Privrednici ne podnose inspekcije

Sve što je napisano tačno. Nedavno smo dobili i drugu kaznu u roku od 1/2 god, kaznu ćemo platiti i zatvaramo firmicu sa 6 zaposlenih.

Posao sam već našao u inostranstvu, siguran sam da nas čeka mirniji život - nikad se vratiti neću.

Sve ovo što je navedeno članku za inspektore je tačno, s tim što za takvo ponašanje nije kriva samo bahatost i neznanje velikog broja inspektora već već i nejasni i nedorečeni propisi koji ostavljaju ogroman prostor za slobodno tumačenje istih.Ili što bi rekao moj drug, inače poreski inspektor :,,Za nas poreske inspektore u Srbiji ne postoji 100% ,,čista,, firma. Postoje samo one koje hoćemo i one koje nećemo da kaznimo.Ako želimo da nekog da kaznimo uvek možemo da pronađemo nešto,,.
Naravno sve ovo se odnosi isključivo na one koji nemaju nikavu vrstu ,,zaštite,, odnosno nisu istaknuti članovi ili sponzori određenih stranaka,nisu nečiji rođaci, nisu u intimnoj vezi sa šefom poreske ili jednostavno nemaju novca da podmite inspektora.

U našim poreskim propisima ima više namerno nedefinisanih mesta tipa "čaša je polu puna ili polu prazna" da inspektori unapred znaju na kom mestu mogu naći "prekršaj".

Pitanje je samo da li žele da kazne firmu ili ne.

"Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih"

Ona je samo eliminisala uzrok stresa, jer je morala da se cima zbog njih. Ako nema predmeteta inspekcije - nema cimanja na poslu. Idealno za njih je da ne postoji ta "sića" koja za život zaradjuje sekirom, čekićem i sličnim primitivnim alatkama. A većina njih to ni ne krije.

Za platu se ne brinu, kad zafali uzeće država neki kredit, ovo ono, ima da bude bre za njih.

Iz ovog teksta se jasno vidi kako je postupane edrzave preko svojih organa prema privredi tj. mozda i komunisticki nacin razmisljanja koji jos postoji a koji se ogleda u tome da cim postojis kao privatni subjekt poslovanja kriv si za sve....

Istovremeno ovo je jasna poruka za sve investitore i sve koji zele da otvore svoj biznis u Srbiji da ga nezapocinju i da negenerisu nova radna mesta jer ce se neko izivljavati nad njima samo zato jer postoje...A za postojece subjekte polako se kristalise zelja da se pobegne sa poslovanjem odavde otvaranejm firmi u drzavama izvan Srbije....

Pored inspekcijskih organa slicno je i sa privrednim sudovima kada se kao dve sukobljene strane nadju privatno preduzece i javno preduzece ili drzava gde sudovi po automatizmu staju na stranu drzavnog tj. javnog i prikazuju pristrasnost...

Ovde u poslovanju kao i mnogo cemu drugome nevazi sintagma da nisi kriv dok se nedokaze suprotno...Posteno se neisplati raditi u Srbiji...Drzava kao pijavica sve ti pokupi...A oni koji rade sa politickom pozadinom tj. u saradnji sa drzavnim sluzbenicima prolaze kao bubrezi u loju...

Snimajte sve razgovore sa inspektorima.

"Ове недеље свако треба да има бар по два захтева Судији за прекршаје, и по 50.000 мандатних казни". Тако су се завршавали колегијуми у тржишној инспекцији. То је био успешан начин шефовима одсека да се додворе својим начелницима, а ови пак главним инспекторима и миинистрима. Народ воли да у новинама види бројке, иако се до њих често долазило гажењем преко мртвих. Инспектори се никада нису (сем у ретким случајевима) бунили против оваквих захтева својих шефова иако је то директан ударац на њихову независност. Најчешћи разлог за то је ирационалан страх од надређених, мада има и других, "мање ирационалних" разлога. Најлакше је притисак претпостављених пребацити на контролисани субјект, без обзира на последице по привреду, па и углед инспекције и државе уопште. Личне особине инспектора, као што су неваспитање, примитивизам, искомплексираност, злоба, бахатост, ароганција, такође утичу на овакав став "привредних субјеката" који су преживели контролу. Када би избор инспектора зависио од неких других критеријума а не од родбинско - пријатељско - партијских, овај разломак не би био толико сурово близак броју 1.

Ko na kraju vozi traktor, a ko otvara kapiju ?

Ko na kraju vozi traktor, a ko otvara kapiju ?

Iz ovog teksta se jasno vidi kako je postupane edrzave preko svojih organa prema privredi tj. mozda i komunisticki nacin razmisljanja koji jos postoji a koji se ogleda u tome da cim postojis kao privatni subjekt poslovanja kriv si za sve....

Istovremeno ovo je jasna poruka za sve investitore i sve koji zele da otvore svoj biznis u Srbiji da ga nezapocinju i da negenerisu nova radna mesta jer ce se neko izivljavati nad njima samo zato jer postoje...A za postojece subjekte polako se kristalise zelja da se pobegne sa poslovanjem odavde otvaranejm firmi u drzavama izvan Srbije....

Pored inspekcijskih organa slicno je i sa privrednim sudovima kada se kao dve sukobljene strane nadju privatno preduzece i javno preduzece ili drzava gde sudovi po automatizmu staju na stranu drzavnog tj. javnog i prikazuju pristrasnost...

Ovde u poslovanju kao i mnogo cemu drugome nevazi sintagma da nisi kriv dok se nedokaze suprotno...Posteno se neisplati raditi u Srbiji...Drzava kao pijavica sve ti pokupi...A oni koji rade sa politickom pozadinom tj. u saradnji sa drzavnim sluzbenicima prolaze kao bubrezi u loju...

Sve što je napisano tačno. Nedavno smo dobili i drugu kaznu u roku od 1/2 god, kaznu ćemo platiti i zatvaramo firmicu sa 6 zaposlenih.

Posao sam već našao u inostranstvu, siguran sam da nas čeka mirniji život - nikad se vratiti neću.

U našim poreskim propisima ima više namerno nedefinisanih mesta tipa "čaša je polu puna ili polu prazna" da inspektori unapred znaju na kom mestu mogu naći "prekršaj".

Pitanje je samo da li žele da kazne firmu ili ne.

"Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih"

Ona je samo eliminisala uzrok stresa, jer je morala da se cima zbog njih. Ako nema predmeteta inspekcije - nema cimanja na poslu. Idealno za njih je da ne postoji ta "sića" koja za život zaradjuje sekirom, čekićem i sličnim primitivnim alatkama. A većina njih to ni ne krije.

Za platu se ne brinu, kad zafali uzeće država neki kredit, ovo ono, ima da bude bre za njih.

Snimajte sve razgovore sa inspektorima.

Sve ovo što je navedeno članku za inspektore je tačno, s tim što za takvo ponašanje nije kriva samo bahatost i neznanje velikog broja inspektora već već i nejasni i nedorečeni propisi koji ostavljaju ogroman prostor za slobodno tumačenje istih.Ili što bi rekao moj drug, inače poreski inspektor :,,Za nas poreske inspektore u Srbiji ne postoji 100% ,,čista,, firma. Postoje samo one koje hoćemo i one koje nećemo da kaznimo.Ako želimo da nekog da kaznimo uvek možemo da pronađemo nešto,,.
Naravno sve ovo se odnosi isključivo na one koji nemaju nikavu vrstu ,,zaštite,, odnosno nisu istaknuti članovi ili sponzori određenih stranaka,nisu nečiji rođaci, nisu u intimnoj vezi sa šefom poreske ili jednostavno nemaju novca da podmite inspektora.

"Ове недеље свако треба да има бар по два захтева Судији за прекршаје, и по 50.000 мандатних казни". Тако су се завршавали колегијуми у тржишној инспекцији. То је био успешан начин шефовима одсека да се додворе својим начелницима, а ови пак главним инспекторима и миинистрима. Народ воли да у новинама види бројке, иако се до њих често долазило гажењем преко мртвих. Инспектори се никада нису (сем у ретким случајевима) бунили против оваквих захтева својих шефова иако је то директан ударац на њихову независност. Најчешћи разлог за то је ирационалан страх од надређених, мада има и других, "мање ирационалних" разлога. Најлакше је притисак претпостављених пребацити на контролисани субјект, без обзира на последице по привреду, па и углед инспекције и државе уопште. Личне особине инспектора, као што су неваспитање, примитивизам, искомплексираност, злоба, бахатост, ароганција, такође утичу на овакав став "привредних субјеката" који су преживели контролу. Када би избор инспектора зависио од неких других критеријума а не од родбинско - пријатељско - партијских, овај разломак не би био толико сурово близак броју 1.