Pas koji 6 godina čuva vlasnikov grob

Imam 125 kila, 181 cm visok, musko, i potece mi suza jebi ga.

Istina je, siguran sam. Psi su cesto humaniji od ljudi. Pre dve godine mi je uginuo nemački ovčar, imao sam ga skoro 10 godina. Pa on je imao ličnost, integritet ... pravi prijatelj. Good bye, my Friend

i nek kaze neki som da pas mije covekov najbolji prijatelj!!!!

Ovo je pretuzno, ali samo polazuje koliko su psi divna stvorenja!

'Haciko' strasno tuzan film!

Izem ti luk, ko je uzeo da ga cisti u deset uvece...

Jel vam cilj da nas rasplacete?

Od kada sam upoznao ljude,drzim se samo pasa

Rođeni brat moga dede je bio strastveni lovac i godinama je imao lovačkog psa koji je najviše podsećao na "Srpskog goniča-Balkanca". Kažem podsećao, jer u to vreme (šezdesetih godina prošlog veka) kinologija nije bila toliko razvijena, pa u našim selima nije bilo čistokrvnih rasa, već su ljudi vršili selekciju prema nekim svojim iskustvima i ličnom nahođenju...
Elem kada mi je taj deda-stric umro, njegov pas je takođe svakodnevno odlazio na dedin grob, sve dok nije uginuo. To je priča koju mogu posvedočiti svi živi meštani podrudničkog sela Velereč koji su živeli u tom periodu. Jedina razlika u odnosu na junaka ove priče je ta što je dedin pas na grob odlazio jutri, a vraćao se predveče samo da prespava kod kuće...
Čujem nedavno da se i Crkva počela baviti fenomenom osećanja kod životinja. Najpre su negirali da životinje imaju dušu, međutim "stanje na terenu" apsolutno nipodaštava ovo tvrđenje, naročito kada su psi u pitanju...

Daj mi šapu i repom zavrti, verni druže života i smrti!

Pas je najbolji i najverniji čovekov prijatelj. Koliko god me svojim nestašlucima iznervirao u nekim situacijama,moj pas me nikada ne bi ostavio i izneverio.

Na Zvezdari (pored Novog groblja) postoji kuca Zujka koja ide cesto ili svaki dan (nisam je pratila, komsije kazu svaki dan) ide na grob svoje gazdarice tetka Tode. Licno sam je upoznala, lutka mala.

Evolucija! Kad sam ja citao komentare 4 soma su ti lupila minus ! Izlaze iz vode, nova rasa somoljudi je na pomolu ! Salu na stranu,
Imao sam psa koji je uginuo, na zalost... Takvu vernost nisam nikad doziveo, ni od zene..

Kod mene u selu u blizini Smedereva jedna macka je nakon smrti vlasnika nastavila zivot na njegovom grobu. Pokusavali su vise puta da je odnesu kuci ali bezuspesno, ponovo se vracala na isto mesto. Ljudi bi mnoge stvari trebalo da uce od zivotinja.

U osnovnoj školi učiteljica nam je na času pročitala najlepšu priču o prijateljstvu čoveka i psa, Jesenjinovu "Bobilj i druškan". Još pred kraj priče u učionici su počeli da se čuju uzdasi, šmrktanje i tihi jecaji. Plakao sam sa većinom mojih drugova i drugarica. Nismo otišli ni na odmor da se istrčimo kao i uvek. Počeo je čas matematike, a mi smo još uvek bili "zarozani" od suza i slina. A onda je učiteljica, druga velika osoba u mom vaspitavanju, rekla: "Dobro deco, haj'te polako kući." Naravno tada je i ona počela da plače. Što bi sada rekli: "NEPROCENJIVO!"

Ljubav, draga :)

Imao sam psa, boksera, jedanaest godina verni prijatelj, čak mi je i dete prohodalo uz njega Uginuo je pre pet godina a ja sam samo JEDNOM obišao njegov grob! I to kada je meni bilo teško i kada mi je trebala nečija podrška.

zena te nikad nece voleti 'vako ! ma kakav bio prema njoj.

Psi imaju dusu, a ljudi na ovom nasem prostoru sve manje je imaju, vreme je za prst na celo...

Nesto mi upalo u oko dok sam citao ovo...

Idem sad da zagrlim mog najboljeg priljatelja, mesanca Bruna!

Psi su čudo.

