Ponedeljak, 14.11.2022.

14:11

Dodatnih 580 miliona iz budžeta za kupovinu seoskih kuća

Rebalansom budžeta obezbeđeno je dodatnih 580 miliona dinara za kupovinu seoskih domaćinstava, rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Izvor: Tanjug

Dodatnih 580 miliona iz budžeta za kupovinu seoskih kuæa IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

2 Komentari

Sortiraj po:

Sok od šljiva

pre 2 godine

Krov nad glavom se ne jede. Ljudi sa sela beže u grad jer im je lakše da rade u gradu i plate kiriju, nego da gaje krave i bukove pa idu u minus uz jako težak i naporan rad. Dodatno, cena povrća i voća u momentu kada stigne kod nas na berbu je mizerna zbog uvoza iz zemalja koje su u toplijim krajevima (Albanija recimo) i prvi paradajz i krastavac i paprika i sve ostalo kod nas stigne kada je kod njih u punoj berbi. Pilatovacki kraj kod požege je nekad vrveo od leskovčana koji su tu kupovali rasadu, sada toga više nema. Mesta pored auto puta ka nišu su imala 10ak puta više grla goveda nego stanovnika, danas je to u tragovima. A jedna Holandija ima više krava nego stanovnika i najveći su trgovci hranom. Italijani na severu su svaki kvadratni santimetar iskoristili za bilo koju vrstu poljoprivrede, a delove njiva koji su ispod nivoa mora zasadili sa toplom, to sam video u ferari. Hoću da kažem da bi se neko bacio na primer voćarstvom sto je moja delatnost mora da pripremi zemlju, instalira sistem za, prihranu i navodnjavanje, kupi i posadi sadnice i sledećih 3 - 5 godina ulaže u negu a ne vidi n I dinar od toga. Voćarima a i ostalima su potrebni krediti na 10 do 20 godina sa subvencijama da bi zasnovali proizvodnju pogodnu za ikakvu zaradu i izvozni kvalitet

Preporučujem 19 Ne preporučujem 1
Sok od šljiva

pre 2 godine

Krov nad glavom se ne jede. Ljudi sa sela beže u grad jer im je lakše da rade u gradu i plate kiriju, nego da gaje krave i bukove pa idu u minus uz jako težak i naporan rad. Dodatno, cena povrća i voća u momentu kada stigne kod nas na berbu je mizerna zbog uvoza iz zemalja koje su u toplijim krajevima (Albanija recimo) i prvi paradajz i krastavac i paprika i sve ostalo kod nas stigne kada je kod njih u punoj berbi. Pilatovacki kraj kod požege je nekad vrveo od leskovčana koji su tu kupovali rasadu, sada toga više nema. Mesta pored auto puta ka nišu su imala 10ak puta više grla goveda nego stanovnika, danas je to u tragovima. A jedna Holandija ima više krava nego stanovnika i najveći su trgovci hranom. Italijani na severu su svaki kvadratni santimetar iskoristili za bilo koju vrstu poljoprivrede, a delove njiva koji su ispod nivoa mora zasadili sa toplom, to sam video u ferari. Hoću da kažem da bi se neko bacio na primer voćarstvom sto je moja delatnost mora da pripremi zemlju, instalira sistem za, prihranu i navodnjavanje, kupi i posadi sadnice i sledećih 3 - 5 godina ulaže u negu a ne vidi n I dinar od toga. Voćarima a i ostalima su potrebni krediti na 10 do 20 godina sa subvencijama da bi zasnovali proizvodnju pogodnu za ikakvu zaradu i izvozni kvalitet

Preporučujem 19 Ne preporučujem 1
Sok od šljiva

pre 2 godine

Krov nad glavom se ne jede. Ljudi sa sela beže u grad jer im je lakše da rade u gradu i plate kiriju, nego da gaje krave i bukove pa idu u minus uz jako težak i naporan rad. Dodatno, cena povrća i voća u momentu kada stigne kod nas na berbu je mizerna zbog uvoza iz zemalja koje su u toplijim krajevima (Albanija recimo) i prvi paradajz i krastavac i paprika i sve ostalo kod nas stigne kada je kod njih u punoj berbi. Pilatovacki kraj kod požege je nekad vrveo od leskovčana koji su tu kupovali rasadu, sada toga više nema. Mesta pored auto puta ka nišu su imala 10ak puta više grla goveda nego stanovnika, danas je to u tragovima. A jedna Holandija ima više krava nego stanovnika i najveći su trgovci hranom. Italijani na severu su svaki kvadratni santimetar iskoristili za bilo koju vrstu poljoprivrede, a delove njiva koji su ispod nivoa mora zasadili sa toplom, to sam video u ferari. Hoću da kažem da bi se neko bacio na primer voćarstvom sto je moja delatnost mora da pripremi zemlju, instalira sistem za, prihranu i navodnjavanje, kupi i posadi sadnice i sledećih 3 - 5 godina ulaže u negu a ne vidi n I dinar od toga. Voćarima a i ostalima su potrebni krediti na 10 do 20 godina sa subvencijama da bi zasnovali proizvodnju pogodnu za ikakvu zaradu i izvozni kvalitet

Preporučujem 19 Ne preporučujem 1