Privatni investicioni fondovi su organizovani kao društva sa ograničenom odgovornošću i posluju po odredbama Zakona o privrednim društvima. Njihov način poslovanja se razlikuje i od otvorenih i od zatvorenih fondova.
Od otvorenih se razlikuju najpre po tome što u njih mogu ulagati samo veliki investitori.
Investitor koji osniva privatni fond mora da uloži najmanje 50.000 evra kao svoj udeo u tom fondu.
Glavne karakteristike privatnih fondova su:
-ne reguliše ih Zakon o investicionim fondovima (osim odredbama koje se tiču pravnog organizovanja i uloga člana fonda); moraju biti registrovani u Registru investicionih fondova
-ne listiraju se na berzi i ne prodaju investicione jedinice
-obično ih čini manji broj investitora
Privatni investicioni fondovi obično funkcionišu tako što ulaze u vlasništvo firme sa određenom količinom novca, sa ciljem da uvećaju njihovu vrednost i na srednji rok prodaju svoje udele.
U međuvremenu cilj je da se firmi poveća vrednost putem restruktuiranja koje praktično znači «ubrizgavanje» novca koji će omogućiti dalju ekspanziju firme, investicija i razvoj novih tehnologija, optimizaciju troškova i jačanje finansijske pozicije firme; fondovi potom izlaze iz vlasništva i na taj način ostvaruju profit.
Postoji nekoliko uobičajenih načina izlaska iz vlasništva kompanije: inicijalnom javnom ponudom (Initial Public Offering – IPO) i listiranjem na berzi, prodajom ili pripajanjem nekoj drugoj kompaniji (najčešće strateškim investitorima u tranzicionim zemljama).
Inicijalna javna ponuda kod nas još ni jednom nije urađena, iako je u poslednje vreme to jedna od popularnijih tema: «Tigar» je prva kompanija koja to pokušala da izvede, ali je na kraju odustala usled velikih troškova i nejasne procedure.
Investitori koji imaju svoj privatni fond uglavnom su ili profesionalni investitori, ili prilično imućni ljudi. Zbog rizičnosti ovakvih fondova, Zakon propisuje minimum uloga koji se mora položiti (50.000 evra), a zaštita investitora apsolutno ne postoji jer ako propadne firma u koju je ušao privatni fond, propadaju i udeli fonda.
S obzirom da ove fondove reguliše Zakon o privrednim društvima, Komisija za hartije od vrednosti nije nadležna za njihov nadzor; jedino je Društvo za upravljanje privatnim fondom obavezno da Komisiji dostavi pravila poslovanja, i godišnje finansijske izveštaje.
Donji limiti udela u privatnom fondu zavise od zemlje do zemlje. Tako u Americi, ukoliko želite da imate udeo tj. da investirate u privatni fond, morate da ispunjavate uslove za akreditovanog investitora, što znači da treba da posedujete ili milion dolara neto, ili prihode (kombinovane sa prihodima supružnika) koji prelaze 300.000 dolara godišnje najmanje dve godine, i očekivanja da će se takvi prihodi održati i u budućnosti.
Vrlo popularni fondovi su tzv. venture capital funds, fondovi koji investiraju u kompanije na početku razvoja, i koji nude mogućnost i stručnog savetovanja. Naravno, ovo čini potencijalni rizik jako velikim, ali i donosi lepu zaradu ukoliko mlada kompanija uspe da stane na noge.
Sredstva se uglavnom prikupljaju od grupe bogatih investitora, investicionih banaka ili drugih institucionalnih investitora. Ovako prikupljen kapital se dalje investira u kompanije koje su suviše rizične za standardna tržišta kapitala i bankarske pozajmice, ili možda nemaju dovoljno dugu poslovnu istoriju kako bi bili prihvatljivi za finansiranje od strane banaka.
Investitori koji na ovaj način ulaze u kompanije, obično imaju uticaja na odluke kompanije u meri u kojoj učestvuju u kapitalu firme, što može biti ograničavajući faktor za vlasnike. Zatim, postoje tzv. «poslovni anđeli» (business angels ili angel investors) koji investiraju u start-up biznise, ali za razliku od venture capital fondova, oni osim novca nude i stručna znanja i tako povećavaju šansu za uspeh kompanije.
Do skora su to bili bogati pojedinci, ali u poslednje vreme se sve češće udružuje više pojedinaca kako bi obezbedili više sredstava. Firme za koje su ovakvi investitori zainteresovani su obično «srednje kompanije» - veće od porodičnih biznisa, ali manje od velikih kompanija kojima treba iznad milion dolara (na razvijenim tržištima)
Svi ovi fondovi pri ulasku u firmu obično imaju strategiju koja oslikava cilj ulaska (restruktuiranje firme koja je u lošoj poziciji, dodatni kapital kako bi se ojačala firma, poboljšanje bilansa firme), period zadržavanja u kompaniji, kao i izlaznu strategiju.
Ovi fondovi se skoro nikada ne zadržavaju duže od 10 godina, a uobičajeno je da izađu posle 5-7 godina sa ciljem da ostvare višestruki povraćaj na uloženi kapital: interna stopa povraćaja (takozvani IRR- internal rate of return) koja se očekuje je bar 20-25% na godišnjem nivou (što u velikoj meri zavisi i od tržišta na koje ulaze ili takozvane premije tržišnog rizika koji se očekuje kao dodatni povraćaj na kapital) mada u pojedinim slučajevima može biti višestruko veća.
Iako su privatni fondovi potpuno irelevantni za male investitore, oni svakako predstavljaju značajne igrače na finansijskim tržištima, a njihov kapacitet da preokrenu kompaniju svakako nije zanemarljiv; ukoliko je izlazna strategija fonda listiranje kompanije na berzi, mali i drugi investitori (otvoreni i penzijski fondovi) će dobiti mogućnost investiranja u kvalitetnu hartiju od vrednosti.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Evrozona beleži preokret u ekonomskom razvoju. Zemlje koje su zbog krize pre 15 godina bile ekonomski zaostale sad imaju bolje pokazatelje od tradicionalno velikih ekonomija, poput Nemačke i Francuske.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da Velika Britanija pravi grešku u svojoj politici fosilnih goriva i da treba da se "otarasi vetrenjača".
SAD će uvesti sankcije, ne neke generalne, već sveukupne sankcije našoj kompaniji NIS, kazao je danas na sednici Vlade predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik SAD Džozef Bajden odlučio je da zvanično blokira planiranu prodaju američke železare "Ju-Es Stil" (U.S. Steel), koju je trebalo da kupi japanska kompanija "Nippon Steel", u vrednosti od 14,9 milijardi dolara.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da Srbija ima redovno i stabilno snabdevanje gasom, da će cene za domaćinstva ostati ista, dok će za privredu, zbog rasta cena na berzi, biti nešto povećane.
Agencija za zaštitu konkurencije Republike Slovenije (AVK) saopštila je da se ne protivi meksičkom preuzimanju velike slovenačke pekarske kompanije Don Don.
Nikol Kidman osvojila je nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu za svoju ulogu u filmu Babygirl. Nagradu je posvetila pokojnoj majci.
Mašina koja "uči" algoritme pomogla je u dekodiranju zvuka egipatskih slepih miševa u njihovom skloništu, otkrivajući da oni individualno "razgovaraju" jedni s drugima.
Amerikanka, koja ima TikTok profil pod nazivom McKenna is eating sa više od pola miliona pratilaca, objavila je snimak na kom isprobava "balkanski doručak".
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je pošto je od proizvođača i dobavljača obavešten o odlaganju proizvodnje leka Etoposid, hitno reagovao i pokrenuo nabavku leka drugog proizvođača kako lečenje onkoloških pacijenata ne bi bi
I početak Nove 2025. godine je u znaku daljeg širenja virusa gripa u Srbiji. Prema najnovijem izveštaju, grip je potvrđen u još tri okruga u našoj zemlji, što znači da je ova zarazna bolest sada prisutna u 14 regiona u Srbiji. Epidemiolozi upozoravaju da nas p
Univerzalov film "Zlica" je zvanično filmska adaptacija brodvejske predstave sa najvećom zaradom u istoriji, prestigavši film "Mamma Mia" iz 2008.godine.
On je mozak najveće serije današnjice. Ali najbolja stvar u celoj priči je to što Tejlor Šeridan nije morao previše da razmišlja kada je kreirao 'Yellowstone' i druge spin-off-ove.
Ključni filmski nastavci koji će obeležiti 2025. godinu uključuju nove nastavke iz serijala Avatar, Marvelove filmove, Nemoguću misiju, Park iz doba Jure, Džona Vika i Conjuring.
On New Year's Day, Russian gas stopped flowing through Ukraine to Europe. Kyiv is calling it a "historic" moment because the refusal to extend the transit contract with Russia's Gazprom has stopped the flow of money financing the invasion of Ukraine.
A convict serving a sentence in Arles prison has captured and is holding hostage several members of the prison staff, French media reported today, stating that police intervention units are ready to intervene.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, proposed that Sunday be declared a Day of Mourning in the whole of Serbia because of the massacre that took place in Cetinje.
The head of the Clinical Center of Montenegro, Aleksandar Radović, told TVCG that the wounded patients are stable and that three patients were disconnected from the breathing machine yesterday.
Telegram je s novom godinom predstavio sistem eksterne verifikacije, uz dodatne funkcije za poboljšanje korisničkog iskustva na platformi: filtere, digitalno poklanjanje i emoji...
Lamborghini "povlači" tačno dva modela Revuelto zbog potencijalnog rizika od požara, a opoziv je usledio nakon što je jedan Revuelto izgoreo u Njujorku.
Profitne marže u kineskoj automobilskoj industriji dodatno su smanjene tokom 2024. godine, jer oštra konkurencija primorava proizvođače na davanje popusta, dok su neki od njih doživeli i potpuni krah.
Komentari 0
Pogledaj komentare