"Telma": Film u kojem se "happy end" pojavljuje niotkuda

Muka mi je više guranja LGBT u svaku poru drustva.

A šta je "spoiler alert" evo tražim kod Klajna ali ni tu nema. Strašno šta sve danas ima u medijima.

U cemu je poenta da pisete analize filmova tamo nekih studenata? To treba da rade oni na fakultetu, cemu ti teksovi u novinarstvu. Uostalom, analiza je jako povrsna, sablonska

Osoba koja je pisala prikaz ovog filma, nazalost, nije razumela u njemu gotovo ništa, a sela je da prikaže film koji je za nju potpuno špansko selo, ili kao da ga je gledala na kineskom bez prevoda.

"Telma" je jedan od najboljih evropskih filmova 2017. godine. Film može da se shvati kao moderna bajka, ili metaforičan prikaz borbe odrastanja u domu bez ljubavi, oslobadjanja od roditeljske represije, koji pod plaštom religioznosti i preteranog nadzora svome detetu nisi ukazali dovoljno ljubavi, pažnje ni poverenja. Nesrečan psihološki razvoj ove devojke, panično osećanje krivice i saooptuživanja koje nastaje kao posledica pogrešnog i licemernog odnosa roditelja prema njoj, prikazana je kroz iznenadnu paranormalnu destruktivnu silu koju devojka poseduje, a koja se pojavljuje upravo u momentima kad se njeno bice podsvesno sukobljava sa onim što joj surovi nadzor nameće. Taj "srećni kraj", koji prikazivačica ovog filma ni najmanje ne razume, javlja se onda kad devojka saznaje i uspešno identifikuje uzrok i centar njene destrukcije i autodestrukcije, a to je licemerni, loš odnos roditelja, prvenstveno oca, i zato i uspeva da stekne kontrolu nad sobom i svojim životom tek kad parapsihološki učini da se otac "nestane", i time ukloni prestrogog roditelja iz svoje glave. To je ili film o životu mlade veštice, ili metaforičan prikaz odrastanja svakog adolescenta. U svakom slučaju remek delo. Žao mi je što naša omladina tako malo zna o tome šta je umetničko filmsko delo.

Odlican film. Uzivala sam.

I ja ne razumem iskreno zašto objavljujete ovako površne i potpuno netačne prikaze filmova. Da nisam gledala "Thelmu", zaista bih bila na krivom putu. Odličan film. Visoko preporučujem.

Postovana Aleksandra, to sto se Vama film ne svidja I sto je po vama statican, ne znaci I da nije dobar I da se ne moze razumeti. Samo malo izadjite iz ocekivanja blokbastera I videcete. Narocito sto je film skandinavski, gde je karakter ljudi drugaciji, ljudi su malo sporiji I promisljeniji nego sto smo navikli I imaju drugaciji poglede na stvari od nas pa samim tim I proizilazi ovakva radnja filma koja je po Vama staticna I nedovrsena.

Zašto je neko snimio ovakav film, pitam se...

Dobar film, vredi gledanja. Nije savršen, ali je osoben.

Aleksandra, pisao sam ranije gotovo isto kao ti sada. Lepo je sto imas priliku da objavis prikaz na velikom sajtu, pa samo par saveta: Nikako ne pocinji tekst nabrajanjem. Ne uvodi tehnicke elemente prerano, osim ako ti se prikaz teksta ne bazira na njima. Detalje i konkretne scene i likove iz filma ne pominji pre nego sto napravis siru sliku radnje, konteksta i kratkog upoznavanja sa likovima. Daj da otkrivamo film dok citamo tekst onako kako se tebi otkrivao dok si ga gledala ili mislila o njemu. Ovako je zaista tesko ne odustati posle nekih 5-6 recenica. Nemoj da te ovo obeshrabri, samo nastavi, radujem se tcok sledecem tekstu.

Gledala sam ovaj film nakon preporuke prijatelja, a sa visokim očekivanjima, jer su mi se prethodni filmovi Joachima Triera veoma svideli. Zbog toga mi je prvi utisak bio da je film veoma loš, ali, nakon nekoliko nedelja, shvatila sam da je, u stvari, prosečan.
Neki od kadrova koje autorka teksta pominje na početku su dobro uklopljeni, a neki samo služe da dodatno naglase osećanja i atmosferu u sceni. Međutim, neki kadrovi su očigledno bespotrebno ugurani u film. Slazem se sa autorkom da se to može objasniti jedino time što se reditelju estetski svidelo (on je to praktično i potvrdio u intervjuima).
Sa ostatkom teksta se samo delimično slažem. Radnja jeste jednostavna, ali nije prikazana zamršeno ili komplikovano. Naprotiv, na momente je izuzetno predvidiva. Suštinski, postoji samo jedna priča, ali ispričana na dva načina. Realistični prikaz je o Telminoj ljubavi prema Anji, koja je u suprotnosti sa njenim religijskim stavovima, unutrašnjoj borbi i, na kraju, prihvatanju sebe. Alegorijski prikaz je to isto, samo sa natprirodnim moćima umesto "zabranjene" ljubavi.
Likovi nisu duboki, ali su dosledni. Postupci roditelja se mogu objasniti onim: "Radim ono što mislim da je najbolje za tebe", sve do trenutka kada otac ne može da prihvati Telmu onakvu kakva je. Anja jeste nedosledan lik, ali razlog je nagovešten u Telminom razgovoru sa ocem, a zatim i potvrđen završnom scenom.
Kraj je, za mene, čak malo izvukao film, jer je potpuno neočekivan, ali ne i nelogičan.

Spoiler alert!!? Ahahaha!

nena radnje u ovom folmu, bez zaklkucka, nabacano. Kao da se neko igrao ili ucio kako se pravi film. Najgore potrosenih sat vremena mog zivota. Ne preporucujem

Muka mi je više guranja LGBT u svaku poru drustva.

Zašto je neko snimio ovakav film, pitam se...

U cemu je poenta da pisete analize filmova tamo nekih studenata? To treba da rade oni na fakultetu, cemu ti teksovi u novinarstvu. Uostalom, analiza je jako povrsna, sablonska

nena radnje u ovom folmu, bez zaklkucka, nabacano. Kao da se neko igrao ili ucio kako se pravi film. Najgore potrosenih sat vremena mog zivota. Ne preporucujem

Odlican film. Uzivala sam.

A šta je "spoiler alert" evo tražim kod Klajna ali ni tu nema. Strašno šta sve danas ima u medijima.

Aleksandra, pisao sam ranije gotovo isto kao ti sada. Lepo je sto imas priliku da objavis prikaz na velikom sajtu, pa samo par saveta: Nikako ne pocinji tekst nabrajanjem. Ne uvodi tehnicke elemente prerano, osim ako ti se prikaz teksta ne bazira na njima. Detalje i konkretne scene i likove iz filma ne pominji pre nego sto napravis siru sliku radnje, konteksta i kratkog upoznavanja sa likovima. Daj da otkrivamo film dok citamo tekst onako kako se tebi otkrivao dok si ga gledala ili mislila o njemu. Ovako je zaista tesko ne odustati posle nekih 5-6 recenica. Nemoj da te ovo obeshrabri, samo nastavi, radujem se tcok sledecem tekstu.

Gledala sam ovaj film nakon preporuke prijatelja, a sa visokim očekivanjima, jer su mi se prethodni filmovi Joachima Triera veoma svideli. Zbog toga mi je prvi utisak bio da je film veoma loš, ali, nakon nekoliko nedelja, shvatila sam da je, u stvari, prosečan.
Neki od kadrova koje autorka teksta pominje na početku su dobro uklopljeni, a neki samo služe da dodatno naglase osećanja i atmosferu u sceni. Međutim, neki kadrovi su očigledno bespotrebno ugurani u film. Slazem se sa autorkom da se to može objasniti jedino time što se reditelju estetski svidelo (on je to praktično i potvrdio u intervjuima).
Sa ostatkom teksta se samo delimično slažem. Radnja jeste jednostavna, ali nije prikazana zamršeno ili komplikovano. Naprotiv, na momente je izuzetno predvidiva. Suštinski, postoji samo jedna priča, ali ispričana na dva načina. Realistični prikaz je o Telminoj ljubavi prema Anji, koja je u suprotnosti sa njenim religijskim stavovima, unutrašnjoj borbi i, na kraju, prihvatanju sebe. Alegorijski prikaz je to isto, samo sa natprirodnim moćima umesto "zabranjene" ljubavi.
Likovi nisu duboki, ali su dosledni. Postupci roditelja se mogu objasniti onim: "Radim ono što mislim da je najbolje za tebe", sve do trenutka kada otac ne može da prihvati Telmu onakvu kakva je. Anja jeste nedosledan lik, ali razlog je nagovešten u Telminom razgovoru sa ocem, a zatim i potvrđen završnom scenom.
Kraj je, za mene, čak malo izvukao film, jer je potpuno neočekivan, ali ne i nelogičan.

Osoba koja je pisala prikaz ovog filma, nazalost, nije razumela u njemu gotovo ništa, a sela je da prikaže film koji je za nju potpuno špansko selo, ili kao da ga je gledala na kineskom bez prevoda.

"Telma" je jedan od najboljih evropskih filmova 2017. godine. Film može da se shvati kao moderna bajka, ili metaforičan prikaz borbe odrastanja u domu bez ljubavi, oslobadjanja od roditeljske represije, koji pod plaštom religioznosti i preteranog nadzora svome detetu nisi ukazali dovoljno ljubavi, pažnje ni poverenja. Nesrečan psihološki razvoj ove devojke, panično osećanje krivice i saooptuživanja koje nastaje kao posledica pogrešnog i licemernog odnosa roditelja prema njoj, prikazana je kroz iznenadnu paranormalnu destruktivnu silu koju devojka poseduje, a koja se pojavljuje upravo u momentima kad se njeno bice podsvesno sukobljava sa onim što joj surovi nadzor nameće. Taj "srećni kraj", koji prikazivačica ovog filma ni najmanje ne razume, javlja se onda kad devojka saznaje i uspešno identifikuje uzrok i centar njene destrukcije i autodestrukcije, a to je licemerni, loš odnos roditelja, prvenstveno oca, i zato i uspeva da stekne kontrolu nad sobom i svojim životom tek kad parapsihološki učini da se otac "nestane", i time ukloni prestrogog roditelja iz svoje glave. To je ili film o životu mlade veštice, ili metaforičan prikaz odrastanja svakog adolescenta. U svakom slučaju remek delo. Žao mi je što naša omladina tako malo zna o tome šta je umetničko filmsko delo.

Dobar film, vredi gledanja. Nije savršen, ali je osoben.

I ja ne razumem iskreno zašto objavljujete ovako površne i potpuno netačne prikaze filmova. Da nisam gledala "Thelmu", zaista bih bila na krivom putu. Odličan film. Visoko preporučujem.

Postovana Aleksandra, to sto se Vama film ne svidja I sto je po vama statican, ne znaci I da nije dobar I da se ne moze razumeti. Samo malo izadjite iz ocekivanja blokbastera I videcete. Narocito sto je film skandinavski, gde je karakter ljudi drugaciji, ljudi su malo sporiji I promisljeniji nego sto smo navikli I imaju drugaciji poglede na stvari od nas pa samim tim I proizilazi ovakva radnja filma koja je po Vama staticna I nedovrsena.

Spoiler alert!!? Ahahaha!