Efekti svetske finansijske krize na Srbiju

Ovo stanje se ne moze odbraniti. Ma sta cinili.

Prava istina je da su Srbi svoj kapital pojeli, popili i potrosili na po neko putovanje. Umesto da su ga ulozili i strpili se malo dok ne zarade nesto.
Vise skoro da nema sta da se privatizuje, a i to sto ima tesko da moze da se proda za neki znacajan novac, u ovoj situaciji. Setili su se ulaganja u infrastrukturu tek kada su ostali bez kapitala koji bi mogli da uloze.
Krediti iz inostranstva su ublazavali malo ovaj nedostatak novca, ali po visokoj ceni, i njih ce neko morati da vrati. A sada nema ni takvih kredita. Proizvodnju i izvoz skoro da nemamo, tako da se sa te strane nemamo cemu nadati.

Sve ove tirade o Srbiji kao raju za investicije u ovom trenutku, su ocigledan pokusaj obmanjivanja.

Prava istina je da je drzava pred bankrotom a sistem pred urusavanjem. Naravno, u tom padu, najgore ce proci tzv. "Srednja Klasa". Ali ona je i najodgovornija za ovo, i pravedno je da ispasta. Trazila je visok standard preko noci, ne pitajuci za cenu. Politicari us isli niz dlaku sirokim masama i doveli nas do ivice provalije.

"Tržišni agenti se, naime, mogu upitati da li NBS tako uporno nastoji da zadrži devize u zemlji zato što je, možda, ugrožena eksterna likvidnost zemlje?"

Kljucna tacka. Guverner uporno odbija da decidirano kaze gde se nalaze devizne rezerve zemlje.
Licno poznajem veliki broj hazardera, i nekoliko predstavnika najnizeg soja ove vrste - kockara. Svi se uklapaju u isti psiholoski profil - ekstravertovana osoba izrasla iz deteta kome nije poklanjana paznja. Zele da se o njima prica, pa ma koliko ih to kostalo. Manje pametni brzo izgore, a pametniji stignu i u srednje godine, ali gotovo svi nalete na hazard koji je veci od njih samih. Ova kriza je nesto najvece sto ce se desiti ovoj generaciji ljudi. U njoj ce izgoreti mnogi hazarderi, a sa njima i silna preduzeca pa i neke drzave.

@mkm

Vi i vasi koristite floskulu "privreda kao sto je srpska" ili "uvozno orijentisana privreda" sto je pojam koji je odrziv i ima smisla koliko i "kamen koji leti".
"Prehrambena, US Steel" i ostaci metalopreredjivacke industrije, koju jos niste unistili, imaju znacajnu komponentu radne snage, cija cena mora da ide dole. Kada se spusti, bice sanse i za nove industrije. "Pad zivotnog stanarda" je nesto sto ceka svakoga ko zivi preko svojih mogucnosti.
Vas recept je bezbroj puta vidjen u kraljevini Srbiji, Jugoslaviji, i SFRJ - zivot preko mogucnosti - prezaduzivanje - bankrot - prisilna emigracija - rat. To nije iskljucivo posledica lenjog i glupog naroda, vec cinjenice da drustvo funkcionise tako da se uvek najgori korumpirani olos, bez imalo znanja, morala i nacionalne svesti, povezan kao mafija, provuce na mesto nacinalne elite i zauzme pozicije vlasti. To se opet desilo, ali ovog puta ce ih diletantizam kostati mnogo vise od komfornih fotelja u kojima nista ne rade, pa makar se svi ujedinili u jednu partiju. Samo branite kurs, i neka vam je sa srecom. Otici cete dodjavola zajedno sa njime.

