Vojnik i veverica - neobičan par

divno je dok ima ovako dobrih ljudi!

ljubav :)

preslatko...hocu i ja svoju vevericu

Svaka njemu čast kad je skontao da je u tako žalosnom stanju veverica ipak živa. Ja bih, iskreno, odmah pomislio da ju je neka strašna sudbina zadesila i prošao pored nje trudeći se da mislim na neke lepše stvari. Opet, svaka njemu čast.

Imao sam istu ovakvu vevericu, vrsta "Evropska Crvena veverica".
Nadjena na tlu šume, verovatno ispala iz gnezda. Čovek koji ju je našao kaže da je čekao duže vreme na bezbednoj udaljenosti da vidi hoće li se majka pojaviti, ali nje nije bilo, a kako je počeo i mrak da pada, onda ju je doneo nama. Toliko mala je bila da je više puzala nego što je hodala. Nisu joj ni zubi bili izrasli, već smo je hranili na cuclu običnim kravljim mlekom.
Izrasla je u predivnu, i veselu vevericu. Ujutro bi sve dala za igru sa vama, kao da je štene u pitanju, a popodne bi dremala u krilu nekog od nas ukućana, poput neke persijske mace ...
Imala je lep život, uglavnom je bila puštena da slobodno trčkara po celoj kući. Jela je čak i sladoled, i ajvar, i voćni jogurt, pila čaj ujutro sa nama ...
Jedne zime se iznenada razbolela i brzo uginula. Doživela je skoro 6 godina ...
Dugo mi je trebalo da se pomirim sa tim. Mislim da sam brže prebolio rastanak sa nekim svojim devojkama, nego njen odlazak ...

Bravo majstore!!!

DIVNO!
Za razliku od njih tamo, kod nas uglavnom ostavljaju bespomocne zivotinje na ulici, sto unakazene sto bespomocne.
Strasno!

Stvarno preslatko! Oduvek sam htela da imam veverice. Zato, kad god odem na Kalemegdan, uvek imam u dzepu po koji lesnik za njih. Toliku su navikle na ljude da mi svaki put pridju i bez problema uzmu iz ruke.

Ako sam dobro shvatio on je taksista.Zasto se tekst onda nezove taksista i veverica?!U svakom slucaju lepo je sto veverica nije uginula...

to je slovenska krv, svaka cast...

ČOVEK!

evo malo slika koje sam uspio da nadjem na netu:

http://fotogaleri.ntvmsnbc.com/Assets/PhotoGallery/Pictures/0000368834.jpg

http://cs10197.userapi.com/u35640939/-6/x_790a6435.jpg

http://cs4280.userapi.com/u35640939/-6/x_71880828.jpg

Prelepo. Svako od nas bi mogao malo da se ugleda na doticnog!

Mice :)

Ja priznajem da su Veverice veoma slatke ali ih se jako plasim! To nije neopravdan strah, to je realnost! One krckaju "orahe"!

da je meni ovakvo jedno prijatelstvo na Fejsbuku.

malo se klonite depilacije pa će bidne veverica koliko oš.

@preslatko

Haha, ne znam da li ste gledali animirani film "Lilo i Stic". Mene ova veverica na fotkama koje ste linkovali podseca na Stica. :)

Više slika na http://izismile.com/2012/09/27/belarusian_soldier_becomes_best_friend_for_rescued_squirrel_13_pics.html

@milica Kakva sebičnost i posesivnost!

Ja bih radije pripitomio neku.

malo se klonite depilacije pa će bidne veverica koliko oš.

@milica Kakva sebičnost i posesivnost!

Ja bih radije pripitomio neku.

Ja priznajem da su Veverice veoma slatke ali ih se jako plasim! To nije neopravdan strah, to je realnost! One krckaju "orahe"!

to je slovenska krv, svaka cast...

da je meni ovakvo jedno prijatelstvo na Fejsbuku.

DIVNO!
Za razliku od njih tamo, kod nas uglavnom ostavljaju bespomocne zivotinje na ulici, sto unakazene sto bespomocne.
Strasno!

Ako sam dobro shvatio on je taksista.Zasto se tekst onda nezove taksista i veverica?!U svakom slucaju lepo je sto veverica nije uginula...

divno je dok ima ovako dobrih ljudi!

preslatko...hocu i ja svoju vevericu

ljubav :)

Mice :)

evo malo slika koje sam uspio da nadjem na netu:

http://fotogaleri.ntvmsnbc.com/Assets/PhotoGallery/Pictures/0000368834.jpg

http://cs10197.userapi.com/u35640939/-6/x_790a6435.jpg

http://cs4280.userapi.com/u35640939/-6/x_71880828.jpg

Stvarno preslatko! Oduvek sam htela da imam veverice. Zato, kad god odem na Kalemegdan, uvek imam u dzepu po koji lesnik za njih. Toliku su navikle na ljude da mi svaki put pridju i bez problema uzmu iz ruke.

@preslatko

Haha, ne znam da li ste gledali animirani film "Lilo i Stic". Mene ova veverica na fotkama koje ste linkovali podseca na Stica. :)

Prelepo. Svako od nas bi mogao malo da se ugleda na doticnog!

Imao sam istu ovakvu vevericu, vrsta "Evropska Crvena veverica".
Nadjena na tlu šume, verovatno ispala iz gnezda. Čovek koji ju je našao kaže da je čekao duže vreme na bezbednoj udaljenosti da vidi hoće li se majka pojaviti, ali nje nije bilo, a kako je počeo i mrak da pada, onda ju je doneo nama. Toliko mala je bila da je više puzala nego što je hodala. Nisu joj ni zubi bili izrasli, već smo je hranili na cuclu običnim kravljim mlekom.
Izrasla je u predivnu, i veselu vevericu. Ujutro bi sve dala za igru sa vama, kao da je štene u pitanju, a popodne bi dremala u krilu nekog od nas ukućana, poput neke persijske mace ...
Imala je lep život, uglavnom je bila puštena da slobodno trčkara po celoj kući. Jela je čak i sladoled, i ajvar, i voćni jogurt, pila čaj ujutro sa nama ...
Jedne zime se iznenada razbolela i brzo uginula. Doživela je skoro 6 godina ...
Dugo mi je trebalo da se pomirim sa tim. Mislim da sam brže prebolio rastanak sa nekim svojim devojkama, nego njen odlazak ...

Svaka njemu čast kad je skontao da je u tako žalosnom stanju veverica ipak živa. Ja bih, iskreno, odmah pomislio da ju je neka strašna sudbina zadesila i prošao pored nje trudeći se da mislim na neke lepše stvari. Opet, svaka njemu čast.

ČOVEK!

Bravo majstore!!!

Više slika na http://izismile.com/2012/09/27/belarusian_soldier_becomes_best_friend_for_rescued_squirrel_13_pics.html