"Testament odiše skromnošću"

Testament, kako kažu u Patrijaršiji, odiše skromnošću, baš kao što je to bio i patrijarh. Patrijar Pavle je svoju zaostavštinu namenio Srpskoj pravoslavnoj crkvi i najbližoj porodici, deci svog brata Dušana. Sinovcu Gojku Stojčeviću i njegovoj sestri Nadi patrijarh je ostavio lični sat i budilnik.

U testamentu je patrijarh napisao i da želi da bude sahranjen u manastiru Rakovica, a želja mu je bila i da opelo bude u Hramu svetog Save.

Patrijarhov testament za sada se drži u tajnosti, ali kako kaže dobro upućeni sagovornik lista, on nije dugačak.

"Reč je o materijalnim stvarima, a patrijarh ih gotovo nije imao. On sebi ništa nije kupovao. A kako su svi znali za njegovu skromnost, ne može se reći da je dobijao puno skupih poklona. Najveća patrijarhova vrednost bila je njegova duhovnost, a materijalna strana je baš kao i on, skromna", rekao je sagovornik lista.

Kako je patrijarh proveo dve godine na VMA

Upućeni kažu da nije imao posebne zahteve, da se uvek trudio da bude dobro raspoložen i da je vreme uglavnom provodio sedeći u fotelji i čitajući.

Svakoga jutra se dugo molio, zatim je čitao poštu i primao posete, najčešće predstavnike Svetog arhijerejskog sinoda SPC.

Patrijarh nije imao prohteva kada je bila reč o hrani, jeo je ono što je procenjeno da odgovara njegovom zdravstvenom stanju, a ponekad se u popodnevnim satima šetao po apartmanu.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve primljen je na VMA 10. novembra 2007. godine zbog opšte malaksalosti i upale pluća.

Lekari su tada uočili i izvesne infekcije, posle čega su procenili da bi svaki izlazak u spoljnu sredinu i promena mikroklime za patrijarha mogli da budu kobni i da je najbolje da ostane u bolnici.

Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili najpriznatiji stručnjaci VMA sa načelnikom na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje.

Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, uspešno je prevladano više kritičnih faza u zdravstvenom stanju patrijarha.

"Patrijarh je bio svestan i dugo se nalazio u stabilnom stanju. Primao je lekove i injekcije i imao je fizikalnu terapiju. Sam je uzimao hranu i lekove. Uz odobrenje konzilijuma lekara 11. aprila je prisustvovao liturgiji u Paraklisu VMA , koja je služena za njegovu slavu, Lazarevu subotu ", objašnjavaju upućeni u lečenje patrijarha.

Poslednjih dana patrijarhovog života njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo zbog razvoja infekcija, popuštanja srčane i plućne funkcije, ali i bremena godina.