Predviđena ulaganja od pola milijarde evra u razvoj luka u Srbiji

Kako je rečeno za Tanjug u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljuje se i da će plan razvoja luka, u koje će biti uloženo pola milijarde evra kako bi se do 2025. godine godine dostigao obim transporta od 20 miliona tona, startovati izgradnjom luke u Smederevu već u martu 2020. godine.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je ocenio je da je milion tona više na rekama Srbije samo nastavak višegodišnjih dobrih trendova u vodnom transportu.

Kritična zona za transport robe rekama je lučka infrastruktura, jer roba koja gravitira rekama ne može efikasno da se pretovari, ističe on i dodaje da su velika investiciona ulaganja od 2020. godine, a mnoga od njih su počela i u ovoj godini.

"Naše luke nisu dovoljno izgrađene ili je ono što imamo izgrađeno u jako lošem stanju, kao i lučka mehanizacija. Predvideli smo ukupna investiciona ulaganja koja sada već dostižu skoro do pola milijarde evra, a to podrazumeva izgradnju potpuno nove luke u Beogradu i proširenje kapaciteta Luke Bogojevo zbog poljoprivrednih proizvoda", kaže Kovačević.

Luka Sremska Mitrovica biće proširena jer bi trebalo da omogući efikasniji izvoz žita, ali i da za naftu obezbedi skladišne kapacitete, a hitno mora da se proširuje i luka Prahovo, jer rastu kapaciteti RTB Bora i IHP Prahova, dodaje on.

Od sledeće godine izgradnja luke Smederevo

U martu 2020. godine krenuće izgradnja luke Smederevo zbog potreba HBIS-a odnosno železare, a sve veću potrebu za tom lukom ima i privreda u zaleđu Smedereva.

"U toku su tenderi za izbor izvođača i mi ćemo već u martu krenuti u radove za izgradnju", kaže Kovačević i precizira da će ugovoreni rok biti dve godine. Paralelno će se završavati projektovanja luka Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, a on očekuje da bi početak radova na izgradnji tih luka mogao da bude 2021. godine.

"Trendovi su jako dobri, vodni saobraćaj direktno zavisi od industrije, kada ona raste i razvija se i vodni saobraćaj sve više učestvuje u obimu transporta", kaže Kovačević i dodaje da se Dunavom, Savom i Tisom ove godine prevezlo pet miliona tona više nego pre pet godina.

Po rekama Srbije najčešće se transportuju gotovi proizvodi koji zahtevaju masovan prevoz robe, kao i sirovine pogodne za takav transport.

"Mislimo da ima još mnogo prostora da se transport unapredi kako bi ostvarili strateški cilj da do 2025. godine imamo 20 miliona tona prevezene robe - a to je ona količina koju je imala bivša Jugoslavija", kaže on i dodaje da je to realno, jer se razvijaju veliki korisnici RTB Bor, IHP Prahovo i drugi.

Kontejnerski terminali u Luci Beograd

Srpskim rekama i dalje se najviše transportuju rude, žita, šljunak i pesak, derivati nafte, što Kovačević ocenjuje kao logično.

"Želimo to da promenimo, luke modernizujemo, kako bi stvarale dodatnu vrednosti za našu privredu jer i druge vrste proizvoda žele da idu na reku, ali je problem što nemamo kontejner terminal ni na jednoj reci", kaže on.

Dodaje da postoji zadovoljstvo zato što je DP World stigao u luku Novi Sad, gde već sredinom 2020. godine počinju sa izgradnjom kontejnerskog terminala koji će stvoriti stvarno novu vrednost.

Zbog potreba privrede kontejnerski terminal biće predviđen i za Luku Beograd, a prvi ro-ro terminali su takođe planirani za luke u Novom Sadu i Beogradu.