Izuzetan pregled situacije,zaista veoma potpun. Vezano za podizanje kamatne stope, kod nas postoji problem odliva sredstava koji su u repo plasmanima, tj njihove konverzije u evro. Stoga je kamatna stopa podignuta, kako ne bi doslo do daljeg pritiska ka depresijaciji. U SAD i zapadnoj evropi smanjenje kamatne stope pojeftinjuje kredit, i deluje ekspanzivno, ublazujuci ekonomsko usporavanje. To kod nas nije slucaj-- smanjenje kamatne stope bi samo dovelo do begstva iz repo plasmana u evro tj daljoj depresijaciji; stoga je i reakcija NBS suprotna reakcijama FED-a i ECB-a

@Vuk

Dalja "depresijacija" je prirodan proces i zakon trzista koji poboljsava konkurentnost domace proizvodnje i onemogucava uvoz. Ovo pomaze izvoznicima, bez kojih uskoro necete moci ni da se grejete ili gorivo da sipate, da nekako prezive smanjivanje trzista na koje plasiraju svoju robu.
A vi sto ste kupovali nekretnine za CHF, a prethodno se niste informisali sta to znaci, vas NIKO vise ne moze da spasi. Jedino mozete da probate da, uz pomoc svog guvernera, povucete celu zemlju sa sobom, a i to pod uslovom da je ista ostalo da se povuce i da hazarder nije plasirao veci deo deviznih rezervi u hipotekarne obveznice. Pretpostavljam da bi vam to pogodovalo? Ako vi vec pucate zbog sopstvenog nedostatka razumevanja sta radite, da pukne i drzava?

Vrhunska analiza, svaka cast. Nedostaje samo jedan ali veoma bitan element u analizi monetarne politike. 45% obavezne rezerve na stare kredite i dalje postoji. To zadrzava kamatne stope na neizdrzivom nivou od 15% na kredite u evrima date preduzecima! U situaciji posrnule traznje opadajucih prihoda, ne postoji preduzece koje moze da izbegne bankrot sa takvima kamatama. Dakle NBS mora pod obavezno da smanji i tu stopu da nam ne bi propala sva preduzeca zarad odrzanja inflacije ispod 10%. Ipak je inflacija mnogo manje zlo od opsteg bankrota! Jos jednom svaka cast na jedinoj korektnoj analizi koju sam video u Srbiji

Svaka cast za analizu. Mada se ja pitam otkud mi u ovoj fazi krize(nelikvidnost)?
Magija je kriva za sve.
Gde je nestalo na hiljade milijardi dolara u svetu. Pare ne mogu da nestanu. Onoliko koliko izlazi iz jednog sistema, isto toliko ulazi u drugi sistem. Sve drzave imaju problem likvidnosti tj velike odlive. Gde se te pare odlivaju posto nigde ne ulaze? Slamarice? Ne bih rekao. Iznosi su preveliki da bi stali u slamarice. Jednostavno, pare se nigde u Evropi, Americi, Japanu... ne mogu naci. Istovremeno, 2006. a posebno 2007. su godine neverovatnih investicija svuda u svetu kako u berze, banke, nekretnine, privredu... Odakle, tolike investicije u kratkom roku. Da li je taj visak para pokriven robom i industrijskim rastom?
Izgleda da se ogromne svote novca mogu pojavati preko noci a takodje, te iste pare mogu da nestanu takodje preko noci. MAGIJA.
Hipotekarni krediti u Americi mogu biti samo pokretaci ali ne i glavni problem. Novac koji je ispario je mnogostruko veci. Glavni udar krize tek sledi.

Iznenadjujuce dobra analiza. Politicarima daje jasan putokaz kuda dalje, a meni sigurnost da je moja stednja u banci ipak jedna od sigurnijih stvari u drzavi Srbiji.

Dobra i jasna analiza. Kolicina novca u repo hartijama ipak je konacna i taj pritisak ce se uskoro izduvati sto kombinovano sa stabizacijom poverenja gradjana u sigurnost depozita u bankama treba da deluje umirujuce.

NBS treba da brani kurs i po cenu da se devizne rezerve i dalje smanjuju, jer to smanjenje ima svoje granice.

I najbitnije, devalvacija kursa u jednoj uvozno zavisnoj zemlji poput nase nece delovati na rast izvoza i smanjenje uvoza kao sto je uobicajena mantra, vec ce delovati samo na pad standarda, narocito kod ljudi sa evro klauzulama u kreditima.

@ milan
Netacno.

Depresijacija ne vodi ka povecanju konkurentnosti i izvoza u privredam kao sto je srpska, koje su uvozno zavisne od nafte i sirovina. Koji izvoz ce porasti depresijacijom? EI Nis televizori?

