Feljton: Sensei – sećanje na Ivicu Osima (4)

Истине ради, треба напоменути да се у тексту поткрала, по мом мишљењу једна грешка.
Наиме, од двојице браће Милутиновић, Милош је био велики фудбалер, такозвана 'плава чигра', па у том смислу желим да подсетим љубитеље фудбала на ту чињеницу!
У сваком случају, Бора је имао успеха, као селектор светских репрезентација али Милош је легенда из Хумске, тј.са стадиона ЈНА !
Поздрав од ЗВЕЗДАША.

На јучерашњи текст поткрало ми се неколико грешака које сам исправио у овом комен..
1990. г. на СП у Италији тадашњи селектор И. Осим је много тактизирао и репрезентација је доживела одмах у наредној фази, 1/4 финала, избацивање од тада са Д. Марадоном јаке Аргентине. Меч је игран у Фиренци и у регулрном делу од 90 мин па у наставцима од по 2х15 мин било је 0:0. У пенал серији било је 3:2 за Аргентину након неуспешних извођења удараца од стране Д. Стојковића, Д. Брновића и Ф. Хаџибегића. Једини ударац Гаучоса, управо од Д. Марадоне, је одбрани голман Томислав Ивковић!
И судија К. Ретлизбергер, Швајцарац, се није прославио суђењем пошто је ипак у 30 мин престрого доделио други жути картон и тиме искључио нашег играча Р. Шабанаџовића након наводног "недозвољеног" старта над презаштићеним Марадоном, глумцем при дуелу са противничким играчем - лошом особином, од које ни он није био оперисан.
И. Осим је тада при избору играча за турнир на СП из репрезентације, изоставио поред поузданог Владимира Југовића, одличне нападаче: Предрага Мијатовића и Звонимира Бобана, без оправданих разлога. П. Мијатовић је био члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. постала првак света и где је он дао значајан допринос. Осим је тада изабрао времешне играче при крају каријере - нападаче З. Вујевића, С. Сушића, између осталих. Није дао прилику талентованом нападачу Д. Шукеру, мада га је позвао у репрезентацију.
Ипак, може се рећи И. Осим је био бољи као играч него као тренер.

На јучерашњи текст поткрало ми се неколико грешака које сам исправио у овом комен..
1990. г. на СП у Италији тадашњи селектор И. Осим је много тактизирао и репрезентација је доживела одмах у наредној фази, 1/4 финала, избацивање од тада са Д. Марадоном јаке Аргентине. Меч је игран у Фиренци и у регулрном делу од 90 мин па у наставцима од по 2х15 мин било је 0:0. У пенал серији било је 3:2 за Аргентину након неуспешних извођења удараца од стране Д. Стојковића, Д. Брновића и Ф. Хаџибегића. Једини ударац Гаучоса, управо од Д. Марадоне, је одбрани голман Томислав Ивковић!
И судија К. Ретлизбергер, Швајцарац, се није прославио суђењем пошто је ипак у 30 мин престрого доделио други жути картон и тиме искључио нашег играча Р. Шабанаџовића након наводног "недозвољеног" старта над презаштићеним Марадоном, глумцем при дуелу са противничким играчем - лошом особином, од које ни он није био оперисан.
И. Осим је тада при избору играча за турнир на СП из репрезентације, изоставио поред поузданог Владимира Југовића, одличне нападаче: Предрага Мијатовића и Звонимира Бобана, без оправданих разлога. П. Мијатовић је био члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. постала првак света и где је он дао значајан допринос. Осим је тада изабрао времешне играче при крају каријере - нападаче З. Вујевића, С. Сушића, између осталих. Није дао прилику талентованом нападачу Д. Шукеру, мада га је позвао у репрезентацију.
Ипак, може се рећи И. Осим је био бољи као играч него као тренер.

Истине ради, треба напоменути да се у тексту поткрала, по мом мишљењу једна грешка.
Наиме, од двојице браће Милутиновић, Милош је био велики фудбалер, такозвана 'плава чигра', па у том смислу желим да подсетим љубитеље фудбала на ту чињеницу!
У сваком случају, Бора је имао успеха, као селектор светских репрезентација али Милош је легенда из Хумске, тј.са стадиона ЈНА !
Поздрав од ЗВЕЗДАША.