Nedelja, 01.03.2020.

09:44

Prva zemlja u kojoj se javni prevoz više ne plaća

U Luksemburgu je juče stupila na snagu mera o besplatnom javnom prevozu, čime je ta zemlja postala prva u svetu sa prevozom koji se više ne plaća.

Izvor: Beta

Prva zemlja u kojoj se javni prevoz više ne plaæa IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

12 Komentari

Sortiraj po:

x

pre 4 godine

To sto ne kupite kartu ne znaci da je prevoz besplatan - nije besplatan ni u Luksemburgu niti bilo gde drugde, taj prevoz se placa iz budzeta, a taj budzet se puni iz poreza.

sitno

pre 4 godine

Свака част. Земља која је много богатија од нас је увела ову меру. Тако треба да буде и у Србији, а постоји и могућност да се превоз плати и преко рачуна у продавници. Значи, кад год неко нешто купи у продавници, одређени проценат иде за јавни превоз. Тако би сви имали нормалан превоз, нема карата, туристи не плаћају карту што би било примамљиво, јавни превоз би се јако брзо развијао јер би на пример за рачун од 500 динара за превоз ишло 1 динар, а за рачун од 5000 динара - 10 динара (дајем само пример). То је најпрактичнији вид развоја јавног превоза јер би једноставно град могао да зна са чиме располаже и који то проценат на рачун треба да буде да би се куповали нови аутобуси, итд... Нема карата, нема бус-плус, нема контролора, нема свађе... Једноставно - сви плаћају - нико се не шверцује - сви срећни и задовољни. Решен проблем убрзаног развоја јавног превоза.

Marko

pre 4 godine

Ne slažem se da niko ne plaća u Beogradu, oni su samo prošle godine imali 70 miliona evra od naplate karata, tako da sigurno 50% plaća. Problem švercovanja (iako je po meni to uvredljiv naziv, nisu to nikakvi kriminalci) je prvo bezobrazno skupa mesečna i obična karta za naš standard (dok se penzionerima daje za 450 dinara, studentima i zaposlenima koji su nosioci ovog društva daju daleko skuplje), a drugo stanje javnog prevoza gde se vozite u krševima i gde se često ne poštuju redovi vožnju i gde se ljudi svaki dan voze kao u stočnim vagonima. Taj GSP prvo treba da se reorganizuje i izbaci polovina preglomazne administracije, pa će i onih 200 miliona evra koje svake godine dobijaju od grada biti dovoljno za njihov rad, kad bi još karte smanjili cene za pola garantujem da bi 95% ljudi plaćalo i imali bi još veću zaradu od njih.

Marko

pre 4 godine

Ne slažem se da niko ne plaća u Beogradu, oni su samo prošle godine imali 70 miliona evra od naplate karata, tako da sigurno 50% plaća. Problem švercovanja (iako je po meni to uvredljiv naziv, nisu to nikakvi kriminalci) je prvo bezobrazno skupa mesečna i obična karta za naš standard (dok se penzionerima daje za 450 dinara, studentima i zaposlenima koji su nosioci ovog društva daju daleko skuplje), a drugo stanje javnog prevoza gde se vozite u krševima i gde se često ne poštuju redovi vožnju i gde se ljudi svaki dan voze kao u stočnim vagonima. Taj GSP prvo treba da se reorganizuje i izbaci polovina preglomazne administracije, pa će i onih 200 miliona evra koje svake godine dobijaju od grada biti dovoljno za njihov rad, kad bi još karte smanjili cene za pola garantujem da bi 95% ljudi plaćalo i imali bi još veću zaradu od njih.

sitno

pre 4 godine

Свака част. Земља која је много богатија од нас је увела ову меру. Тако треба да буде и у Србији, а постоји и могућност да се превоз плати и преко рачуна у продавници. Значи, кад год неко нешто купи у продавници, одређени проценат иде за јавни превоз. Тако би сви имали нормалан превоз, нема карата, туристи не плаћају карту што би било примамљиво, јавни превоз би се јако брзо развијао јер би на пример за рачун од 500 динара за превоз ишло 1 динар, а за рачун од 5000 динара - 10 динара (дајем само пример). То је најпрактичнији вид развоја јавног превоза јер би једноставно град могао да зна са чиме располаже и који то проценат на рачун треба да буде да би се куповали нови аутобуси, итд... Нема карата, нема бус-плус, нема контролора, нема свађе... Једноставно - сви плаћају - нико се не шверцује - сви срећни и задовољни. Решен проблем убрзаног развоја јавног превоза.

x

pre 4 godine

To sto ne kupite kartu ne znaci da je prevoz besplatan - nije besplatan ni u Luksemburgu niti bilo gde drugde, taj prevoz se placa iz budzeta, a taj budzet se puni iz poreza.

Marko

pre 4 godine

Ne slažem se da niko ne plaća u Beogradu, oni su samo prošle godine imali 70 miliona evra od naplate karata, tako da sigurno 50% plaća. Problem švercovanja (iako je po meni to uvredljiv naziv, nisu to nikakvi kriminalci) je prvo bezobrazno skupa mesečna i obična karta za naš standard (dok se penzionerima daje za 450 dinara, studentima i zaposlenima koji su nosioci ovog društva daju daleko skuplje), a drugo stanje javnog prevoza gde se vozite u krševima i gde se često ne poštuju redovi vožnju i gde se ljudi svaki dan voze kao u stočnim vagonima. Taj GSP prvo treba da se reorganizuje i izbaci polovina preglomazne administracije, pa će i onih 200 miliona evra koje svake godine dobijaju od grada biti dovoljno za njihov rad, kad bi još karte smanjili cene za pola garantujem da bi 95% ljudi plaćalo i imali bi još veću zaradu od njih.

sitno

pre 4 godine

Свака част. Земља која је много богатија од нас је увела ову меру. Тако треба да буде и у Србији, а постоји и могућност да се превоз плати и преко рачуна у продавници. Значи, кад год неко нешто купи у продавници, одређени проценат иде за јавни превоз. Тако би сви имали нормалан превоз, нема карата, туристи не плаћају карту што би било примамљиво, јавни превоз би се јако брзо развијао јер би на пример за рачун од 500 динара за превоз ишло 1 динар, а за рачун од 5000 динара - 10 динара (дајем само пример). То је најпрактичнији вид развоја јавног превоза јер би једноставно град могао да зна са чиме располаже и који то проценат на рачун треба да буде да би се куповали нови аутобуси, итд... Нема карата, нема бус-плус, нема контролора, нема свађе... Једноставно - сви плаћају - нико се не шверцује - сви срећни и задовољни. Решен проблем убрзаног развоја јавног превоза.

x

pre 4 godine

To sto ne kupite kartu ne znaci da je prevoz besplatan - nije besplatan ni u Luksemburgu niti bilo gde drugde, taj prevoz se placa iz budzeta, a taj budzet se puni iz poreza.