Dusa malaaaaa :(

Covek je najveci neprijatelj pasa.

Psi su bozija stvorenja.
Zivotinje smo mi ljudi !!!

Sve sto vise poznajem ljude,sve vise volim zivotinje.

Ova priča nije za suze. Suze pustite kad otvorite oči i vidite šta ljudi rade ovde i sada tim predivnim bićima! Da li znate kako je napuštenim psima? Da li neko zaplače kad vidi psa na ulici? Da li neko razmišlja šta se dešava u "azilima"? To je za plakanje i te priče traju. Ako možete uključite se u njih kao pozitivci koji ih spašavaju patnji, udomljavajte ih što više, sa ulice ili iz azila, sve jedno je jer ih ništa lepo ne čeka ako samo okrenete glavu i čitate vesti sa interneta i plačete zbog nečega tamo i nekad.

Odanost je pseća od ljubavi veća! Pozdrav za sve kučkare!

Zbog ovakvih stvari pomislim da ovaj svet ima sanse..
A onda nastavim kroz dalje vesti i shvatim- ipak smo mi ljudi najgori..

Naravno ovo se ne desava u Srbiji. Ovde bi ga vec neki rodoljub naseg naroda otrovao ili zverski mucio. Nazalost nasa zemlja je prepuna bezdusnih ljudi neosetljivih na patnje zivotinja.

Setih se..."Zivot tece, a vreme nas gazi, ljubis nekog, a ljubav prolazi, zivotaris tako celog veka, a kod kuce niko te ne čeka. On me ceka, on me uvek ceka na vratima jedna njuska meka, ocima mi srce svoje daje, reci ne zna, ali zato laje. Prijatelji nestaju u tami, svi odlaze mi ostajemo sami, pruzi sapu i repom zavrti verni druze zivota i smrti"

Poznata verzija ove price se dogodila u Edinburgu pre 150-tak godina:

http://en.wikipedia.org/wiki/Greyfriars_Bobby

Znam za jednog Rikija - malog avlijanera koje je godinama odlazio na grob svog vlasnika.

Kad je moja baba umrla pas moga dede je 6 meseci proveo na grobu iako je bio vise vezan za dedu i sa dedom isao u lov i svuda. Ovakvih prica ima mnogo, posebno po planinskim selima gde ljudi i zivotinje imaju poseban, mozda cak i grublji odnos nego u gradu ali su nekako, ne znam kako da objasnim, perfektno povezani i razumeju se neverovatno. Nagledao sam se kao klinac takvih stvari i dan danas ne umem sebi da objasnim vecinu njih. Deda mi je umro pre 10tak godina, Dzoni pre vise od dvadeset ali price o tom psu se i dalje prepricavaju po familiji. Dobar i iskren prijatelj se pamti, pa makar i tudj. Svi psi idu u raj.

Jedino znam da će vam pas koga ste odgajili biti veran prijatelj do kraja života, njegovog ili vašeg, što nije slučaj sa momkom, devojkom, bračnim drugom. Mnogo sam plakala.

Kad vidim da na onakav komentar mogu da dobijam NEPREPORUČUJEM, još više se stidim što sam čovek.

Znam slicnu pricu i ako nije bio rasan pas vec obican dzukac. Kada je umro vlasnik, rodbina nije danima u dvoristu vidjala psa, mislili su takodje da mu se nesto desilo, a nasli su ga kod grobnice. Kasnije su ga vratili kuci. Takodje pas mog pokojnog kuma nije zeleo da jede nakon njegove smrti. U pitanju je bio irski terijer, koji kada se ozbiljno razboleo veterinar je predlozio inekciju.
Psi su zivotinje vredni velikog postovanja.

Svi smo svedoci sta se u zadanje vreme desava stotinama porodica,ubija otac sina ,sin oca,siluju se rodjena deca,ubija zena muza ,muz zenu i da vise ne nabrajam.Treba ceo svet da se zamisli gde idu nasi zivoti,gde su ljudske vrednosti koje su nas nekada krasile .Zavladala je patoloska mrznja prema svemu sto je dobro,a ushicenje prema losem,ljudi se ne druze,zlo u ljudima je postala vrlina,dobrota i ljubav mana...Jedan pas je svima dao domaci zadatak,koji sa zaljenjem konstatujem, veliki broj ljudi nece moci da resi.

mica mala

Mozemo mnogo sto sta da naucimo od zivotinja. Da li bi neki covek svom ljubimcu dolazio na grob tolike godine? Naravno da ne bi.