Prehrambena industrija, US Steel i drugi izvoznici su tesko zavisni od uvoznih sirovina i nafte tako da je jedini efekat depresijacije inflacija i pad zivotnog standarda. Kurs treba da se brani.

@mkm
Jesi delimicno u pravu.Zato i jeste tragican nas spoljnotrgovinski bilans sto zemlja koja uvozi energiju istu izvozi, u vidu neceg drugog(celik,guma i sl...). To bi bilo lepo kada bi konverzija energije u nasoj privredi i drustvu uopste bila efikasna.Medjutim ona je doslovce tragicna. Kratkorocno izvoz bi zaista bio pogodjen ali to je izvoz kroz koji mi izvozimo nase elektrane rafinerije i zdravu zivotnu sredinu, a to nam sve treba i bogami cemo morati da platimo.Uskoro. A od koga sem tih izvoznika korist jos ima budzet, dakle javna potrosnja.Nigde tu nema odrzivog rasta BDP. Za prehrambenu industriju ima nade uz velika tehnoloska unapredjenja...

Vrlo precizna, realna analiza koja ukazuje na posledice monetarne avanture. Jasno objasnjenje kamatno kursne arbitraze koje nemamo prilike da procitamo u zvanicnim publikacijama. Odlicna kritika monetaristickog pristupa koji vodi ubrzanoj propasti Odeljka A drustvene proizvodnje. Hvala kolegama iz MAT-a na promociji nase struke.

Konacno i jedan clanak od nekog ko zna o cemu prica. Ne bih komentarisao rad NBS i njen krhki skoro uspostavljeni status. Imam 36 godina i pamtim 4 vrste dinara. Od Drugog svetskog rata do danas ova je zemlja sve svoje recesivne periode resavala iskljucivo inflacijom - odnosno pljackom stednje, poljoprivredne proizvodnje i smanjenjem standarda srednje klase. Tu guverner moze samo da odluci da ne ucestvuje, ali ne moze da spreci...

@ Asterix.- Pa postoji i novac u nemonetarnom obliku, tj. hartije od vrednosti, kakvim barataju naročito veliki ulagači. Prema tome, ne može se postaviti pitanje, gde nestade toliki svetski novac? Nestao je i nestaje još polako međusobnim prebijanjem dugovanja, odnosno naplaćivanjem potraživanja. Dakle, ništa neobično u svetu finansija. Onaj ko ima, ne mora zauvek da ima, jer je važno i očuvati stečeno. Zato finansijeri i pribegavaju diversifikacijama kapitala. Novčana masa koja je u opticaju nije nikada pšokazatelj zdravlja jedne privrede, ako nema u centralnoj banci zemlje pokriće za svoj bonitet u svetskom novcu, zlatu ili nekom drugom odgovarajućem ekvivalentu vrednosti.

Svima "...Nema bolje utehe od saznanja da smo sami sopstvene nevolje skrivili.."(Borhes:"Deutsches reqeiem")

Znaci kamata je povecanja da banke nebi za svoje dinare kupovali devize. I sta bi oni sa tim devizama drzali vai po kamati od 1% ili bi ocekivali da euro poraste kako bi ostvarili zaradu sto je potpuno nerealno i kao ocekivanj. Predlazem NBS da smanji ref kamatu na 10% i da revalvira RSD ispod 80 RSD videce te efekte.

Kako čika mnogo zna....!!!!
Zašto neko jednostavnije ne komentariše. Ako neznaš jednostavno da objasniš nešto onda nemoj ni da objašnjavaš. Što je mnogo, mnogo je.
A sve je tako jednostavno.
1. Kriza kapitalizma
2. Kriza u USA, zbog toga što je tamo prvo pukao balog a sve banke su ko crevca pa krpe tamo de je najtanje.
3. Banke u Srbiji koje su uglavnom strane, prodaju dinare koje su bile oročene ili u trezorima te je zbog toga došlo do skoka i intervencije Narodne Banke da proda evre.
4. Naša je sreća što ne zavisimo od izvoza, te nam se taj izvoz neće mnogo smanjiti.
5. Naša je prednost što imamo jeftinu i kvalitetnu radnu snagu i što će ova globalna kriza dati nam vremena i priliku za otvaranje novih fabrija jer kapital nezna za granice.

Kako čika mnogo zna....!!!!
Zašto neko jednostavnije ne komentariše. Ako neznaš jednostavno da objasniš nešto onda nemoj ni da objašnjavaš. Što je mnogo, mnogo je.
A sve je tako jednostavno.
1. Kriza kapitalizma
2. Kriza u USA, zbog toga što je tamo prvo pukao balog a sve banke su ko crevca pa krpe tamo de je najtanje.
3. Banke u Srbiji koje su uglavnom strane, prodaju dinare koje su bile oročene ili u trezorima te je zbog toga došlo do skoka i intervencije Narodne Banke da proda evre.
4. Naša je sreća što ne zavisimo od izvoza, te nam se taj izvoz neće mnogo smanjiti.
5. Naša je prednost što imamo jeftinu i kvalitetnu radnu snagu i što će ova globalna kriza dati nam vremena i priliku za otvaranje novih fabrija jer kapital nezna za granice.

@Vuk

Dalja "depresijacija" je prirodan proces i zakon trzista koji poboljsava konkurentnost domace proizvodnje i onemogucava uvoz. Ovo pomaze izvoznicima, bez kojih uskoro necete moci ni da se grejete ili gorivo da sipate, da nekako prezive smanjivanje trzista na koje plasiraju svoju robu.
A vi sto ste kupovali nekretnine za CHF, a prethodno se niste informisali sta to znaci, vas NIKO vise ne moze da spasi. Jedino mozete da probate da, uz pomoc svog guvernera, povucete celu zemlju sa sobom, a i to pod uslovom da je ista ostalo da se povuce i da hazarder nije plasirao veci deo deviznih rezervi u hipotekarne obveznice. Pretpostavljam da bi vam to pogodovalo? Ako vi vec pucate zbog sopstvenog nedostatka razumevanja sta radite, da pukne i drzava?

"Tržišni agenti se, naime, mogu upitati da li NBS tako uporno nastoji da zadrži devize u zemlji zato što je, možda, ugrožena eksterna likvidnost zemlje?"

Kljucna tacka. Guverner uporno odbija da decidirano kaze gde se nalaze devizne rezerve zemlje.
Licno poznajem veliki broj hazardera, i nekoliko predstavnika najnizeg soja ove vrste - kockara. Svi se uklapaju u isti psiholoski profil - ekstravertovana osoba izrasla iz deteta kome nije poklanjana paznja. Zele da se o njima prica, pa ma koliko ih to kostalo. Manje pametni brzo izgore, a pametniji stignu i u srednje godine, ali gotovo svi nalete na hazard koji je veci od njih samih. Ova kriza je nesto najvece sto ce se desiti ovoj generaciji ljudi. U njoj ce izgoreti mnogi hazarderi, a sa njima i silna preduzeca pa i neke drzave.

Iznenadjujuce dobra analiza. Politicarima daje jasan putokaz kuda dalje, a meni sigurnost da je moja stednja u banci ipak jedna od sigurnijih stvari u drzavi Srbiji.

@ milan
Netacno.

Depresijacija ne vodi ka povecanju konkurentnosti i izvoza u privredam kao sto je srpska, koje su uvozno zavisne od nafte i sirovina. Koji izvoz ce porasti depresijacijom? EI Nis televizori?

Prehrambena industrija, US Steel i drugi izvoznici su tesko zavisni od uvoznih sirovina i nafte tako da je jedini efekat depresijacije inflacija i pad zivotnog standarda. Kurs treba da se brani.

@mkm

Vi i vasi koristite floskulu "privreda kao sto je srpska" ili "uvozno orijentisana privreda" sto je pojam koji je odrziv i ima smisla koliko i "kamen koji leti".
"Prehrambena, US Steel" i ostaci metalopreredjivacke industrije, koju jos niste unistili, imaju znacajnu komponentu radne snage, cija cena mora da ide dole. Kada se spusti, bice sanse i za nove industrije. "Pad zivotnog stanarda" je nesto sto ceka svakoga ko zivi preko svojih mogucnosti.
Vas recept je bezbroj puta vidjen u kraljevini Srbiji, Jugoslaviji, i SFRJ - zivot preko mogucnosti - prezaduzivanje - bankrot - prisilna emigracija - rat. To nije iskljucivo posledica lenjog i glupog naroda, vec cinjenice da drustvo funkcionise tako da se uvek najgori korumpirani olos, bez imalo znanja, morala i nacionalne svesti, povezan kao mafija, provuce na mesto nacinalne elite i zauzme pozicije vlasti. To se opet desilo, ali ovog puta ce ih diletantizam kostati mnogo vise od komfornih fotelja u kojima nista ne rade, pa makar se svi ujedinili u jednu partiju. Samo branite kurs, i neka vam je sa srecom. Otici cete dodjavola zajedno sa njime.

