Pomaže slepoj deci

Kad sam pre par godina dosao da zivim u Nemackoj, cudio sam se koliko je hedikepiranih ljudi na ulici. Kasnije sam sticajem okolnosti ziveo u gradu u kome je najveca skola za slepe u zemlji. Moj prvi komsija je bio divan covek, jedan od mnogih koji je obucavao slepe da koriste stap, svuda po gradu ste mogli da vidite slepe koji se odlicno snalaze bilo sa stapom, sa specijalnim psima vodicima, dirljivo je bilo videti zaljubljene parove slepih i slepe trudnice. Necu ni da spominjem da su svuda bili rapavi plocnici, ozvuceni semafori, vozaci autobusa koji ljubazno pomazu, vecina autobusa je sa specijalnim platfromama za invalidska kolica, liftovi gde god je moguce, posebni WCi na ulicama, u vozovima, na aerodromima, posebni telefonski brojevi za besplatnu pomocu u gradskom prevozu, na zeleznici, na aerodromu. Konacno, shvatio sam zasto nema toliko hedikepiranih na ulicama u Srbiji: njih ignorise vecina fizicki normalnih ali hendikepiranih u glavi i u srcu.

ja bi kao volonter pomogla rado! kako stupiti u kontakt sa tom instituciom?

za volontere - googlajte malo, pa cete naci. a za drzavu sramota - daju pare za slave raznih udruzenja, a i za peripatologa nista. Jos nesto, gospodja nije jedina, vec ima jos jedna osoba koja je peripatolog. Dvoje na 12.000 slepih je zaista malo

Ovde su relativno ceste akcije obuke za slepe,ali rezultata ne vidimo.Kako vec rekose,jako je malo slepih koji se samostalno krecu,a primecujem dosta onih koji su slabovidi.Naravno,ni njima nije lako,ali pokusajte da skiljite na jedno ili oba oka i da stavite crni povez pa cete ogromnu razliku odmah osetiti.
Zakljucak:malo toga se promenilo od vremena socijalizma.Sad se placaju tzv.programi,koje finansijeri malo ili nimalo ne proveravaju,a obucenih slepih na ulicama nema.Drugo:nije problem samo da obucite ljude da samostalno hodaju,a kroz lavirint vozila,sutova i ko zna cega jedva prolaze i oni sa oba oka ili obe noge.Sta raditi sa vestinom koju ne mozete primeniti cak ni na onim tzv.prilagodjenim koridorima po centru Beograda gde je uvek parkiranih,najcesce vrlo besnih kola.Svaka lepa akcija je dobrodosla,ali jedan covek ce tesko da spase svet.

ja bi kao volonter pomogla rado! kako stupiti u kontakt sa tom instituciom?

Kad sam pre par godina dosao da zivim u Nemackoj, cudio sam se koliko je hedikepiranih ljudi na ulici. Kasnije sam sticajem okolnosti ziveo u gradu u kome je najveca skola za slepe u zemlji. Moj prvi komsija je bio divan covek, jedan od mnogih koji je obucavao slepe da koriste stap, svuda po gradu ste mogli da vidite slepe koji se odlicno snalaze bilo sa stapom, sa specijalnim psima vodicima, dirljivo je bilo videti zaljubljene parove slepih i slepe trudnice. Necu ni da spominjem da su svuda bili rapavi plocnici, ozvuceni semafori, vozaci autobusa koji ljubazno pomazu, vecina autobusa je sa specijalnim platfromama za invalidska kolica, liftovi gde god je moguce, posebni WCi na ulicama, u vozovima, na aerodromima, posebni telefonski brojevi za besplatnu pomocu u gradskom prevozu, na zeleznici, na aerodromu. Konacno, shvatio sam zasto nema toliko hedikepiranih na ulicama u Srbiji: njih ignorise vecina fizicki normalnih ali hendikepiranih u glavi i u srcu.

Ovde su relativno ceste akcije obuke za slepe,ali rezultata ne vidimo.Kako vec rekose,jako je malo slepih koji se samostalno krecu,a primecujem dosta onih koji su slabovidi.Naravno,ni njima nije lako,ali pokusajte da skiljite na jedno ili oba oka i da stavite crni povez pa cete ogromnu razliku odmah osetiti.
Zakljucak:malo toga se promenilo od vremena socijalizma.Sad se placaju tzv.programi,koje finansijeri malo ili nimalo ne proveravaju,a obucenih slepih na ulicama nema.Drugo:nije problem samo da obucite ljude da samostalno hodaju,a kroz lavirint vozila,sutova i ko zna cega jedva prolaze i oni sa oba oka ili obe noge.Sta raditi sa vestinom koju ne mozete primeniti cak ni na onim tzv.prilagodjenim koridorima po centru Beograda gde je uvek parkiranih,najcesce vrlo besnih kola.Svaka lepa akcija je dobrodosla,ali jedan covek ce tesko da spase svet.

za volontere - googlajte malo, pa cete naci. a za drzavu sramota - daju pare za slave raznih udruzenja, a i za peripatologa nista. Jos nesto, gospodja nije jedina, vec ima jos jedna osoba koja je peripatolog. Dvoje na 12.000 slepih je zaista malo