ni majka ne sedi 6 godina na grobu deteta.
:(
imam i ja jednu priču.
nama je komšijski dalmatinac doneo papuču svoga vlasnika na vrata i cvileo dok nismo pošli za njim. komšija je sedeo mrtav na terasi pored polupopijene kafe. pas je trčao oko nas i lajao moleći nas da mu pomognemo :(

Imao sam Labradoricu crnu,uginula je posle nepunih 15 godina. Kakav je to pas bio.... Kad sam tuzan ili nervozan ona bi dolazila u moju sobu i legla pored nogu.Nista ne bi trazila iako je bila gladna ili joj se piskilo a znala je da ide da se seta u to vreme.Samo je cutala i bila pored mene.
Kao mali kad sam plakao i to onako pokrivenog lica kao svako dete,ona bi dosla i njuskom se ugurivala do mene i lizala dok ne prestanem da placem.

Poslednje dve godine je bila slepa ali je i tada bila vesela i dolazila da se mazi.Oslepela je od secera jer je mnogo patila kad nismo bili kod kuce.Jako je bila vezana za nas u kuci.
Evo vec godinu dana, cesto idem do nje,malo se ispricam pa nastavim dalje poslom. Nema dana kad ne pomislim na Beku.

@Cir Milos,
Tako je,to je bio pas moga dede Dragishe.

Moja Bisa je udomljena kada je imala nekih mesec dana,sada ima oko sedam meseci i ne volim je,obozavam je!!!

Ja idem sad napolje da pomazim mog psa i da se poigram sa njime. Zasluzio je zato sto je pas.

PSI SU ZAKON!

to da je pas najbolji covjekov prijatelj misljenje je covjeka..

Repetitio est mater studiorum.

Svi smo svedoci sta se u zadanje vreme desava stotinama porodica,ubija otac sina ,sin oca,siluju se rodjena deca,ubija zena muza ,muz zenu i da vise ne nabrajam.Treba ceo svet da se zamisli gde idu nasi zivoti,gde su ljudske vrednosti koje su nas nekada krasile .Zavladala je patoloska mrznja prema svemu sto je dobro,a ushicenje prema losem,ljudi se ne druze,zlo u ljudima je postala vrlina,dobrota i ljubav mana...Jedan pas je svima dao domaci zadatak,koji sa zaljenjem konstatujem, veliki broj ljudi nece moci da resi.

Nije mozda svaki pas ovako veran ali pomislite koliko njih koji jesu je kod nas nahvatano sinterskim omcama i odvedeno kombijima bez prozora i vrata u zatvor/azil u kome su ih po dolasku operisali (mnoge zenke jesu vec bile sterilisane, ali zbog lose evidencije ipak ih eksplorativno operisu da vide da li jesu), i posle stavljali u kavez sa velikim brojem drugih nepoznatih i izgladnelih pasa. Koliko ih je uginulo od zaraze ili gladi? Koliko ih je u proslosti uspavano? I koliko njih je na ulici dozivelo takvu ekstremnu torturu da covek opravdano pomisli da je bolje da se trudna zenka odvede na abortus nego da se novi stenci radjaju da dozive slicnu sudbinu: visecasovna smrt u muci od trovanja, povrede unutrasnjih organa zbog sutiranja, iskopane oci, odsecene sape, vezana njuska, vrat, testisi..
Licno sam bila svedok mnogim situacijama koje sam spomenula. Mislite o tome dok sedite ususkani u fotelju i mazite svog kupljenog rasnog psa, i kada tog istog psa pustite u teranju sa povodca da plodi zenke po kraju. Kad god sretnete psa na ulici znajte da najverovatnije nece doziveti ni petu godinu zivota od mogucih 10-15, a da ce verovatno ziveti u muci i gladi i uginuti u muci i bolu.
Resenje:ODGOVORNO VLASNISTVO, masovna sterilizacija, protesti protiv zlostavljanja od strane nadleznih. Makar bismo mi u BGu sa preko 2mil.stanovnika mogli nesto da uradimo!
Mpze se reci da ima prioritetnijih problema za resavanje, ali jedan ne iskljucuje drugi. KOJE STE DOBRO DELO DANAS UCINILI?

Ubuduće, ako mi neko kaže "ŽIVOTINJO", biću ponosan.

Ili bolje "PSETO JEDNO".

