zastanem jer ne mogu da verujem sta tu pise pa mi se stegne stomak od tuge il srece il ko zna, pa gledam ispred sebe pa se vratim pa ponovo procitam neki deo...ja sam zavrsila svetsku knjizevnost i puno sam citala i pre i posle fakulteta, ja sam profesionalni citac knjiga ali dnevnik druge zime je nesto ko pesnica u glavu...i stalno ponovo citam tu knjigu.
U vreme NATO bombardovanja serijal clanaka o Gojku i Dobrili u nedeljnom Danasu je za mene bio jedna od retkih svetlih tacaka. Tada sam razmisljao na slican nacin ka Srdjan da odem ako mi se pruzi bolja prlilika. I otisao sam, pruzila mi se ta "bolja" prilika. Srdjane u Srbiji i Beogradu, pored svih losih stvari jos uvek mozes da vidis i osetis zivot. Na zapadu toga nema, zivot se polako ukida. Uostalom mnogi koji zive na zapadu i koje zele da otvore oce, to i vide...
bio sam pre par nedelja u Beladju (Bellagio), cesto smo gore na jezeru vikendom... odusevljen sam bio knjigom i rekoh kad sam vec tu, ajde da se prosunjam po mestima koja se pominju. Upoznao sam vlasnike (Juventine) Bar Sporta gore na trgu kod crkve - Srdjane, porucuju ti da si im obecao da ces da posaljes neke fotke!
Pojeo sam parce strudle, popio kafu i obecao da cu im doneti knjigu ako se pojavi na italijanskom. Nisu mogli da se nacude da ih je neko spomenuo u nekoj knjizi, i to jos na srpskom!
upravo citam Komo. Slucajno sam je dobila od prijatelja i stvarno je super. u tim spisima se prepoznajemo svi mi koji smo bar malo imali entuzijazma i zelje da odemo negde napolje, koji smo aplicirali za nekakve, bilo kakve stipendije a u stvari su nam one znacile samo jednu, makar malo realnu mogucnost da izadjemo iz nase zatvorene zemlje. onda, svi smo mi imali isti trip kao sto srdjan opisuje svoje u toj knjizi, isto smo se grbavili, isto smo susretali razne, cudne frikove iz celog sveta, napaljene na nauku, knjizevnost, politiku ili bilo sta cime se vec bave. a mi....i mi bismo isto tako bili napaljeni i koristili Rokfelerovu ili bilo ciju stipendiju zista za ono za sta nam je dodeljena da smo vec boravili u beladju, da smo nekoliko puta bili u parizu, Lionu, bolonji i slicno, pa nam je to jos samo jedna u nizu poseta nekom finom mestu na kojem cemo vreme ispunjavati akademskim caskanjima, upoznavanjem ljudi sa kojima cemo da nastavimo saradnju ili da provodimo vreme za pisanje naucnih radova. Za mene je Komo odlican, cak mozda i moj roman.
Samo da kazem da sam skoro kupio Komo i Zimski dnevnik i da sam, iako sam odavno zeleo da ih procitam, bio iskreno iznenadjen autenticnosti obe knjige. Izuzetno su mi se dopale. Bez ljtnje za ostale, Dnevnik mi se posebno dopao jer se u njemu vidi pravi beograd. Hvala SRdjane u svakom slucaju i zelim ti sve sve najbolje. Jedino sto se ja slazem sa ovim komentarom Zorana o zivotu na zapadu (ziveo sam u Becu jedno vreme) i mislim da Bgd, ipak, moze da nastavi sa svojom autenticnoscu.... BG heroes...
Iskrenost,to je ono sto je osvojilo citalacku publiku u vremenu laznog predstavljanja i morala .Srdjan je samo imao potrebu da bude iskren prema sebi i to suocenje sa samim sobom, koje je svojstveno malom broju ljudi i koje se javno retko desava, naislo je na odobravanje svih koji se plase istog.
Poruka koja je poslata 22.februara akceptovana je.
Danas je 9.mart, prolazi jos jedna zima.
Pitanje:Da li si spreman da zapocnes dnevnik prvog proleca?
Dnevnik druge zime me odusevio! To radovanje malim stvarima je ono sto svima nama treba da bi ziveli normalno. Direktno i iskreno, za mene - pravo otkrovenje!
ja sam pročitao i dnevnik i komo nedavno. Obe knjige su mi jako prijale. Dugo vremena mi se nije desilo da mi knjiga ulepša jedan period. Samo bih voleo da se zahvalim na tome. Svaka čast!
IMAGE SOURCE
24 Komentari
Sortiraj po: