Ko prikriva ubistvo Dade Vujasinović?

Punih 18 godina nisu razjašnjene okolnosti smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović, koja je postala poznata pišući o događajima na ratištu i kriminalu u tada visokotiražnom listu Duga.

Dada Vujasinović ubijena je u svom stanu u Novom Beogradu 8. aprila 1994. Istražni organi, potpomognuti zaključcima veštaka, dugo su tvrdili da je u pitanju samoubistvo.

Petnaest godina, od aprila 1994. do januara 2009, trebalo je za prekvalifikaciju slučaja Dade Vujasinović u ubistvo. Za to vreme nekoliko istraga pokušalo je da rasvetli kako je stradala ugledna novinarka, ali je svaki od istražnih postupaka obustavljan. Jedan od nalaza veštaka bio je pet godina u fioci nekadašnjeg istražnog sudije Okružnog suda, nije bio dostavljen tužilaštvu, što je uticalo na kašnjenje drugih veštačenja.

Sklonjeni su i dokazi kao što su odeća Dade Vujasinović i filcani čepovi iz patrona za lovačku pušku koji nepobitno potvrđuju da su ispaljena dva hica. Urađen je niz protivrečnih medicinskih i balističkih nalaza koji su ometali istragu i još niko, ni tri godine po prekvalifikaciji “samoubistva” u zločin, nije postavio pitanje odgovornosti onih koji su to činili i skrivanjem istine postali saučesnici.

Promena u odnosu prema ovom slučaju vidljiva je i dokazana samom prekvalifikacijom u ubistvo, ali pitanje je da li je 18 godina od zločina jaka volja koju tužilaštvo ima dovoljna za utvrđivanje istine? TRALJAVA ISTRAGA I SUMNJE: Dadu Vujasinović pronašli su novinar Bratislav Grubačić, koji je u to vreme s njom bio u emotivnoj vezi, njen kum fotoreporter Duge Zoran Tatar i Branislav Bajat, njen dugogodišnji prijatelj. U stanu je zatečen nered, na zidu oštećene slike, istrgnut luster. Nađeni su pramenovi Dadine kose na trosedu, kao i krvavi otisci prstiju na rubovima fotelje....

Zvanična verzija o samoubistvu potkrepljena je nalazima načelnika Instituta za sudsku medicinu Branimira Aleksandrića i balističara Milana Kunjadića, bivšeg pripadnika MUP-a. Navodno, novinarka je pucala sebi kroz levu dojku i raznela taj deo tela do pazuha, što je dovelo do iskrvavljenja.

Tokom policijskog uviđaja nisu uzeti otisci sa puške, fotografije koje su napravili policijski inspektori bile su crno-bele i na njima se teško razaznaje gde je krv, a uviđaj je obavljen bez istražnog sudije, što se danas pravda sumnjom na samoubistvo.

Stručnjaci koje je angažovala porodica došli su do suprotnih nalaza u odnosu na zvaničnu istragu. Stručnjak za sudsku medicinu Rastislav Lazarević utvrdio je da su usta cevi puške u momentu opaljenja bila udaljena najmanje pet do šest centimetara. Balistički nalaz Zorana Jovanovića pokazao je da je razmak - najmanje 10 centimetara.

Sudska veštakinja Mirjana Štajner pronašla je na fotelji u kojoj je Dada krvarila tragove još jedne krvne grupe.

U superveštačenju balističara Vlade Kostića, koje je završeno 2008, u zaključku je navedeno da su u novinarku ispaljena „dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu“, što ona, kako tvrdi Kostić, nije mogla sama sebi da učini.

SVEDOČENJA: Bratislav Grubačić je pričao da je Dada dva puta pokušala da se ubije, te da je u drugom pokušaju popila bočicu tableta za spavanje i zbog toga je otišla na kliniku „Laza Lazarević“. Ove navode svojevremeno je demantovala doktorka Zorka Popović, tvrdeći da je Dada Vujasinović došla kod nje iz sasvim drugih razloga koji su bili čisto medicinske, a ne psihijatrijske prirode.

Porodica Vujasinović i danas je uverena da Grubačić mnogo zna o Dadinom ubistvu.

Bivši policijski inspektor Mladen Lojović više puta je javno govorio da za njega nije postojala dilema da li je Dada ubijena i da su postojale tri moguće verzije ko se iza toga nalazi: ”Sumnjalo se u Arkana, jer je Dadi pretio zbog tekstova koje je napisala, kao i u generala Božidara Stevanovića koji je posle intervjua izgubio gotovo sigurnu poziciju načelnika Generalštaba. Te dve verzije vrlo brzo su otpale. Ostalo je još da se razgovara sa Bratislavom Grubačićem, koji je jedini imao ključeve Dadinog stana i svakodnevno bio s njom. Nažalost, njega nikako nismo mogli da nađemo, stalno je bio nedostupan”. OKOLNOSTI: Vladimir Beba Popović svojevremeno je ukazivao na bliskost Grubačića s Momirom Gavrilovićem, deceniju kasnije ubijenim radnikom Državne bezbednosti koji je, navodno, prvi ušao u stan posle Dadine smrti, podmetao dokaze i uzeo kompromitujuće kasete i fascikle.

“Nažalost, to su najčešće operativna saznanja nedovoljna za sudski postupak. Mnoge materijalne činjenice uništene su, retki preživeli svedoci neće da govore ili zbog toga što se međusobno štite ili zato što se plaše. Ipak, taj će slučaj biti rešen. Ubice su nedvosmisleno pripadnici švercerskog lobija, pre svega oružja iz redova KOS-a i DB-a”, tvrdio je Popović pre nekoliko godina.

Tri godine posle najznačajnijeg koraka učinjenog od 8. aprila 1994. do danas, prekvalifikacije zločina u ubistvo, čini se da nema pomaka koji će dovesti do nalogodavaca i izvršilaca. Uprkos novim saslušanjima i svedočenjima i volji tužilaštva 18. godišnjica smrti Dade Vujasinović proteći će kao i prethodne s velikim upitnicima. Ko? Zašto? Po čijem nalogu?

"Jaka volja tužilaštva"

*U kojoj je fazi slučaj Dade Vujasinović?

Zagorka Dolovac: Postupak koji se u Višem javnom tužilaštvu Beograd vodi povodom ubistva novinarke Radislave Dade Vujasinović nalazi se u fazi pretkrivičnog postupka. Tužilaštvo je intenzivno pristupilo reviziji postupka i do sada je saslušan veći broj svedoka, a takođe ponovo su saslušani veštaci Kunjadić, Aleksandrić i Alimpijević.

*Gde su najveće prepreke napretku i okončanju postupka?

Zagorka Dolovac: Svesni smo značaja ovog predmeta, ali objektivna prepreka je protok vremena i dokazi koji nisu na adekvatan način fiksirani odmah po izvršenju krivičnog dela.

*Može li tužilaštvo prevazići te prepreke?

Zagorka Dolovac: Postoji jaka volja tužilaštva da se reši predmet ubistva novinarke Dade Vujasinović koje je postalo metafora za opasnost novinarske profesije i slobodnog istraživačkog novinarstva 90-ih godina kada su i drugi novinari stradali zbog poštenog i časnog obavljanja svoje profesije. Mi u tužilaštvu imamo visok stepen svesti o neophodnosti rešavanja ovog slučaja, kao i da za to postoji veliki javni interes. Zbog toga smatram da smo postigli napredak time što je ranija teza da je reč o samoubistvu isključena, već da je u pitanju ubistvo novinarke koja je objektivno i pošteno radila svoj posao.

Hronologija opstrukcije

- Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu 9. aprila 1994. godine. Utvrđeno je da je smrt nastupila dan ranije.

- Porodica angažuje ekipu stručnjaka koji opovrgavaju zvanični nalaz i 7. decembra 1994. dostavljaju izveštaj Okružnom tužilaštvu.

- Advokat porodice Branislav Tapušković tražio je 23. februara 1995. superveštačenje zbog oprečnih nalaza stručnjaka. Kada je doneto rešenje Tapušković ulaže primedbu zbog toga što je određeno da predsednik komisije bude Branimir Aleksandrić, koji je učestvovao u prvom veštačenju.

- Veštačenje je, ipak, obavljeno 5. maja 1998. a izveštaj je stigao tek tri godine posle toga, 4. novembra 2003.

- Zbog nesaglasnih rezultata veštačenja Okružni sud u Beogradu naložio je 2006. godine još jedno veštačenje.

- Veštačenje balističara Vlade Kostića završeno je 30. maja 2008. i pokazalo je da je smrt novinarke „uzrokovana delovanjem drugog lica“. U zaključku je navedeno da su u novinarku ispaljena „dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu“.

- Srpsko tužilaštvo je krajem januara 2009. saopštilo da pokreće pretkrivični postupak za ubistvo Dade Vujasinović izvršeno 8. aprila 1994, u porodičnom stanu u Trećem bulevaru u Novom Beogradu.

Obećanja

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac: “Sve preduzete radnje trebalo bi da pomognu u otkrivanju okolnosti ubistva Dade Vujasinović i mišljenja sam da će doći do pomaka u otkrivanju počinilaca ubistva, iako je prošlo mnogo godina. Dok sam ja na ovom mestu neću stati dok zločini nad novinarima u Srbiji ne budu rasvetljeni”. (April 2011, Večernje novosti)

Portparol Republičkog tužilaštava Tomo Zorić: “Tužilaštvo će aktivno sa drugim organima raditi na rasvetljavanju ubistva. Iako je prošlo mnogo godina, nećemo odustati dok ubistvo novinarke Dade Vujasinović ne bude rasvetljeno. Uputili smo zahtev policiji za preduzimanje određenih radnji u cilju identifikacije počinioca tog krivičnog dela”. (April 2011, Blic)

Direktor policije Milorad Veljović: ”Policija je dobila zahtev od Tužilaštva da nastavi istragu u slučaju ubistva novinarke Dade Vujasinović i taj je slučaj prioritet u radu policije”. (April 2011, Blic)

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen: “Prava adresa je republički javni tužilac i želim da apelujem na njega, i pre svega na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se što pre završi pretkrivični postupak, jer je slučaj trenutno u toj fazi, a po okončanju tog postupka, nadam se, biće osumnjičenih koji će moći da budu optuženi.”(April 2009, SrbijaNet)

Bivši republički javni tužilac Slobodan Radovanović: “Tužilaštvo smatra da je u nerazjašnjenim slučajevima smrti novinarke Bratislave Dade Vujasinović i dvojice gardista na Topčideru najverovatnije reč o ubistvima, izjavio je republički tužilac Slobodan Radovanović. Tužilaštvo je već dalo nalog policiji da traga za ubicom Vujasinovićeve koja je usmrćena aprila 1994. u svom stanu u Beogradu, dok će se u vezi sa gardistima nastradalim u kasarni na Topčideru 2004. godine ubrzo izjasniti.” (Februar 2009, B92)

Predsednik Srbije Boris Tadić: “Bez kažnjavanja ubica novinara Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića ne može biti ostvarena sloboda medija, niti demokratizacija našeg društva”. (April 2006, B92)

Nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije Radovan Knežević: “Policija neće stati dok ne reši ne samo ovaj slučaj, već i druge slučajeve u kojima ubice još nisu otkrivene.” (Oktobar 2001, Blic)

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić: „Bez obzira na to što sam ja, odnosno moja stranka, bio deo vlasti u onom periodu (pre oktobra 2000), odgovaraće ko god da je počinio ili naložio ta ubistva.“ (April 2010, RTS)