Bez šale sada, imamo mi ljudi mnogo toga od zverinja dobroga da naučimo.

Agresivni psi su rezultat čovekovog rada. Nijedan pas, životinja uopše, ne napada ukoliko nije ugrožena ili bolesna (ili zlostavljana ili trenirana za napad). Jedino čovek napada i ubija iz obesti i zadovoljstva.

stavite prvo zenu u gepek i ostavite 2 sata i otvorite isto uradite sa psom pogadjajte koce vise da se obraduje...

Avaj, zivotinje nisu ni gore ni bolje od ljudi. Tuzan sam kada vidim da se celo covecanstvo stavlja u isti kos. Politicari i vladari su zlo a ne pojedinci.

Po teoriji reinkarnacije, čovek se rađa sa određenom svrhon, ciljem. I rađaće se - reinkarnirati - mnogo puta, sve dok ne ispuni svrhu zbog koje je došao na svet. Psi ne reikarniraju - oni su svrhu svoga postojanja ispunili dajući nesebičnu ljubav svome vlasniku. A bilo bi tako divno da se opet sretnemo negde, moja četiri drugara i ja.

=( Tužno. Volim i pse i mačke, čak i zmije. xD Ne volim ljude i nije mi žao zbog toga.
Svog psa (Tinu) sam dobila kada sam imala jednu godinu, 6 godina smo provele zajedno i bila mi je najbolja prijateljica. Kada su nas razdvojile, nikad više nisam želela drugog psa. Ni nju nisam prebolela.. Možda ću jednog dana skupiti hrabrosti i moći da poklonim svoju ljubav i prijateljstvo kao njoj, jednog dana. Nisu svi ljudi loši, većina jeste.

Ma jeste sad...

Imam Akitu,sve sto su rekli za tu rasu je tacno.Neverovatno verni. Moj najbolji drugar uvek je tu samo za mene :-)

Dirljivo i neprocenjivo.

Bilo je sjajno! Ala smo se istrcali!

koliko kosta stene vucijaka?

Pitajte malo sta misle o psima one ljude ciju su decu psi divljacki izgrizli, koja su zbog toga pretrpeli traume, plasticne operacije, koja su do kraja zivota ostala bogalji...

Ma jeste sad...

Pitajte malo sta misle o psima one ljude ciju su decu psi divljacki izgrizli, koja su zbog toga pretrpeli traume, plasticne operacije, koja su do kraja zivota ostala bogalji...

Naravno ovo se ne desava u Srbiji. Ovde bi ga vec neki rodoljub naseg naroda otrovao ili zverski mucio. Nazalost nasa zemlja je prepuna bezdusnih ljudi neosetljivih na patnje zivotinja.

zena te nikad nece voleti 'vako ! ma kakav bio prema njoj.

Imam 125 kila, 181 cm visok, musko, i potece mi suza jebi ga.

Avaj, zivotinje nisu ni gore ni bolje od ljudi. Tuzan sam kada vidim da se celo covecanstvo stavlja u isti kos. Politicari i vladari su zlo a ne pojedinci.

to da je pas najbolji covjekov prijatelj misljenje je covjeka..

Jel vam cilj da nas rasplacete?

koliko kosta stene vucijaka?

i nek kaze neki som da pas mije covekov najbolji prijatelj!!!!

Repetitio est mater studiorum.

=( Tužno. Volim i pse i mačke, čak i zmije. xD Ne volim ljude i nije mi žao zbog toga.
Svog psa (Tinu) sam dobila kada sam imala jednu godinu, 6 godina smo provele zajedno i bila mi je najbolja prijateljica. Kada su nas razdvojile, nikad više nisam želela drugog psa. Ni nju nisam prebolela.. Možda ću jednog dana skupiti hrabrosti i moći da poklonim svoju ljubav i prijateljstvo kao njoj, jednog dana. Nisu svi ljudi loši, većina jeste.

stavite prvo zenu u gepek i ostavite 2 sata i otvorite isto uradite sa psom pogadjajte koce vise da se obraduje...

Istina je, siguran sam. Psi su cesto humaniji od ljudi. Pre dve godine mi je uginuo nemački ovčar, imao sam ga skoro 10 godina. Pa on je imao ličnost, integritet ... pravi prijatelj. Good bye, my Friend

Evolucija! Kad sam ja citao komentare 4 soma su ti lupila minus ! Izlaze iz vode, nova rasa somoljudi je na pomolu ! Salu na stranu,
Imao sam psa koji je uginuo, na zalost... Takvu vernost nisam nikad doziveo, ni od zene..

Kad vidim da na onakav komentar mogu da dobijam NEPREPORUČUJEM, još više se stidim što sam čovek.

Kod mene u selu u blizini Smedereva jedna macka je nakon smrti vlasnika nastavila zivot na njegovom grobu. Pokusavali su vise puta da je odnesu kuci ali bezuspesno, ponovo se vracala na isto mesto. Ljudi bi mnoge stvari trebalo da uce od zivotinja.

Dusa malaaaaa :(

Mozemo mnogo sto sta da naucimo od zivotinja. Da li bi neki covek svom ljubimcu dolazio na grob tolike godine? Naravno da ne bi.

Ova priča nije za suze. Suze pustite kad otvorite oči i vidite šta ljudi rade ovde i sada tim predivnim bićima! Da li znate kako je napuštenim psima? Da li neko zaplače kad vidi psa na ulici? Da li neko razmišlja šta se dešava u "azilima"? To je za plakanje i te priče traju. Ako možete uključite se u njih kao pozitivci koji ih spašavaju patnji, udomljavajte ih što više, sa ulice ili iz azila, sve jedno je jer ih ništa lepo ne čeka ako samo okrenete glavu i čitate vesti sa interneta i plačete zbog nečega tamo i nekad.

Poznata verzija ove price se dogodila u Edinburgu pre 150-tak godina:

http://en.wikipedia.org/wiki/Greyfriars_Bobby

Od kada sam upoznao ljude,drzim se samo pasa

Covek je najveci neprijatelj pasa.

'Haciko' strasno tuzan film!

Ovo je pretuzno, ali samo polazuje koliko su psi divna stvorenja!

Psi su čudo.

Pas je najbolji i najverniji čovekov prijatelj. Koliko god me svojim nestašlucima iznervirao u nekim situacijama,moj pas me nikada ne bi ostavio i izneverio.

Po teoriji reinkarnacije, čovek se rađa sa određenom svrhon, ciljem. I rađaće se - reinkarnirati - mnogo puta, sve dok ne ispuni svrhu zbog koje je došao na svet. Psi ne reikarniraju - oni su svrhu svoga postojanja ispunili dajući nesebičnu ljubav svome vlasniku. A bilo bi tako divno da se opet sretnemo negde, moja četiri drugara i ja.

Daj mi šapu i repom zavrti, verni druže života i smrti!

Sve sto vise poznajem ljude,sve vise volim zivotinje.

U osnovnoj školi učiteljica nam je na času pročitala najlepšu priču o prijateljstvu čoveka i psa, Jesenjinovu "Bobilj i druškan". Još pred kraj priče u učionici su počeli da se čuju uzdasi, šmrktanje i tihi jecaji. Plakao sam sa većinom mojih drugova i drugarica. Nismo otišli ni na odmor da se istrčimo kao i uvek. Počeo je čas matematike, a mi smo još uvek bili "zarozani" od suza i slina. A onda je učiteljica, druga velika osoba u mom vaspitavanju, rekla: "Dobro deco, haj'te polako kući." Naravno tada je i ona počela da plače. Što bi sada rekli: "NEPROCENJIVO!"

Jedino znam da će vam pas koga ste odgajili biti veran prijatelj do kraja života, njegovog ili vašeg, što nije slučaj sa momkom, devojkom, bračnim drugom. Mnogo sam plakala.

Psi imaju dusu, a ljudi na ovom nasem prostoru sve manje je imaju, vreme je za prst na celo...

Rođeni brat moga dede je bio strastveni lovac i godinama je imao lovačkog psa koji je najviše podsećao na "Srpskog goniča-Balkanca". Kažem podsećao, jer u to vreme (šezdesetih godina prošlog veka) kinologija nije bila toliko razvijena, pa u našim selima nije bilo čistokrvnih rasa, već su ljudi vršili selekciju prema nekim svojim iskustvima i ličnom nahođenju...
Elem kada mi je taj deda-stric umro, njegov pas je takođe svakodnevno odlazio na dedin grob, sve dok nije uginuo. To je priča koju mogu posvedočiti svi živi meštani podrudničkog sela Velereč koji su živeli u tom periodu. Jedina razlika u odnosu na junaka ove priče je ta što je dedin pas na grob odlazio jutri, a vraćao se predveče samo da prespava kod kuće...
Čujem nedavno da se i Crkva počela baviti fenomenom osećanja kod životinja. Najpre su negirali da životinje imaju dušu, međutim "stanje na terenu" apsolutno nipodaštava ovo tvrđenje, naročito kada su psi u pitanju...

Izem ti luk, ko je uzeo da ga cisti u deset uvece...

mica mala

Svi smo svedoci sta se u zadanje vreme desava stotinama porodica,ubija otac sina ,sin oca,siluju se rodjena deca,ubija zena muza ,muz zenu i da vise ne nabrajam.Treba ceo svet da se zamisli gde idu nasi zivoti,gde su ljudske vrednosti koje su nas nekada krasile .Zavladala je patoloska mrznja prema svemu sto je dobro,a ushicenje prema losem,ljudi se ne druze,zlo u ljudima je postala vrlina,dobrota i ljubav mana...Jedan pas je svima dao domaci zadatak,koji sa zaljenjem konstatujem, veliki broj ljudi nece moci da resi.

Nije mozda svaki pas ovako veran ali pomislite koliko njih koji jesu je kod nas nahvatano sinterskim omcama i odvedeno kombijima bez prozora i vrata u zatvor/azil u kome su ih po dolasku operisali (mnoge zenke jesu vec bile sterilisane, ali zbog lose evidencije ipak ih eksplorativno operisu da vide da li jesu), i posle stavljali u kavez sa velikim brojem drugih nepoznatih i izgladnelih pasa. Koliko ih je uginulo od zaraze ili gladi? Koliko ih je u proslosti uspavano? I koliko njih je na ulici dozivelo takvu ekstremnu torturu da covek opravdano pomisli da je bolje da se trudna zenka odvede na abortus nego da se novi stenci radjaju da dozive slicnu sudbinu: visecasovna smrt u muci od trovanja, povrede unutrasnjih organa zbog sutiranja, iskopane oci, odsecene sape, vezana njuska, vrat, testisi..
Licno sam bila svedok mnogim situacijama koje sam spomenula. Mislite o tome dok sedite ususkani u fotelju i mazite svog kupljenog rasnog psa, i kada tog istog psa pustite u teranju sa povodca da plodi zenke po kraju. Kad god sretnete psa na ulici znajte da najverovatnije nece doziveti ni petu godinu zivota od mogucih 10-15, a da ce verovatno ziveti u muci i gladi i uginuti u muci i bolu.
Resenje:ODGOVORNO VLASNISTVO, masovna sterilizacija, protesti protiv zlostavljanja od strane nadleznih. Makar bismo mi u BGu sa preko 2mil.stanovnika mogli nesto da uradimo!
Mpze se reci da ima prioritetnijih problema za resavanje, ali jedan ne iskljucuje drugi. KOJE STE DOBRO DELO DANAS UCINILI?

Ljubav, draga :)

Na Zvezdari (pored Novog groblja) postoji kuca Zujka koja ide cesto ili svaki dan (nisam je pratila, komsije kazu svaki dan) ide na grob svoje gazdarice tetka Tode. Licno sam je upoznala, lutka mala.

Idem sad da zagrlim mog najboljeg priljatelja, mesanca Bruna!

Svi smo svedoci sta se u zadanje vreme desava stotinama porodica,ubija otac sina ,sin oca,siluju se rodjena deca,ubija zena muza ,muz zenu i da vise ne nabrajam.Treba ceo svet da se zamisli gde idu nasi zivoti,gde su ljudske vrednosti koje su nas nekada krasile .Zavladala je patoloska mrznja prema svemu sto je dobro,a ushicenje prema losem,ljudi se ne druze,zlo u ljudima je postala vrlina,dobrota i ljubav mana...Jedan pas je svima dao domaci zadatak,koji sa zaljenjem konstatujem, veliki broj ljudi nece moci da resi.

Psi su bozija stvorenja.
Zivotinje smo mi ljudi !!!

Setih se..."Zivot tece, a vreme nas gazi, ljubis nekog, a ljubav prolazi, zivotaris tako celog veka, a kod kuce niko te ne čeka. On me ceka, on me uvek ceka na vratima jedna njuska meka, ocima mi srce svoje daje, reci ne zna, ali zato laje. Prijatelji nestaju u tami, svi odlaze mi ostajemo sami, pruzi sapu i repom zavrti verni druze zivota i smrti"

Agresivni psi su rezultat čovekovog rada. Nijedan pas, životinja uopše, ne napada ukoliko nije ugrožena ili bolesna (ili zlostavljana ili trenirana za napad). Jedino čovek napada i ubija iz obesti i zadovoljstva.

