BDP Srbije prošle godine bio oko 7.098 milijardi dinara

BDP je bio nominalno veći za 13,2 odsto, a realno za 2,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po delatnostima, prošle godine su najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali prerađivačka industrija, 13,5 odsto, trgovina i popravka motornih vozila, 12,0 odsto, poslovanje nekretninama, 6,9 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, za individualnu potrošnju države 9,4 odsto, za kolektivnu potrošnju države 6,8 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 24,2 odsto, izvoz dobara i usluga 63,8 odsto i uvoz dobara i usluga 74,8 odsto.

Posmatrano po delatnostima, lane je ostvaren značajan realni rast bruto dodate rednosti (BDV) u sektoru usluge smeštaja i ishrane, 32,0 odsto, rudarstvu, 23,3 odsto, umetnosti, zabavi i rekreaciji, 9,2 odsto.

Realni pad BDV-a zabeležen je u građevinarstvu, 9,8 odsto, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, 8,3 odsto i snabdevanja strujom i gasom, 6,8 odsto.

Posmatrano sa rashodne strane, realni rast zabeležen je kod svih agregata, kod izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava, 3,9 odsto, za individualnu potrošnju države, 0,2 odsto, za kolektivnu potrošnju države, 0,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva, 1,9 odsto, izvoz dobara i usluga 16,6 odsto i uvoz dobara i usluga 16,1 odsto.

Republički zavod za statistiku je u današnjem saopštenju najavio i sprovođenje velike, benčmark revizije nacionalnih računa, koja će biti realizovana sledeće godine.

Planirano je da podaci o godišnjem bruto domaćem proizvodu i drugi makroekonomski indikatori sistema nacionalnih računa za 2023. godinu, bazirani na unapređenoj metodologiji i novim izvorima podataka, budu objavljeni u redovnoj dinamici prema planu publikovanja RZS-a, zajedno sa korespondirajućim serijama preračunatih podataka za period od 1995. do 2022. godine.