Skupi energenti i demografija guše nemačku privredu

U potonjim generacijama priraštaj je bio slabiji, pa će narednih deceniju, deceniju i po tržište rada gubiti po 130.000 radnika godišnje.

Manjak radnika i dramatično poskupeli energenti dugoročno će erodirati produktivnost nemačke privrede, već načete pandemijom, ocenio je Institut za privredna istraživanja (IFW), prenosi dpa.

"Starenje društva erodira perspektivu privrede", rekao je potpredsednik IFW Štefan Kots (Stefan Kooths) u ponedeljak. "Uz to, rata u Ukrajini je izazvao deficit i poskupljenje energetskih sirovina važnih u mnogim proizvodnim procesima".

Prema srednjoročnim projekcijama IFW, stopa povećanja produktivnosti uz normalno opterećenje će do kraja 2027. jedva dobaciti 0,7 odsto. Višegodišnji prosek je do pandemije bio 1,3 odsto.

"Nemačka privreda od 2020. radi ispod potencijala, a to će verovatno trajati do 2025. Tako duga faza nepotpunog mobilisanja proizvodnje nezabeležena je od ujedinjenja Nemačke", navodi IfWE.

"U tom periodu, ukupni bruto domaći proizvod BDP verovatno će biti 300 milijardi evra manji nego što bi bio uz puno opterećenje proizvodnih kapaciteta".

Bez poskupljenja gasa i struje, proizvodnja bi ove godine verovatno vratila do punog potencijala.

Uz to bejbi bumeri od iduće godine počinju da odlaze u penziju i to će znatno da izmeni demografiju, ukazuje IfW, uz primedbu da to nije novost. U Nemačkoj se u bejbi-bum generaciju računaju ljudi rođeni između 1955. i 1965.

Naime, pošto je u vreme bejbi-buma priraštaj stanovništva bio znatno veći nego decenijama unazad, nemačko tržište rada će od 2023. na raspolaganju svake godine imati po 130.000 ljudi manje.

"Imigracija i uticanje na tržište rada, na primer boljim mogućnostima zbrinjavanja dece za oslobađanje roditelja za rad ili fleksibilnim radnim vremenom donekle mogu da ublaže taj efekat, ali ne mogu da ga eliminišu," navodi IFW.