Rupa u zakonu stvorila rekordera koji je već 12 godina na bolovanju

Sa radom kod privatnika, podrazumevanom subotom, ostajanjem prekovremeno, ogromnim zahtevima poslodavaca, iscrpljenošću nakon posla, bolovanja su pptrebna skoro svim radnicima.
I da nisu prehlađeni, bolesni, povređeni.
Stres, iscrpljenost, malaksalost, su pored slabih i nikakvih plata, najočiglednija posledica rada u sistemu koji kontroliše ljude, radnike, ali ne i poslodavce.
Koji bi da spreči bolovanja ali ne i isplate na ruke, neplaćanje poreza, isplate besramno malih plata ljudima koji po šest dana neretko indeset sati ostaju na poslu.
Umorni iscrpljeni, nemajući snage često za svoj i život svojih ukućana.

Bolji su likovi koji su sa 30 god. otišli u penziju a nisu invalidi. Npr, slbo srce ili neka bolest za koju nema leka a posle se našao lek, ili veza (Grci su jaki u tome). Tako da provedu 50 god. u penziji.

nemacku pa da vidite sta je bolovanje.Hronicni neradnici ,foliranti.

Posetite:Radim u Njemackoj i znam o cemu pricas. Oni su sampioni laznih bolovanja

Tesko je pošteno rešiti, može se smanjiti plata dok je čovek na bolovanju ali onda kažnjavaš sve koji su stvarno bolesni i treba im svaki dinar, teško je naći pravično rešenje, ako lekaru kažeš da bude strog i zapretiš otkazom bolesnom neće dati bolovanje, ako je na lekaru glavna odluka mom drugu devojka doktorka 11 meseci sredjivala bolovanje zaljubila se i htela da bude stalno sa njim pa mu sredjivala bolovanja, tako da je to baš teško rešiti pošteno.

Po ovoj matematici izgleda, da su svi koji su bili na bolovanju , izostali prošle godine preko 365 dana !!!???

Pod mač bato! Odmah otkaz. Pa niko od takvih kad se zapošljavao nije napisao napomenu "Znate, ja sam slabašnog zdravlja i često obolim". Ako je bitna školska sprema za svaki ispit ili diplomu, bitno je i ovo.
Najmanje je problem taj simulant. Takav (kako gde) pokvari 10 poštenih radnika jer se osećaju kao budale. Ili pribegavaju istom.
Ne treba mešati trudnice, to je uglavnom zadovoljavajuće rešeno posebnim zakonskim odredbama zbog "opštedruštvene koristi". Neka rađa i desetoro ako hoće i može.

Nekada u samoupravljanju, to je bila pošast. Pre je otkaz mogao da dobije radnik (zbog greške) nego notorni neradnik na večitom bolovanju. Pokušavalo se takozvanom "stimulacijom", ali na mesečnom nivou, pa su to simulanti lako zaobilazili. Možda bi na godišnjem, kao deo godišnje zarade bilo efikasnije, možda bi i danas? Sve dok je ono "ne može on mene toliko malo da plati koliko ja mogu da ne radim" biće i problem.

U najmanju ruku, vreme provedeno na bolovanju ne treba računati u penzijski staž. Kad odu u penziju, svi naprasno postaju "jednaki"! I oni koji su decenijama radili bez dana bolovanja, i oni koji su pola radnog veka proveli kod kuće.

Nikada kad se radi o ljudima nema idealnog rešenja, ali to nije prepreka da se traže bolja rešenja.

sampioni bolovanja su norvezani i to oni iz drustvenog sektora.
bolovanja se otvaraju:
kada je lepo vreme teba ici malo po prirodi ,
kada je lose vreme ne ide im se na posao,
kada se vrate sa godisnjeg da bi se odmorili jer su smorili na godisnjem,
pre godisnjeg da se odmore pred godisnji,
kada im se peku vanilice, pravi karamela, pece svinjetina
ne propustaju ni ostale zgodne prilike,

nemacku pa da vidite sta je bolovanje.Hronicni neradnici ,foliranti.

Tesko je pošteno rešiti, može se smanjiti plata dok je čovek na bolovanju ali onda kažnjavaš sve koji su stvarno bolesni i treba im svaki dinar, teško je naći pravično rešenje, ako lekaru kažeš da bude strog i zapretiš otkazom bolesnom neće dati bolovanje, ako je na lekaru glavna odluka mom drugu devojka doktorka 11 meseci sredjivala bolovanje zaljubila se i htela da bude stalno sa njim pa mu sredjivala bolovanja, tako da je to baš teško rešiti pošteno.

Bolji su likovi koji su sa 30 god. otišli u penziju a nisu invalidi. Npr, slbo srce ili neka bolest za koju nema leka a posle se našao lek, ili veza (Grci su jaki u tome). Tako da provedu 50 god. u penziji.

Sa radom kod privatnika, podrazumevanom subotom, ostajanjem prekovremeno, ogromnim zahtevima poslodavaca, iscrpljenošću nakon posla, bolovanja su pptrebna skoro svim radnicima.
I da nisu prehlađeni, bolesni, povređeni.
Stres, iscrpljenost, malaksalost, su pored slabih i nikakvih plata, najočiglednija posledica rada u sistemu koji kontroliše ljude, radnike, ali ne i poslodavce.
Koji bi da spreči bolovanja ali ne i isplate na ruke, neplaćanje poreza, isplate besramno malih plata ljudima koji po šest dana neretko indeset sati ostaju na poslu.
Umorni iscrpljeni, nemajući snage često za svoj i život svojih ukućana.

Po ovoj matematici izgleda, da su svi koji su bili na bolovanju , izostali prošle godine preko 365 dana !!!???

Posetite:Radim u Njemackoj i znam o cemu pricas. Oni su sampioni laznih bolovanja

Pod mač bato! Odmah otkaz. Pa niko od takvih kad se zapošljavao nije napisao napomenu "Znate, ja sam slabašnog zdravlja i često obolim". Ako je bitna školska sprema za svaki ispit ili diplomu, bitno je i ovo.
Najmanje je problem taj simulant. Takav (kako gde) pokvari 10 poštenih radnika jer se osećaju kao budale. Ili pribegavaju istom.
Ne treba mešati trudnice, to je uglavnom zadovoljavajuće rešeno posebnim zakonskim odredbama zbog "opštedruštvene koristi". Neka rađa i desetoro ako hoće i može.

Nekada u samoupravljanju, to je bila pošast. Pre je otkaz mogao da dobije radnik (zbog greške) nego notorni neradnik na večitom bolovanju. Pokušavalo se takozvanom "stimulacijom", ali na mesečnom nivou, pa su to simulanti lako zaobilazili. Možda bi na godišnjem, kao deo godišnje zarade bilo efikasnije, možda bi i danas? Sve dok je ono "ne može on mene toliko malo da plati koliko ja mogu da ne radim" biće i problem.

U najmanju ruku, vreme provedeno na bolovanju ne treba računati u penzijski staž. Kad odu u penziju, svi naprasno postaju "jednaki"! I oni koji su decenijama radili bez dana bolovanja, i oni koji su pola radnog veka proveli kod kuće.

Nikada kad se radi o ljudima nema idealnog rešenja, ali to nije prepreka da se traže bolja rešenja.

sampioni bolovanja su norvezani i to oni iz drustvenog sektora.
bolovanja se otvaraju:
kada je lepo vreme teba ici malo po prirodi ,
kada je lose vreme ne ide im se na posao,
kada se vrate sa godisnjeg da bi se odmorili jer su smorili na godisnjem,
pre godisnjeg da se odmore pred godisnji,
kada im se peku vanilice, pravi karamela, pece svinjetina
ne propustaju ni ostale zgodne prilike,