B92.net u "novom Berlinu": Istočni svetionik nemačkog fudbala

Sve ostalo odredio je istorijski tok koji naročito tokom 20. veka nije štedeo najveći grad Saksonije.

Lajpcig je bio jedan od glavnih antinacističkih centara, koji je neminovno na kraju poptao pod njihovu vlast. Opozicioni gradonačelnik je zbačen (potom i ubijen pred sam kraj rata), ali su nacisti zbog trgovačkog statusa grada i većeg uvida svetske javnosti na njegovom prostoru morali da budu oprezniji u do tada neobuzdanom pogromu Jevreja viđenom u drugim delovima države.

Po okončanju Drugog svetskog rata i odlaska Amerikanaca, vlast odlazi u ruke Sovjeta, a Lajpcig posle Istočnog Berlina postaje najveći grad Nemačke Demokratske Republike.

"Novi Berlin" ili "Hajpcig" je svoje nadimke dobio apropo velikih kontrasta starog i modernog u gradu koji je mnoge podsetio na ono po čemu je prepoznatljiva nemačka prestonica. Od starog značajne su katedrale Svetog Nikole i Tome, naročito u periodu do pada Berlinskog zida. Potonja je poznata po svom horu čiji je direktor bio i Johan Sebastijan Bah, kompozitor koji je dobar deo svog života proveo upravo ovde.

U tim katedralama su se održavale i ne toliko tajne mise ponedeljkom. Kako se na religiju gledalo sa podozrenjem u skladu sa komunističkom dogmom Sovjetskog Saveza, svi oni koji su u njima učestvovali su ugrožavali svoju i sigurnost sopstvene porodice.

Prelomni trenutak se dogodio 1989. godine, neposredno pre pada Zida, kada je na desetine hiljada (pojedini izvori navode i više od 100.000) izašlo na lajpciške ulice u onome što bi neko ocenio kao bdenje, drugi kao mirovne demonstracije. Zašto ne i oboje?

September 4 – 1989: The 1st Monday demonstration occurs in Leipzig, just after the customary prayer for peace at St. Nicholas Church. Within 6 weeks, the weekly demo grew to 120,000, demanding reforms in the GDR. On October 18, Honecker resigns, & then the GDR crumbles. #OTD pic.twitter.com/Ml08eMzDDN

— LorenzLuthi (@LorenzLuthi) September 4, 2021

Ponovno ujedinjenje zemlje je donelo kontraefekat, pa je tako grad do tada stabilne ekonomije upao u recesiju iz koje će se izvući u 21. veku, kao što Nemci uvek neminovno čine, i od tada postaje jedna od najpoželjnijih lokacija za život.

I istorija "pancera" je isprepletana sa ovim gradom. Godine 1900. je baš u Lajpcigu osnovan nemački fudbalski savez, a tri godine kasnije istoimeni klub osvaja prvu titulu.

Klubovi su menjali imena, formirani su novi, a do pojave RB Lajpciga najbolji tim koji je ovaj grad video je bila Lokomotiva. Baš kao i Dinamo iz Drezdena, ni ovde nije bilo neobično da timovi dobijaju nazive poput onih kod istočnoevropskih klubova.

Lokomotiva je tokom 60-ih osvojila Intertoto kup, deceniju kasnije igrala u finalu Kupa UEFA, a potom završila i kao druga u Kupu pobednika kupova u devetoj deceniji 20. veka.

To su poslednji veći uspesi klupskog fudbala u ovom gradu koji od 1994. do 2016. godine nije imao predstavnika u Bundesligi.

Stadion fudbalera Lokomotive/Foto: Profimedia

Sve se menja počevši od 2006. kada predstavnici austrijske kompanije energetskih pića počinju da razmatraju granjanje svog fudbalskog projekta koji se već prostirao u Austriji, SAD, Brazilu i Gani.

Legendarni Franc Bekenbauer ih je uputio ka Lajpcigu, ali ih je tamo sačekao odričan odgovor. Pokušavali su i u Dizeldorfu u timu Fortune, odnosno u Hamburgu u Sankt Pauliju, levičarskoj grupi koja se nedugo pre toga bunila protiv njihovom preuzimanju Salcburga.