Izuzetan pregled situacije,zaista veoma potpun. Vezano za podizanje kamatne stope, kod nas postoji problem odliva sredstava koji su u repo plasmanima, tj njihove konverzije u evro. Stoga je kamatna stopa podignuta, kako ne bi doslo do daljeg pritiska ka depresijaciji. U SAD i zapadnoj evropi smanjenje kamatne stope pojeftinjuje kredit, i deluje ekspanzivno, ublazujuci ekonomsko usporavanje. To kod nas nije slucaj-- smanjenje kamatne stope bi samo dovelo do begstva iz repo plasmana u evro tj daljoj depresijaciji; stoga je i reakcija NBS suprotna reakcijama FED-a i ECB-a

Dobra i jasna analiza. Kolicina novca u repo hartijama ipak je konacna i taj pritisak ce se uskoro izduvati sto kombinovano sa stabizacijom poverenja gradjana u sigurnost depozita u bankama treba da deluje umirujuce.

NBS treba da brani kurs i po cenu da se devizne rezerve i dalje smanjuju, jer to smanjenje ima svoje granice.

I najbitnije, devalvacija kursa u jednoj uvozno zavisnoj zemlji poput nase nece delovati na rast izvoza i smanjenje uvoza kao sto je uobicajena mantra, vec ce delovati samo na pad standarda, narocito kod ljudi sa evro klauzulama u kreditima.

Znaci kamata je povecanja da banke nebi za svoje dinare kupovali devize. I sta bi oni sa tim devizama drzali vai po kamati od 1% ili bi ocekivali da euro poraste kako bi ostvarili zaradu sto je potpuno nerealno i kao ocekivanj. Predlazem NBS da smanji ref kamatu na 10% i da revalvira RSD ispod 80 RSD videce te efekte.

Vrhunska analiza, svaka cast. Nedostaje samo jedan ali veoma bitan element u analizi monetarne politike. 45% obavezne rezerve na stare kredite i dalje postoji. To zadrzava kamatne stope na neizdrzivom nivou od 15% na kredite u evrima date preduzecima! U situaciji posrnule traznje opadajucih prihoda, ne postoji preduzece koje moze da izbegne bankrot sa takvima kamatama. Dakle NBS mora pod obavezno da smanji i tu stopu da nam ne bi propala sva preduzeca zarad odrzanja inflacije ispod 10%. Ipak je inflacija mnogo manje zlo od opsteg bankrota! Jos jednom svaka cast na jedinoj korektnoj analizi koju sam video u Srbiji

Konacno i jedan clanak od nekog ko zna o cemu prica. Ne bih komentarisao rad NBS i njen krhki skoro uspostavljeni status. Imam 36 godina i pamtim 4 vrste dinara. Od Drugog svetskog rata do danas ova je zemlja sve svoje recesivne periode resavala iskljucivo inflacijom - odnosno pljackom stednje, poljoprivredne proizvodnje i smanjenjem standarda srednje klase. Tu guverner moze samo da odluci da ne ucestvuje, ali ne moze da spreci...

Ovo stanje se ne moze odbraniti. Ma sta cinili.

Prava istina je da su Srbi svoj kapital pojeli, popili i potrosili na po neko putovanje. Umesto da su ga ulozili i strpili se malo dok ne zarade nesto.
Vise skoro da nema sta da se privatizuje, a i to sto ima tesko da moze da se proda za neki znacajan novac, u ovoj situaciji. Setili su se ulaganja u infrastrukturu tek kada su ostali bez kapitala koji bi mogli da uloze.
Krediti iz inostranstva su ublazavali malo ovaj nedostatak novca, ali po visokoj ceni, i njih ce neko morati da vrati. A sada nema ni takvih kredita. Proizvodnju i izvoz skoro da nemamo, tako da se sa te strane nemamo cemu nadati.

