Smederevo: Problem pasa lutalica

Ljudi, ne mogu da vam opisem koliko ih ima!!! Samo u mom naselju, jednom od centralnih u Smederevu, pored Sportske hale, ima oko 30 pasa u čoporu! Tako je i u drugim delovima grada! Ne smemo da se krećemo slobodno! Užasno je!

Ne razumem. Od " pasa u slobodnom kretanju " kako se psi lutalice u Srbiji zovu, ljudi ne mogu slobodno da se krecu. Svako mesto - jedan copor !!! Pa, najbolje da ih upisete i u biracki spisak !!! Bio sam u nekoliko drzava Evrope, pa ne videh "gradske copore " !!! Predlazem drustvima za zastitu zivotinja da otvore azile kao u svetu, da se psi sterilisu i drze u azilu. Ko hoce slatku kucu, dodje u azil i kupi je po veoma razumnoj ceni. Ekonomska isplativost !?!?! Neka konkurisu kod ne vladinih organizacija u zemlji i svetu, i neka volontiraju u azilima !!!

"Svaka varoš mora da ima bar jedan čopor pasa koji se slobodno kreće i koji, braneći svoju teritoriju, štiti mesto od najezde pasa iz druge sredine", rekao je predsednik regionalne Veterinarske komore Saša Stokić.

Svaka varos mora da ima SLUZBU koja se bavi ovim problemom. Znaci u redu je kada se psi biju medjusobno na ulici a nije u redu kada se tuku u ringu za pare...

Ja nigde na Zapadu nisam video te gradske čopore koje pominje g. Stokić. Viđao sam veverice, divlje guske, rakune, čak i kojote - ali čopore lutalica nisam.
Tih čopora u "civilizovanom svetu" (whatever that means) jednostavno nema. A nema ih zato što nema ni pojedinačnih lutalica koje bi mogle da se udruže u čopore.

Nije problem u psima, problem je u ljudima.

Ljudi ne kapiraju da se ubijanjem životinja samo pravi još veća šteta. Osim što takvim uklanjanjem pasa se otvara teren za nove i osvajački nastrojene čopore (a tek takvi su agresivni) pravi se i ekološka katastrofa jer se leševi pasa negde moraju odložiti. Čak i ako se to odlaganje radi po PS-u dolazi do gomilanja i zagađenja sredine, a problem bezbednosti se samo uvećava jer je pse nemoguće iskoreniti. To nije nešto što se obavlja tamo negde, takve deponije leševa zagađuju vazduh, zemljište i izvore pijaće vode.
Najefikasnije rešenje u ekonomskom i moralnom smislu jeste sterilizacija i kontrolisano održavanje populacije na minimalnom nivou. Tako rade svuda u civilizovanom svetu, a ako to neko nije primetio (tj. video da tobož tamo nema kučića na ulicama) to je upravo zato što se broj pasa drži na minimumu koji se zbog sterilizacije neagresivni, a psi dođoši zbog njih izbegavaju urbane teritorije.
Dakle postoji rešenje koje najbolje i za životinje i za ljubitelje životinja i za one koji to nisu.
Simple as that.
Ko to ne kapira je jednostavno sujetan i/ili ne mnogo pametan.

Najavljene eutanazije su protivzakonite iz sledećih razloga i predstavljaju krivično delo:

Zakonom o dobrobiti životinja je propisano i to članom 7 stav 1 tač. 3 da je zabranjeno lišavati života životinju osim u slučajevima i na način propisan zakonom , dok su članom 15 istog zakona predviđeni slučajevi u kojima se životinja može lišiti života . Životinja se može lišiti života ako
1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;
3) se koristi za ishranu ljudi;
4) se koristi u načunoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa zakonom;
5) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i
iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
6) životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;
7) je u pitanju uništavanje štetnih glodara;
8) je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih
životinja, u skladu sa posebnim propisima;
9) je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara

Ni jedan od ovih uslova nije ispunjen u slučaju predmetnih pasa. Oni su zdrave jedinke , koje ne predstavljaju opasnost po okolinu ukoliko se nalaze na slobodi, niti im predstoji bilo kakva patnja od daljeg života koja bi opravdala lišenje života.

Takođe članom 67 Zakona o dobrobiti životinja je propisano da se u prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave smeštaju :
1) napuštene i izgubljene životinje;
2) životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima;
3) životinje koje Ministarstvo oduzme vlasnicima, odnosno držaocima;
4) životinje koje su u opasnosti,
te ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u prihvatilište iz stava 1. ovog člana ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka iz člana 54. zakona tj na način koji predviđen donetim programom jedinice lokalne samouprave.
Svaka jedinica lokalne samouprave je dužna da donese navedeni program , koji mora biti u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja , tj eutanazija ne može biti predviđena kao način kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka.

O tome govori i odluka Ustavnog suda od 21.01.2010. koja takođe potvrđuje da je ubijanje pasa i mačaka radi kontrole populacije nezakonito i da se može sprovoditi samo u Zakonom određenim slučajevima a pod te slučajeve svakako ne spadaju psi koji se dovedu u prihvatilište u situaciji kad nije proglašeno besnilo od strane Ministarstva i od strane istog doneto rešenje. o tome.

Članom 269. Krivičnog zakonika je propisano da
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Kako bi lišenje života navedenih pasa bilo suprotno Zakonu o dobrobiti životinja i Zakonu o veterinarstvu jer ne postoji bilo kakav zakonski razlog da se psi eutanaziraju , to bi se njihovim lišavanjem života ispunili elementi bića ovog krivičnog dela za koje je zaprečena kazna zatvora do 3 godine jer se radi o većem broju pasa, jer su psi ubijeni kršenjem zakona.

Izvod iz Zakona o dobrobiti životinja:

Члан 66.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом.
Приликом прикупљања и превоза напуштених и изгубљених животиња са животињом се мора поступати тако да се проузрокује најмањи степен бола, патње, страха и стреса за животињу.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесне или повређене животиње обезбеди лишавање живота у складу са овим законом.
......................

Члан 67.

У прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне самоуправе смештају се:
1) напуштене и изгубљене животиње;
2) животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се брину о њима;
3) животиње које Министарство одузме власницима, односно држаоцима;
4) животиње које су у опасности.
Власник прихватилишта из става 1. овог члана дужан је да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња, као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о животињама које се налазе у прихватилишту.
..............

Dakle, sve je zakon predvideo. Ovde je problem, kao i u ostalim gradovima taj što lokalna samouprava ne radi svoj posao.
Odredjen broj pasa mora biti na ulicama, ali moraju i prihvatilišta da se prave i da rade u skladu sa Zakonom.

Survival of the fittest. Ovo je samo evolucioni odgovor na nasu apsolutnu nesposobnost da se izborimo za bilo sta, niti resimo bilo kakav problem koji se postavi pred nas. Jaci (u ovom slucaju psi) jednostavno i lako preuzimaju nas prostor.

Svi koji planiraju da krše zakone i Ustav moraju da budu spremni da se suoče s legalnim posledicama!

http://serbiananimalsvoice.wordpress.com/2011/01/08/serbia-newspaper-article-smederevo-fails-for-several-decades-to-solve-its-problem-of-stray-dogs/

..A sta ce tek biti kad GLADNI LJUDI SA GLADNOM DECOM
POCNU NE DA UJEDAJU NEGO I DA BIJU??

Zar ne bi bilo bolje da se te pare koje se potrose na nadoknade stete zbog ujeda pasa uloze i potrose za otvaranje sto vise azila za zivotinje gde bi se ljubitelji zivotinja s ljubavlju brinuli o njima, gde bi zivotinje bile udomljene, a gradjani mogli mirno i bez straha da se krecu ulicama; problem bi bio resen i svi bi bili srecni i zadovoljni.

Ljudi, ne mogu da vam opisem koliko ih ima!!! Samo u mom naselju, jednom od centralnih u Smederevu, pored Sportske hale, ima oko 30 pasa u čoporu! Tako je i u drugim delovima grada! Ne smemo da se krećemo slobodno! Užasno je!

Ne razumem. Od " pasa u slobodnom kretanju " kako se psi lutalice u Srbiji zovu, ljudi ne mogu slobodno da se krecu. Svako mesto - jedan copor !!! Pa, najbolje da ih upisete i u biracki spisak !!! Bio sam u nekoliko drzava Evrope, pa ne videh "gradske copore " !!! Predlazem drustvima za zastitu zivotinja da otvore azile kao u svetu, da se psi sterilisu i drze u azilu. Ko hoce slatku kucu, dodje u azil i kupi je po veoma razumnoj ceni. Ekonomska isplativost !?!?! Neka konkurisu kod ne vladinih organizacija u zemlji i svetu, i neka volontiraju u azilima !!!

Najavljene eutanazije su protivzakonite iz sledećih razloga i predstavljaju krivično delo:

Zakonom o dobrobiti životinja je propisano i to članom 7 stav 1 tač. 3 da je zabranjeno lišavati života životinju osim u slučajevima i na način propisan zakonom , dok su članom 15 istog zakona predviđeni slučajevi u kojima se životinja može lišiti života . Životinja se može lišiti života ako
1) je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2) je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;
3) se koristi za ishranu ljudi;
4) se koristi u načunoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa zakonom;
5) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i
iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
6) životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;
7) je u pitanju uništavanje štetnih glodara;
8) je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih
životinja, u skladu sa posebnim propisima;
9) je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara

Ni jedan od ovih uslova nije ispunjen u slučaju predmetnih pasa. Oni su zdrave jedinke , koje ne predstavljaju opasnost po okolinu ukoliko se nalaze na slobodi, niti im predstoji bilo kakva patnja od daljeg života koja bi opravdala lišenje života.

Takođe članom 67 Zakona o dobrobiti životinja je propisano da se u prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave smeštaju :
1) napuštene i izgubljene životinje;
2) životinje čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima;
3) životinje koje Ministarstvo oduzme vlasnicima, odnosno držaocima;
4) životinje koje su u opasnosti,
te ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u prihvatilište iz stava 1. ovog člana ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka iz člana 54. zakona tj na način koji predviđen donetim programom jedinice lokalne samouprave.
Svaka jedinica lokalne samouprave je dužna da donese navedeni program , koji mora biti u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja , tj eutanazija ne može biti predviđena kao način kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka.

O tome govori i odluka Ustavnog suda od 21.01.2010. koja takođe potvrđuje da je ubijanje pasa i mačaka radi kontrole populacije nezakonito i da se može sprovoditi samo u Zakonom određenim slučajevima a pod te slučajeve svakako ne spadaju psi koji se dovedu u prihvatilište u situaciji kad nije proglašeno besnilo od strane Ministarstva i od strane istog doneto rešenje. o tome.

Članom 269. Krivičnog zakonika je propisano da
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Kako bi lišenje života navedenih pasa bilo suprotno Zakonu o dobrobiti životinja i Zakonu o veterinarstvu jer ne postoji bilo kakav zakonski razlog da se psi eutanaziraju , to bi se njihovim lišavanjem života ispunili elementi bića ovog krivičnog dela za koje je zaprečena kazna zatvora do 3 godine jer se radi o većem broju pasa, jer su psi ubijeni kršenjem zakona.