Suočeni sa odbijanjem, počeli su sa razmatranjem formiranja poptuno novog kluba. To je podrazumevalo kretanje od beton lige, nakon čega su pokušali da nađu tim iz petog ranga (Oberlige) koji bi im ustupio licencu. Put ih je ponovo naneo na Lajpcig, tačnije 13 kilometara udaljen grad gde im je Markranštat istu ustupio za 350.000 evra.

Tim je u skladu sa novim vlasnicima dobio i novi logo i boje, a kako nije u skladu sa nemačkim propisima da u imenu kluba stoji naziv sponzora, pronašao se način da on implicitno bude uključen davanjem prefiksa koji doslovno znači "sport na travnatoj podlozi", a čija je skraćenica RB.

Foto: Profimedia

Zbog neravnopravne finansijske moći u odnosu na ostale petoligaše, trener gradskog rivala ih je nazvao "Bajern Minhenom Oberlige".

Bilo je i onih koji su shvatali relevantnost koji Lajpcig vraća fudbalu u Istočnoj Evropi. Kada su formirali tim nisu imali mlađe kategorije na koje su bili obavezani, a koje im je ustupio drugi tim iz njihovog grada koji je bio u finansijskim neprilikama.Sve kako bi sprečio egzodus talenata iz tog dela zemlje u Zapadnu Nemačku. Zbog toga su drugi novi klub označili kao "svetionik fudbala u Istočnoj Nemačkoj".

Uslediće period u kom će tim u u rasponu od sedam godina ostvariti četiri promocije u Bundesligi gde su u debitantskoj sezoni završili na drugom mestu iza Bajerna.

Na tom putu, ili možda već na njegovom samom početku, će izgraditi reputaciju najomraženijeg kluba u državi. Nisu im nikada dopustili ono što je bio jedan od prvih transparenata novog kluba - da dozvole da nova tradicija počne.

Lajpcigu se više od ostalih zamera okolišanje kada je reč o 50+1 pravilu. Ono podrazumeva da 50 odsto plus jedna deonica, kako bi se osigurala većina, bude u vlasništvu članova kluba.

Time bi se izbegla samovolja vlasnika klubova kao što smo videli u slučaju Kardifa kojem su promenjene klupse boje i grb. Doduše, obezbeđena je promocija u Premijer ligu posle više od pola veka, ali se izgubilo ono važnije – identitet. Navijači velškog kluba više nisu bili sigurni da li je to i dalje njihov tim. Iz uprave Red Bula su postavili basnoslovne cene članarina koji nisu mogli svi da plate, a i ono malo članova što je bilo su dolazili iz austrijske kompanije.

Pre svega zbog toga su se suočavali sa konstantnim napadima. Nekoliko prvih utakmica je otkazano zbog bezbednosnog rizika, navijači komšijskog Drezdena su bacali odsečene glave bikova, klupski autobusi su često gađani, a bilo je onih dovitljivih koji su u programima utakmice deo za gostujuće navijače zamenili istorijatom uzgajanja bikova.

Lajpcig i pored velikog uspona i porasta navijačke baze i dalje ostaje najomraženiji klub, ostavljajući bez te titule Hofenhajm.

Crazy! Dynamo Dresden fans threw severed Bull's head onto the pitch against RB Leipzig in the Cup yesterday. pic.twitter.com/3N7EkFAdr8

— Cristian Nyari (@Cnyari) August 21, 2016

Novac jeste odigrao najveću ulogu, ali poređenje Lajpciga sa PSŽ-om, Sitijem, Čelsijem ili novokomponovanim Saudijcima i nije na mestu. Sistem rada nije isti, a ni počeci.

U Lajpcigu su krenuli od dna i nisu dovodili etablirane zvezde, već igrače uglavnom do 23. godine života. Uz to, nemaju finansijsku moć da te igrače zadrže što se videlo i ovog leta sa odlaskom Gvardiola, Soboslaja i Nkunkua, igrača dovedenih iz Dinama, Salcburga i PSŽ-a (kao vezni fudabaler od kog su digli ruke).

Od 2016. godine i ulaska u elitni rang dva puta su završili kao vicešampioni, osvojili dva Kupa i Superkup kao uvertiru pred ovu sezonu.

Ako je verovati Bekenbauerovoj prognozi, baš će Lajpcig biti glavni takmac Bajernu u predstojećim decenijama.

--------------------------------------

Dušan Đukanović