Sve ove tirade o Srbiji kao raju za investicije u ovom trenutku, su ocigledan pokusaj obmanjivanja.

Prava istina je da je drzava pred bankrotom a sistem pred urusavanjem. Naravno, u tom padu, najgore ce proci tzv. "Srednja Klasa". Ali ona je i najodgovornija za ovo, i pravedno je da ispasta. Trazila je visok standard preko noci, ne pitajuci za cenu. Politicari us isli niz dlaku sirokim masama i doveli nas do ivice provalije.

@mkm
Jesi delimicno u pravu.Zato i jeste tragican nas spoljnotrgovinski bilans sto zemlja koja uvozi energiju istu izvozi, u vidu neceg drugog(celik,guma i sl...). To bi bilo lepo kada bi konverzija energije u nasoj privredi i drustvu uopste bila efikasna.Medjutim ona je doslovce tragicna. Kratkorocno izvoz bi zaista bio pogodjen ali to je izvoz kroz koji mi izvozimo nase elektrane rafinerije i zdravu zivotnu sredinu, a to nam sve treba i bogami cemo morati da platimo.Uskoro. A od koga sem tih izvoznika korist jos ima budzet, dakle javna potrosnja.Nigde tu nema odrzivog rasta BDP. Za prehrambenu industriju ima nade uz velika tehnoloska unapredjenja...

Vrlo precizna, realna analiza koja ukazuje na posledice monetarne avanture. Jasno objasnjenje kamatno kursne arbitraze koje nemamo prilike da procitamo u zvanicnim publikacijama. Odlicna kritika monetaristickog pristupa koji vodi ubrzanoj propasti Odeljka A drustvene proizvodnje. Hvala kolegama iz MAT-a na promociji nase struke.

Svaka cast za analizu. Mada se ja pitam otkud mi u ovoj fazi krize(nelikvidnost)?
Magija je kriva za sve.
Gde je nestalo na hiljade milijardi dolara u svetu. Pare ne mogu da nestanu. Onoliko koliko izlazi iz jednog sistema, isto toliko ulazi u drugi sistem. Sve drzave imaju problem likvidnosti tj velike odlive. Gde se te pare odlivaju posto nigde ne ulaze? Slamarice? Ne bih rekao. Iznosi su preveliki da bi stali u slamarice. Jednostavno, pare se nigde u Evropi, Americi, Japanu... ne mogu naci. Istovremeno, 2006. a posebno 2007. su godine neverovatnih investicija svuda u svetu kako u berze, banke, nekretnine, privredu... Odakle, tolike investicije u kratkom roku. Da li je taj visak para pokriven robom i industrijskim rastom?
Izgleda da se ogromne svote novca mogu pojavati preko noci a takodje, te iste pare mogu da nestanu takodje preko noci. MAGIJA.
Hipotekarni krediti u Americi mogu biti samo pokretaci ali ne i glavni problem. Novac koji je ispario je mnogostruko veci. Glavni udar krize tek sledi.

@ Asterix.- Pa postoji i novac u nemonetarnom obliku, tj. hartije od vrednosti, kakvim barataju naročito veliki ulagači. Prema tome, ne može se postaviti pitanje, gde nestade toliki svetski novac? Nestao je i nestaje još polako međusobnim prebijanjem dugovanja, odnosno naplaćivanjem potraživanja. Dakle, ništa neobično u svetu finansija. Onaj ko ima, ne mora zauvek da ima, jer je važno i očuvati stečeno. Zato finansijeri i pribegavaju diversifikacijama kapitala. Novčana masa koja je u opticaju nije nikada pšokazatelj zdravlja jedne privrede, ako nema u centralnoj banci zemlje pokriće za svoj bonitet u svetskom novcu, zlatu ili nekom drugom odgovarajućem ekvivalentu vrednosti.

Svima "...Nema bolje utehe od saznanja da smo sami sopstvene nevolje skrivili.."(Borhes:"Deutsches reqeiem")