Imao sam psa, boksera, jedanaest godina verni prijatelj, čak mi je i dete prohodalo uz njega Uginuo je pre pet godina a ja sam samo JEDNOM obišao njegov grob! I to kada je meni bilo teško i kada mi je trebala nečija podrška.

Zbog ovakvih stvari pomislim da ovaj svet ima sanse..
A onda nastavim kroz dalje vesti i shvatim- ipak smo mi ljudi najgori..

@Cir Milos,
Tako je,to je bio pas moga dede Dragishe.

Odanost je pseća od ljubavi veća! Pozdrav za sve kučkare!

Znam za jednog Rikija - malog avlijanera koje je godinama odlazio na grob svog vlasnika.

Nesto mi upalo u oko dok sam citao ovo...

Kad je moja baba umrla pas moga dede je 6 meseci proveo na grobu iako je bio vise vezan za dedu i sa dedom isao u lov i svuda. Ovakvih prica ima mnogo, posebno po planinskim selima gde ljudi i zivotinje imaju poseban, mozda cak i grublji odnos nego u gradu ali su nekako, ne znam kako da objasnim, perfektno povezani i razumeju se neverovatno. Nagledao sam se kao klinac takvih stvari i dan danas ne umem sebi da objasnim vecinu njih. Deda mi je umro pre 10tak godina, Dzoni pre vise od dvadeset ali price o tom psu se i dalje prepricavaju po familiji. Dobar i iskren prijatelj se pamti, pa makar i tudj. Svi psi idu u raj.

Znam slicnu pricu i ako nije bio rasan pas vec obican dzukac. Kada je umro vlasnik, rodbina nije danima u dvoristu vidjala psa, mislili su takodje da mu se nesto desilo, a nasli su ga kod grobnice. Kasnije su ga vratili kuci. Takodje pas mog pokojnog kuma nije zeleo da jede nakon njegove smrti. U pitanju je bio irski terijer, koji kada se ozbiljno razboleo veterinar je predlozio inekciju.
Psi su zivotinje vredni velikog postovanja.

Ubuduće, ako mi neko kaže "ŽIVOTINJO", biću ponosan.

Ili bolje "PSETO JEDNO".

Bez šale sada, imamo mi ljudi mnogo toga od zverinja dobroga da naučimo.

Moja Bisa je udomljena kada je imala nekih mesec dana,sada ima oko sedam meseci i ne volim je,obozavam je!!!

Ja idem sad napolje da pomazim mog psa i da se poigram sa njime. Zasluzio je zato sto je pas.

Bilo je sjajno! Ala smo se istrcali!

PSI SU ZAKON!

ni majka ne sedi 6 godina na grobu deteta.
:(
imam i ja jednu priču.
nama je komšijski dalmatinac doneo papuču svoga vlasnika na vrata i cvileo dok nismo pošli za njim. komšija je sedeo mrtav na terasi pored polupopijene kafe. pas je trčao oko nas i lajao moleći nas da mu pomognemo :(

Imao sam Labradoricu crnu,uginula je posle nepunih 15 godina. Kakav je to pas bio.... Kad sam tuzan ili nervozan ona bi dolazila u moju sobu i legla pored nogu.Nista ne bi trazila iako je bila gladna ili joj se piskilo a znala je da ide da se seta u to vreme.Samo je cutala i bila pored mene.
Kao mali kad sam plakao i to onako pokrivenog lica kao svako dete,ona bi dosla i njuskom se ugurivala do mene i lizala dok ne prestanem da placem.

Poslednje dve godine je bila slepa ali je i tada bila vesela i dolazila da se mazi.Oslepela je od secera jer je mnogo patila kad nismo bili kod kuce.Jako je bila vezana za nas u kuci.
Evo vec godinu dana, cesto idem do nje,malo se ispricam pa nastavim dalje poslom. Nema dana kad ne pomislim na Beku.

Imam Akitu,sve sto su rekli za tu rasu je tacno.Neverovatno verni. Moj najbolji drugar uvek je tu samo za mene :-)

Dirljivo i neprocenjivo.