USVAJANJEM DEKLARACIJE ZAVRSEN ZAGREBACKI SAMIT

Zavrsna deklaracija Zagrebackog samita obavezala je sefove drzava i vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i SR Jugoslavije da izmedju svojih drzava sklope sporazume o regionalnoj saradnji "koji predvidjaju politicki dijalog, stvaranje regionalnog podrucja slobodne trgovine, kao i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova, posebno radi jacanja sudstva i njegove neovisnosti, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca, ilegalnog useljavanja, trgovine ljudima, i svakog drugog krijumcarenja". Ti sporazumi, stoji u Zavrsnoj deklaraciji, bice sastavni dEo sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju kako se oni budu sklapali s Evropskom unijom. Kako prenosi agencija SENSE, u zavrsnom dokumentu se navodi da ce priblizavanje zemalja Balkana Evropskoj uniji ici "ukorak sa procesom razvitka regionalne saradnje". Cak se naglasava da "razvitak regionalne saradnje ima prioritetni karakter i tom kontekstu treba da se prilagode konkretni projekti, poput ponovne uspostave plovidbe Dunavom". U zavrsnom dokumentu se konstatuje da je Zagrebackim samitom "svim zemljama regije" sada otvoren put priblizavanja Evropskoj uniji u okviru Procesa stabilizacije i pridruzivanja", a EU je potvrdila "svoju volju da doprinosi konsolidaciji demokratije i da odlucno podupre proces pomirenja i saradnje izmedju zemalja Zapadnog Balkana". "Proces stabilizacije i pridruzivanja u sredistu je politike Evropske unije u korist pet doticnih zemalja, uzimajuci u obzir stanje u svakoj od drzava i postujuci uslove koje je utvrdilo Vece ministara 29. aprila 1997. godine u vezi sa demokratskim, privrednim i institucionalnim reformama". U Zavrsnoj deklaraciji se konstatuje da ce EU "vrlo brzo pokrenuti jedinstveni program pomoci u korist zemalja obuhvacenih Procesom stabilizacije i pridruzivanja pod nazivom CARDS ". Ovaj novi instrument EU namenjen Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji i SRJ, raspolagace sumom od 4,65 milijardi eura u razdoblju od 2000. do 2006. godine.

Kako javlja specijalni dopisnik B92 iz Zagreba, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana naglasio je da regionalna saradnja nije dovoljna za ulazak u EU, vec ce svaka zemlja ponaosob biti ocenjivana dokle je stigla u svom procesu demokratizacije. Solana je bio zaduzen i da tesi vecinu balkanskih zemalja, pre svih Hrvatsku, da nije opravdan njihov strah da ce Jugoslavija u EU uci mnogo brze nego ostali. Sefovi drzava i vlada zemalja jugoistocne Evrope potpisali su zavrsni dokument, ali je svako u svom govoru izneo neku zalbu. Nas predsednik Vojislav Kostunica je rekao da je pomoc EU neophodna, medjutim ona mora biti istinski dobronamerna i prilagodjena balkanskim uslovima. Inace, Kostunica je bio jedini koji je ovde upotrebljavao rec Balkan, jer su svi ostali, ceneci osetljivost domacina, izbegavali da upotrebljavaju taj termin. Kostunica je takodje rekao da politika EU na podrucju Balkana u peoteklih 10 godina nije bila dobra. Na konferenciji za novinare postavljeno je pitanje da li je tacno da lideri EU nisu zadovoljni govorom Vojislava Kostunice. Jedan od domacina, predsednik Hrvatske Stjepan Mesic, odgovorio je recenicom: "Dokument je usvojen jednoglasno". Hrvatski predsednik je, inace, u svom govoru na otvaranju samita rekao da ne moze doci do normalizacije odnosa Srbije i Hrvatske dok se ne ostvari saradnja Srbije sa Haskim sudom i ne dozvoli povratak prognanika. Mesic je na zavrsnoj konferenciji za novinare bio blazi. Komentarisuci zasto Kostunica nije pomenuo odgovornost Srbije za ratove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, Mesic je rekao: "Ako smo u deklaraciji rekli i svi prihvatili da je jedna od osnova i pretpostavki saradnja upravo saradnja sa Haskim tribunalom, onda je tu sigurno reseno sve i o odgovornosti. Dakle, nisu bitni govori, bitno je ono sto smo usvojili, a to je saradnja sa Haskim tribunalom. To znaci pitanje manjina koje treba da budu most saradnje, a to znaci i okretanje evropskim integracijama. Ja razumem situaciju u kojoj se nalazi predsednik Kostunica. On jos nema skoro nijednu polugu vlasti. On je tek pobedio na izborima. Kuda Srbija ide, znacemo posle izbora u decembru", rekao je hrvatski predsednik.

Na kraju samita domacini su sefovima drzava i vlada evropskih zemalja poklonili po licitarsko srce, sundjer iz Jadranskog mora i kravatu.