EKSKLUZIVNO: PAPANDREU ZA RADIO B2-92

Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu se za vreme dvodnevne posete Beogradu susreo sa patrijarhom Pavlom, predsednicima Srbije i Jugoslavije Milanom Milutinovicem i Slobodanom Milosevicem, sefom jugoslovenske diplomatije Zivadinom Jovanovicem i predsednickim kandidatom DOS-a Vojislavom Kostunicom. Pred odlazak iz Beograda, Papandreu je upoznao novinare sa porukom koju je, kako je rekao, preneo svim sagovornicima, a to je da se stanovnici Jugoslavije, uoci predstojecih saveznih izbora, nalaze "pred kriticnom odlukom” koja ce “biti veoma vazna za dalje odnose sa Evropskom unijom”. "Svim sagovornicima sam ukazao na potrebu da predstojeci da budu sto demokratskiji i da se odvijaju u najboljem redu", rekao je Papandreu na pres konferenciji. Na pocetku razgovora za B2-92 Papandreua smo pitali kako je predsednik SRJ Slobodan Milosevic reagovao na ovu poruku: "Na meni nije da procenjujem kako je gospodin Milosevic shvatio moju poruku. Ono sto mogu da kazem jeste da dolazim iz zemlje cija je bliskost sa jugoslovenskim narodom poznata i koja je uz njega bila u vrlo teskim trenucima. Grcka je poznata po tome sto je uvek u ovakvim prilikama govorila vrlo otvoreno i iskreno. Mi nemamo sta da krijemo, niti imamo bilo kakav tajni plan - ovde smo kao prijatelji Jugoslavije kako bismo rekli vrlo jasne istine. A to je da smo mi uvereni da Jugoslavija ima svoje mesto u Evropi i da ona treba da sprovede neophodne promene kako bi krenula napred i sa Evropom izmenila svoje odnose. Evropa je na taj korak spremna, a nadam se i Jugoslavija. Rukovodstvo i narod Jugoslavije treba da donesu kljucne odluke. To je poruka koju sam doneo. Verujem da je predsednik Milosevic cuo tu poruku, i sada je na njemu, na drugim liderima i na srpskom narodu da donesu odluke."

B2-92: Da li ste stekli utisak da je Milosevic, kako se ovde strahuje, nespreman da preda vlast na legalan nacin, putem izbora?

Papandreu: Vrlo sam jasno istakao da zelimo da vidimo slobodne, otvorene i demokratske izbore, kao i, generalno, jedan demokratski proces. To je veoma vazno. Ne mogu da sudim sta ce se desiti, jednostavno se nadam da ce, kakav god bio ishod izbora, i sta god srpski narod zeli, on imati pravo da to izrazi putem glasanja i demokratskog prava koje mu pripada. Svet ce sve to pratiti, to sam napomenuo, Evropska unija ce to pratiti i donositi procenu citave situacije. Zavisno od tog procesa usledice negativne, odnosno pozitivne posledice. Zavisno od toga da li ce taj proces biti slobodan i posten. Grcko glediste je da bismo mi veoma voleli – a to je stvar principa – otvaranje prema Jugoslaviji kao i jugoslovenski glas u Evropskoj uniji.

B2-92: Kako se vi licno osecate… Prvi ste politicar koji je posetio predsednika Milosevica nakon sto je on optuzen za ratne zlocine, a u isto vreme, prvi put se sada dogadja da postoji rezerva, izvesna distanca prema grckoj politici u Srbiji, u provladinoj stampi…