Svi koji planiraju da krše zakone i Ustav moraju da budu spremni da se suoče s legalnim posledicama!

http://serbiananimalsvoice.wordpress.com/2011/01/08/serbia-newspaper-article-smederevo-fails-for-several-decades-to-solve-its-problem-of-stray-dogs/

Ljudi ne kapiraju da se ubijanjem životinja samo pravi još veća šteta. Osim što takvim uklanjanjem pasa se otvara teren za nove i osvajački nastrojene čopore (a tek takvi su agresivni) pravi se i ekološka katastrofa jer se leševi pasa negde moraju odložiti. Čak i ako se to odlaganje radi po PS-u dolazi do gomilanja i zagađenja sredine, a problem bezbednosti se samo uvećava jer je pse nemoguće iskoreniti. To nije nešto što se obavlja tamo negde, takve deponije leševa zagađuju vazduh, zemljište i izvore pijaće vode.
Najefikasnije rešenje u ekonomskom i moralnom smislu jeste sterilizacija i kontrolisano održavanje populacije na minimalnom nivou. Tako rade svuda u civilizovanom svetu, a ako to neko nije primetio (tj. video da tobož tamo nema kučića na ulicama) to je upravo zato što se broj pasa drži na minimumu koji se zbog sterilizacije neagresivni, a psi dođoši zbog njih izbegavaju urbane teritorije.
Dakle postoji rešenje koje najbolje i za životinje i za ljubitelje životinja i za one koji to nisu.
Simple as that.
Ko to ne kapira je jednostavno sujetan i/ili ne mnogo pametan.

..A sta ce tek biti kad GLADNI LJUDI SA GLADNOM DECOM
POCNU NE DA UJEDAJU NEGO I DA BIJU??

"Svaka varoš mora da ima bar jedan čopor pasa koji se slobodno kreće i koji, braneći svoju teritoriju, štiti mesto od najezde pasa iz druge sredine", rekao je predsednik regionalne Veterinarske komore Saša Stokić.

Svaka varos mora da ima SLUZBU koja se bavi ovim problemom. Znaci u redu je kada se psi biju medjusobno na ulici a nije u redu kada se tuku u ringu za pare...

Ja nigde na Zapadu nisam video te gradske čopore koje pominje g. Stokić. Viđao sam veverice, divlje guske, rakune, čak i kojote - ali čopore lutalica nisam.
Tih čopora u "civilizovanom svetu" (whatever that means) jednostavno nema. A nema ih zato što nema ni pojedinačnih lutalica koje bi mogle da se udruže u čopore.

Nije problem u psima, problem je u ljudima.

Survival of the fittest. Ovo je samo evolucioni odgovor na nasu apsolutnu nesposobnost da se izborimo za bilo sta, niti resimo bilo kakav problem koji se postavi pred nas. Jaci (u ovom slucaju psi) jednostavno i lako preuzimaju nas prostor.

Izvod iz Zakona o dobrobiti životinja:

Члан 66.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом.
Приликом прикупљања и превоза напуштених и изгубљених животиња са животињом се мора поступати тако да се проузрокује најмањи степен бола, патње, страха и стреса за животињу.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесне или повређене животиње обезбеди лишавање живота у складу са овим законом.
......................

Члан 67.

У прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне самоуправе смештају се:
1) напуштене и изгубљене животиње;
2) животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се брину о њима;
3) животиње које Министарство одузме власницима, односно држаоцима;
4) животиње које су у опасности.
Власник прихватилишта из става 1. овог члана дужан је да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња, као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о животињама које се налазе у прихватилишту.
..............

Dakle, sve je zakon predvideo. Ovde je problem, kao i u ostalim gradovima taj što lokalna samouprava ne radi svoj posao.
Odredjen broj pasa mora biti na ulicama, ali moraju i prihvatilišta da se prave i da rade u skladu sa Zakonom.

Zar ne bi bilo bolje da se te pare koje se potrose na nadoknade stete zbog ujeda pasa uloze i potrose za otvaranje sto vise azila za zivotinje gde bi se ljubitelji zivotinja s ljubavlju brinuli o njima, gde bi zivotinje bile udomljene, a gradjani mogli mirno i bez straha da se krecu ulicama; problem bi bio resen i svi bi bili srecni i zadovoljni.