Na ivici sukoba: Varnice zbog Erdogana

Međutim, to bi moglo da izazove opasnu konfrontaciju u regionu Sredozemlja.

Ako je suditi prema izjavama turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je odlučna da ostane privržena kontroverznom sporazumu sa međunarodno priznatom vladom Libije o eksploataciji nafte i gasa u Mediteranu.

U intervjuu koji je dao turskoj državnoj televiziji, Erdogan nije isključio mogućnost da njegova zemlja i vojno interveniše za račun Tripolija, ukoliko tako nešto bude zatraženo.

Erdogan uvek uz Muslimansku braću

Turska je od pada nekadašnjeg libijskog vođe Moamera el Gadafija podržavala Muslimansku braću, zato što i Erdoganova stranka u korenu svoje ideologije ima ideologiju te organizacije, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik.

"S obzirom da taj pokret čini okosnicu Vlade u Tripoliju, Erdogan nastoji da preko njih zadobije sutrašnju podelu nekog naftnog kolača i da širi interese Turske u Sredozemlju. Druga poruka je da Turska sada ima morsku granicu sa Libijom, a ta granica je nemoguća, jer ide preko grčkih teritorijalnih voda ili pored njih. Takođe prolazi i pored Kipra", objašnjava Janković.

Već dugo traju tenzije između Turske i nepriznate libijske vlade čije je sedište u gradu Tobruku, a kojom dominira vojni komandant general Halifa el Haftar. Haftar je u junu zabranio letove iz Tripolija za Tursku, preteći da će oboriti turske avione ako budu sletali u libijsku prestonicu, zatim je zabranio pristajanje turskih brodova, a Haftarove snage uhapsile su i šest turskih državljana, podseća Janković.

Haftar je i sada, kada Erdogan preti intervencijom na strani Tripolija, zapretio potapanjem svakog turskog broda koji se približi libijskoj obali.

Mreža novih savezništava

Usledilo je potpisivanje sporazuma između Turske i vlade u Tripoliju 27. novembra. Erdogan se sada poziva na taj sporazum, koji se odnosi i na bezbednosnu saradnju.

Ovo je deo procesa stvaranja novih savezništava u istočnom i centralnom Sredozemlju. Protiv toga je Grčka, ali i Egipat, koji podržava Haftara, navodi sagovornik Sputnjika.

Spekulišući kako bi izgledala nova savezništva u Mediteranu, nakon što je Turska obznanila svoje ambicije u Libiji, Janković navodi da bi novo lokalno savezništvo okupilo Grčku, Egipat i Kipar, sa Izraelom u pozadini, dok bi šire savezništvo na jednoj strani okupilo Rusiju, Grčku i Egipat.

"Dakle, prepliću se neka savezništva. Ako u Siriji imamo saradnju Turske i Rusije, što se tiče Libije saradnje nema, tu imamo jasan sukob interesa", smatra on.

Ukoliko bi Turska otvoreno intervenisala i umešala se u rat u Libiji, pitanje je koliko bi takav razvoj situacije mirno posmatrao Egipat, a pitanje je i kako bi se odvijale rasprave unutar NATO-a.

Turska bi tada bila u situaciji da interveniše u tri zemlje: u Siriji, Iraku i Libiji, čime bi poslala poruku da se radi o velikoj regionalnoj sili. Međutim, pitanje je koliko bi Turska tako nešto mogla ekonomski da izdrži, zaključuje Janković.