Papandreu: Pre svega, nije sasvim tacno da je ovo moja prva poseta. Boravio sam ovde neposredno nakon rata, dan nakon sto je potpisan vojni sporazum u Kumanovu. Dakle, posetio sam Jugoslaviju, i sa predsednikom Milosevicem sam se sastao upravo nakon rata. Razlog zbog koga sam sada ovde je to sto smo mi deo ovog regiona i smatramo da imamo odgovornost. Zelimo da vidimo evropski Balkan, mislimo da je vazno i da je moguce da balkanski narodi saradjuju. Medjutim, to vrlo jasno znaci da neka pravila moraju da budu postovana i da neke fundamentalne institucije funkcionisu – demokratija, postovanje ljudskih prava, postovanje granica…To su principi koji, po nasem misljenju, mogu da nam omoguce da saradjujemo. Mi smo, nadam se, uverili, ili smo bar ulozili ogroman napor da uverimo, ne samo Evropsku uniju, vec svet uopste, da moraju da zajednicki rade u korist tih principa. Mi na Balkanu moramo takodje sebe da uverimo da, ukoliko se drzimo tih principa, mozemo da zivimo zajedno, na razlicite nacine, i da nas balkanski glas moze da bude jak. Mislim da je u grckom interesu da budemo veoma iskreni prema Jugoslaviji… Licno ne bih rekao da je iskrenost nesto sto se kosi ili radi protiv prijateljstva. Iskrenost je osnova prijateljstva. Ukoliko od nas ocekujete da budemo prijatelji, ocekivacete i da vam kazemo istine, pa makar one bile bolne. Mi to ne radimo u maniru satanizovanja, kritikovanja na nacin koji smo culi i snazno osudili, a koje glasi “svi Srbi su ovakvi, ili onakvi” i tako dalje. To je jezik koji mi ne samo da ne bismo koristili, vec je to jezik u koji mi ne verujemo. Ne verujemo u te stereotipe. Smatramo da su Srbi prosli kroz teske situacije, da je Jugoslavija prosla kroz teske situacije na unutrasnjem planu, da se prema njoj cesto pogresno postupalo od strane medjunarodne zajednice. Mi se dosta zalazemo za jedna drugaciji pristup, posebno kada je rec o Kosovu. Ali, isto tako, posto smo prijatelji, mi ovde mozemo da dodjemo i kazemo neke osnovne stvari – postoji izlaz, svet nije protiv Jugoslavije. Mislim da se svet, a posebno Evropska unija, zele da vide Jugoslaviju kao deo porodice, da se tome nadaju i da veruju da Jugoslavija i njen narod na to imaju pravo. Ali postoje neke veoma vazne odluke koje treba doneti. To moraju da ucine i rukovodstvo i sam narod…Ne znam da li iskrenost, kako vi kazete, stvara distancu, ona prijateljstvo upravo cini jacim i, rekao bih, dugotrajnijim i pouzdanijim. B2-92: Da li je za promene o kojima govorite neophodna pobeda demokratskih snaga na predstojecim izborima, ili se Srbija moze prihvatiti i sa Milosevicem, ako on promeni svoju politiku?

Papandreu: Bilo bi pogresno kada bih ja sada rekao sta bi meni licno odgovaralo, kada je na srpskom narodu da donese tu odluku. Nisam ovde da bih drzao lekcije srpskom i jugoslovenskom narodu. Mislim da je taj narod sasvim sposoban da shvati sta je u njegovom interesu. Ali ono sto bi trebalo da zna je kako misli Evropa. A Evropa misli da postoje izgledi i da narod moze da donese odluku, da se za nju odluci, ukoliko to zeli… Kako ce tu odluku doneti, da li ce se to desiti na ovim izborima, koji ce pomoci tom procesu, ili ne, to je nesto sto ja ne znam. U svim svojim razgovorima rekao sam da je izborni proces podjednako vazan. Na izbore, ako budu slobodni i posteni, u pogledu njhovog rezultata ce se gledati na razlicite nacine. Na Jugoslaviju ce se gledati sasvim drugacije ako izbori budu otvoreno neposteni i neslobodni… To nece nimalo pomoci ponovnom priblizavanju Evrope i Jugoslavije. To je dakle, osnovni okvir naseg razmisljanja.

B2-92: Nakon Beograda odlazite u Podgoricu. Poznato je da tamosnje vlasti ne priznaju predstojece izbore i da ne zele da u njima ucestvuje. Dobar deo Crnogoraca ipak, zeli da izadje na glasanje…Sta cete, u tom smislu, poruciti crnogorskim zvanicnicima.

