BM
pre 11 godina
Pretpostavka je da zelim da doniram svoje organe osim ako to pismeno, i u sudu overeno, nisam odbila?!? U kojoj to drzavi tako rade??? Moze samo da bude obrnuto. Ako napisem da ZELIM, i to ne na nekom papiru u sudu, vec ako postoji centar za donaciju koji me ubaci u svoju bazu podataka gde ja uz dva svedoka da sam svesna (nisam pod drogama, alkoholom, pritiskom...) tako odlucila. Sta cem sa ljudima koji su: nepismeni, nebavesteni, neobrazovani; koji stanuju daleko od suda u zabitim krajevima? Gde cemo cuvati taj dkument da se ne izgubi do sudnjeg dana? Ako se izgubi onda cemo cekati sahranu da se sud nakani da nadje potpisanu i pecatom overenu izjavu da NECU da mi bilo ko ceprka po telu? Sa nazim azurnim sudovima i administracijom? Bude li zaista donet takav zakon bicu prva koja ce se obratiti svim mogucim svetskim i humanitarnim organizacijama da to spreci ili poniste. To ce biti otimacina, a ne dobrovoljno doniranje organa. Naravno da je zakon sporan!
6 Komentari
Sortiraj po: