Ko je priznao Kosovo, ko se predomislio, a ko "izmišlja"

Koliko je tačno zemalja potvrdno "klimnulo glavom" glavom Prištini teško je utvrditi, posebno što se oko nekih priznanja žustro raspravljalo, a protivrečne izjave nizale su se jedna za drugom.

Priština tvrdi da je Kosovo priznalo 116 zemalja, što je i navedeno na spisku kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Iz Beograda se, pak, poslednjih meseci čuju tvrdnje koje tu brojku uveliko osporavaju.

Odmah po jednostranom proglašenju nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 50 zemalja, a od 2009. godine, priznanja stižu u nešto sporijem ritmu iako kosovsko ministarstvo inostranih poslova navodi da im je međunarodno priznavanje nezavisnosti i suverenosti Kosova prioritet. Prva zemlja koja je priznala nezavisno Kosovo je Kostarika, a poslednja, kako se tvrdi iz Prištine, je Barbados.

Kosovski predsednik Hašim Tači i šef diplomatije Bedžet Pacoli objavili su pre dva dana da je Barbados priznao Kosovo što je, kako navode, "najbolji rođendanski poklon".

Pacoli je na svom Fejsbuk nalogu naveo da je Barbados 116. država koja je priznala Kosovo.

Beograd se sa tim brojem nikako ne slaže, a ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova i spoljne trgovine Barbadosa. U noti se navodi da je u Beogradu “sa zaprepašćenjem” primljena vest o odluci Barbadosa da prizna nezavisnost Kosova.

Šef srpske diplomatije je još pre "slučaja Barbados" izjavio da se na spisku zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova nalazi bar "sedam-osam" izmišljenih priznanja, ne precizirajući koje su države u pitanju.

Prema njegovim rečima, ako Srbija ozbiljno pristupi tom problemu, taj broj može pasti ispod 100.

Tačan broj "lebdi u vazduhu"

Prva država koja je povukla priznanje Kosova kao nezavisne države je Surinam, koji je tu odluku doneo 27. oktobra 2017. godine, tvrdi se u Beogradu.

Ali, iz Prištine to poriču, pa Surinam i dalje stoji na njihovom spisku.

"Povlačenje priznanja ne postoji kao koncept u međunarodnom pravu. Sve je to kleveta, dok je Dačić šarlatan", objasnio je tada savetnik ministra spoljnih poslova Kosova Bedžeta Pacolija, Jetljir Zumberaj.

Ubrzo potom, Dačić je govoreći o presedanu u "borbi za Kosovo" spomenio slučaj Sao Tome i Prinsipe, iako se on razlikuje od Surinama.

Afrička ostrvska nacija Sao Tome i Prinsipe je prva zemlja za koju se vezuje ideja o tome da se može predomisliti u slučaju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Do predomišljanja jeste došlo de fakto, ali ne i de jure, jer pravno gledano ta zemlja nikad i nije priznala Kosovo.

Tokom političkih turbulencija u toj zemlji, koaliciona vlada je donela odluku da prizna nezavisnost Kosova u martu 2012. godine, ali ta odluka nikada nije stupila na snagu, jer nije ratifikovana u parlamentu, koji se tada mučio sa postizanjem kvoruma.

Kosovski zvaničnici tvrde da priznanje stoji, jer je u Prištinu stigla "verbalna nota" o priznanju, ali predsednik Sao Tome i Prinsipe Manuel Pinto je 2013. godine rekao da je odluka bivšeg premijera poništena jer ga "premijer nikada nije konsultovao o njoj", a istakao je i da se vlast od tada promenila.

Onda je stigla vest iz kosovskih medija da je ministarstvo spoljnih poslova Kosova objavilo revidirani spisak zemalja koje su priznale Kosovo, na kome nema Nigerije i Ugande, ali je Sao Tome i Prinsipe ostala.

Pacoli je tada izjavio da su za vreme mandata vlade Hašima Tačija Nigerija i Uganda priznale Kosovo, ali od njih nikada nije dobijena potvrda za to.

A onda je krajem novembra prošle godine, Gvineja Bisao povukla odluku o priznanju Kosova iz 2011. godine.

Inače, premijer te zemlje Umaro Sisoko je prilikom posete Beogradu naveo da ta zemlja nikada nije priznala Kosovo.

Ali je Priština u prilog svoje tvrdnje objavila faksimil verbalne note Gvineje Bisao o priznanju Kosova, koju je potpisao tadašnji, sada pokojni, predsednik države, 2011, kao i fotografiju tadašnje zamenice ministra spoljnih poslova Kosova Vljore Čitaku dok prima tu notu.

Tako je Gvinea Bisao ostala na kosovskom spisku pod svojim rednim brojem 74. U zbrajanju i oduzimanju, beogradska i prištinska strana naišle su na još jedan kamen spoticanja - Madagaskar.

Krajem novembra Priština je ponosno objavila da su dobili madagaskarsko priznanje, ali je Dačić ponovo saopštio da je "razgovarao sa ministrima niza zemalja koje nisu priznale Kosovo i da je dobio uveravanja da će ostati pri svom stavu”.

Odluku o priznanju Kosova, Pedžetu Pacoliju sapštio je ministar spoljnih poslova Madagaskara kao verbalnu notu odnosno kao usmeno saopštenje poverljivog sadržaja. Za vlasti u Prištini to je bilo dovoljno da se spisak proširi.

Srpsku javnost ovih dana zaintrigirala je najava peticije za češko povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Ipak, uoči proslave godišnjice samoproglašene nezavisnosti Kosova češko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da se to neće dogoditi.

"Povlačenje priznanja države u međunarodnom pravu je sasvim vanserijski i izuzetan korak. U slučaju Kosova za to nema razloga. Takođe, Međunarodni sud je doneo presudu prema kojoj je Deklaracija o nezavisnosti Kosova bila u skladu sa međunarodnim pravom", saopštilo je češko MSP.

Pročitajte još:

"Protesti dok ne priznaju da je Kosovo Srbija" VIDEO