Papandreu: Dolazim iz zemlje koja je i sama prolazila kroz teske periode. Imali smo diktature, gradjanske ratove… Bilo je trenutaka kada je bilo uzdrzavanja od izbora, ja vrlo dobro razumem sta to znaci i kakvi razlozi iza toga mogu da stoje… Ali istovremeno mislim da pravo na izbore treba iskoristiti sto je vise moguce, cak i u teskim situacijama, zato sto je bitno da se vas glas cuje, kakav god on bio. U Podgorici cu preneti poruku da je ucesce na izborima vazno, bez obzira na otezavajucu okolnost da to ucestvovanje bude protumaceno ovako ili onako.

B2-92: Postoji prica i mogucnost da Milosevic zbog losih rezultata u predizbornim anketama, odlozi izbore izazivanjem konflikta nekog ogranicenog dejstva, na pogranicnom delu oko Kosova ili u Crnoj Gori. Da li postoji nekakva preventivna mogucnost evropske akcije, da se to spreci…

Papandreu: Ne znam sta gospodin Milosevic ima na umu i sta se moze dogoditi. Ali sama cinjenica da sam ovde - a bio sam sasvim jasan – znaci da postoji evropska poruka, a ona glasi da mi zelimo otvorene, fer i demokratske izbore. To je sasvim jasna i glasna poruka. Ako dodje do pozitivne procedure, to ce se pozitivno odraziti na nase odnose. Ako procedura bude negativna – sta god to bilo – a ja ne mogu da nagadjam, vi to radite bolje od mene, to ce ocigledno doneti negativne posledice. Prema tome, to je poruka koja ce, nadam se, biti postovana.

B2-92: Ovde se dosta pisalo o tome da je Grcka preuzela posrednicku ulogu izmedju Sjedinjenih Drzava i Milosevica oko njegovog moguceg povlacenja i dogovora oko toga. Posto ocigledno od toga nije nista bilo, da li je necega u tome zaista i bilo, da li je bilo pregovora i da li postoji uopste realna politicka ideja u zapadnim vladama o tome? Takodje, kako komentarisete tu situaciju, u kontekstu nedavne izjave gospodina Kostunice da u slucaju pobede nece izruciti Milosevica Hagu?

Papandreu: Pre svega, zelim da kazem da je Grcka potpisnica medjunarodnog sporazuma o Haskom tribunalu i da je grcki parlament ratifikovao taj sporazum, te da ocito postuje odluke tog suda. U izjavi za Si-En-En tokom proslogodisnjeg rata, samo nekoliko minuta nakon sto je objavljeno da je protiv Milosevica podignuta optuznica, rekao sam, a u to i sada verujem, da je to iskomplikovalo politicku situaciju, umesto da pomogne stabilnosti, demokratskom razvoju i mogucoj tranziciji i promeni u Jugoslaviji. Tada sam takodje rekao da to nece pomoci skorom zavrsetku ratne situacije. To je dakle nas stav – da postujemo Haski sud, ali da istovremeno imamo u vidu i politicki aspekt. Ja nisam posrednik, niti sam zbog toga dosao u Beograd, moja poruka je sasvim jasna, ali ja razumem ono sto je gospodin Kostunica rekao i shvatam njegove razloge. Nadam se da ce te razloge shvatiti i ostali, kako Evropska unija, tako i drugi. Takodje zelim da kazem da je grcki stav oduvek bio da cemo, ukoliko mozemo da budemo od pomoci, tu pomoc i pruziti, o cemu god da se radi, jer mi zelimo da se neke stvari krenu na bolje u resavanju problema u regionu.

B2-92: Prvi put sada imamo situaciju da je opozicija sazrela na neki nacin… Dugo je Evropa govorila srpskoj opoziciji: “Vi morate prvi da napravite neki korak, pa cemo vam mi pomoci”. Opozicija je sada nacinila taj korak. Da li su evropski politicari svesni toga i da li tu zaista postoji zelja da se pomogne opoziciji, odnosno demokratizaciji zemlje, prakticna pomoc?

Papandreu: Ponavljam da u trenutku kada se izbori blize, ne zelim da izgovaram stvari koje mogu biti pogresno protumacene, kao direktno mesanje u izborni proces i unutrasnju politiku ove zemlje. Mada ce, kao sto sam rekao, razvoj na unutrasnjepolitickom planu doneti neke rezultate, koji ce uticati, ne samo na Jugoslaviju, vec i na citav region, kao i na njene odnose sa Evropom. Ali ono sto zelim da kazem je da se demokratski razvoj ogleda u stvaranju institucija i politickih formacija, koje jasno odrazavaju narod, i ,ako je to proces koji se razvija, u pogledu ishoda izbora, mislim da ce to predstavljati vazan proces na koji ce se gledati kao na nesto sto mora biti nastavljeno. Tu mislim na proces konsolidacije politickih snaga, razvoja jedne debatne atmosfere, politickog dijaloga i zivota koji moze da omoguci depolarizaciju i jacanje nekih vrsta politickih institucija koje mogu da omoguce dalje napredovanje ka demokratiji. Mislim da ce taj proces bit pazljivo praceni i da ce imati velikog uticaja na buduce korake Evropske unije.

B2-92: Da li vi u Grckoj imate problema sa svojim javnim mnjenjem, koje je jako izrazeno na strani Srbije, a koja se, opet, personifikuje u rezimu Slobodana Milosevica. Da li u vasoj unutrasnjoj politici osecate probleme i koliko bi mi, predstavnici druge, trece Srbije, dakle alternative, mogli da pomognemo u tome?

Papandreu: Mislim da grcki narod zivi u demokratskom drustvu i da vrlo dobro zna da postoje razlicite politicke snage u svakoj zemlji. Naravno, mislim da postoji jedna emotivna veza sa Srbijom i srpskim narodom. To je, rekao bih, jedno generalno osecanje, i mnogi ljudi nisu imali priliku da se sasvim dobro upoznaju sa unutrasnjom situacijom, politikom i kretanjima u Jugoslaviji. Teskoce kroz koje je Jugoslavija prolazila, automatski su dovodjene u vezu sa srpskim narodom i, naravno, sa predsednikom Milosevicem. Mislim da se, kako vreme prolazi, ovo osecanje razvija i da postaje nesto suptilnije, u shvatanju da srpsko i jugoslovensko drustvo ima mnogo razlicitih karakteristika, pristupa, razlicitih vrsta borbe za demokratiju, promenu, Evropu, za razlicite nacine pristupa problemima…Mislim da je veoma vazno da sve politicke snage u Jugoslaviji takodje komuniciraju sa grckim javnim mnjenjem. To se nece dogoditi automatski, uz pomoc nekakve carolije, ali mislim da je bitno da grcka javnost bude obavestena o onome sto se ovde dogadja i da sazna kakvi su to razliciti pogledi. Mislim da je odgovornost jugoslovenskih aktera na politickoj sceni da obaveste grcko javno mnjenje o onome sto se ovde zbiva.

B2-92: Iz perioda kada su bile izuzetno bliske veze izmedju grcke vlade i vlade Jugoslavije, postoje price o biznisima jugoslovenskih politicara, recimo u vreme kada je ambasador u Atini bio Milan Milutinovic, odnosno grckih politicara individualno, sa jugoslovenskim politicarima. Da li postoje nekakvi problemi oko sankcija, kako na tom planu sada stvari funkcionisu, da li ima bilo kakvog zivota u tim poslovima…

Papandreu: Kada je o sankcijama rec, stav Grcke je da su one neproduktivne u smislu pomoci Jugoslaviji da nacini neophodne korake ka promeni….To smo cesto isticali, a i ovde vidimo da postoji zajednicki stav, ne samo u vladi, vec, narocito u opoziciji, koja kaze da bi (njihovo ukidanje) bilo veoma vazan signal narodu. Grcka je clanica Evropske unije, nas obavezuju zakoni i odluke koje smo preduzeli, oko sankcija takodje, i ja licno ne znam za poslove koji se obavljaju van rezima sankcija. Ako toga ima, prema tome ce se postupati adekvatno. Ako to izlazi van pravnih okvira nasih obaveza prema Evropskoj uniji.

B2-92: Sada dajete intervju za radio koji ne postoji. Da li ste u beogradu razgovarali o pitanju slobode stampe… Nas kolega Miroslav Filipovic izdrazava sedmogodisnju kaznu zatvora zbog sirenja laznih vesti i spijunaze.

Papandreu: Sva ta pitanja sam pomenuo tokom susreta. Nas principijelan stav je da zelimo slobodu stampe, medija, izrazavanja… To je veoma vazno za bilo koju zemlju, a svakako za Jugoslaviju, jednu evropsku Jugoslaviju. Mogu da vam kazem da sam 1985. godine, pre petnaest godina, i sam bio u prvim redovima jednog pokreta koji je trazio slobodni radio. U to vreme smo imali samo drzavni radio i drzavnu televiziju. To je situacija koja seze jos iz cetrdesetih, iz vremena Metaksa diktature, a potom vladavine vojne hunte sezdesetih i sedamdesetih. Bio sam medju prvim protivnicima onih koji su se opirali otvaranju, a sada u Grckoj postoji vise od hiljadu radio stanica, mnogo televizijskih kuca, i meni je drago da je taj pokret postigao cilj. Slobodna i otvorena stampa je osnova demokratije.

B2-92: Jednom od prethodnih predstavnika Grcke ovde, predsednik Milosevic je svojevremeno ponudio konferederaciju sa Grckom. Da li je i ovog puta to ucinio?

Papandreu: Ne, o tome nismo razgovarali. Mislim da je ono sto treba da ucinimo jeste da gledamo ka totalnoj integraciji Balkana u evropske institucije. Istorijski gledano, narodi Balkana oduvek su imali jednu viziju ujedinjenja, to je nekad bila ideja balkanske federacije, balkanskog ustava – Riga od Fere je pre dve stotine godine predlozio stvaranje demokratskog ustava jednog multikulturalnog Balkana. Mi mozemo da saradjujemo na osnovama demokratije, multikulturalnosti, postovanja ljudskih prava, postovanja razlicitih vera, bez rasnih ili drugi etnickih ili verskih diskriminacija. Sada imamo tu mogucnost, a to je Evropa. Evropa, koja je olicena u Evropskoj uniji i koja je nastala nakon jednog uzasnog rata, predstavlja otelotvorenje tih principa, u nacinu razmisljanja i rada, i mi imamo priliku da se polako u nju integrisemo, ali da to ucinimo i izmedju sebe, kako bi svi zajedno predstavljali jedan jedinstven balkanski glas. Kao sto postoji balticki glas, ili glas severne Evrope, ili glas Beneluksa, i mi mozemo da stvorimo balkanski glas. Tu priliku ne bi trebalo da propustimo. Trebalo bi da prevazidjemo mrznje, predubedjenja i stereotipe. Mi to upravo sada pokusavamo da ucinimo sa Turskom. Pokusavamo da razbijemo stereotipe i da otvorimo komunikaciju izmedju dva naroda. Da otvorimo dijalog o teskim pitanjima, koja jos uvek nisu resena. Ali to je jedini nacin. Mi smo ulozili napor da pokazemo kako mozemo istovremeno biti i Balkan i Evropa. Mislim da narodi u ovom regionu mogu postici da budu ponosni i kao Balkanci, i kao Evropljani.

B2-92: Ministra Papandreua smo na kraju razgovora zamolili za poruku slusaocima Radija B292:

Papandreu: Pre svega, poruka slobodnom radiju glasi da sam oduvek bio zagovornik slobodnog radija i da se veoma nadam da ce slobodni mediji poceti da rade u Jugoslaviji, da ce biti postovani i sticeni. Drugo: postoji nada, Evropa i Balkan zele da vide promenu u celom regionu, Jugoslaviju koja se oslobodila izolacije, zele dodju u mogucnost da obustave sankcije, da vide jedan ekonomski razvoj regiona, da vide kako Srbi i Jugosloveni imaju bolje ekonomske i demokratske izglede, mogucnost da putuju, da budu slobodni, otvoreni…Evropa i medjunarodna zajednica svakako snose odgovornost, i bice spremni da je preuzmu, onog trenutka kada Jugoslavija bude rekla da je i sama spremna da preuzme svoju odgovornost.