Tadić se obratio Skupštini UN

"Odlučno tražimo da pravda i međunarodno pravo budu zadovoljeni", rekao je Tadić i podsetio članice UN da je Srbija izabrala miran način kojim odgovara na pretnju svom teritorijalnom integritetu. Predsednik Srbije Boris Tadić je poručio da Srbija odbija sve tvrdnje da je Kosovo izuzetak od međunarodnog prava.

Srbija od Međunarodnog suda pravde traži odgovor da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u saglasnosti sa međunarodnim pravom, rekao je Tadić i naglasio da je Srbija uverena da će odgovor Međunarodnog suda pravde sprečiti da ova kriza posluži kao krajnje problematičan presedan u bilo kom delu sveta gde postoje secesionističke težnje.

"Vaš glas za ovu rezoluciju pomoći će da se ponovo potvrdi još jedan ključni međunarodni princip koji je doveden u pitanje: pravo svake države članice Ujedinjenih nacija da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim. Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem Ujedinjenih nacija. Glas protiv značio bi prihvatanje da se ništa ne može učiniti kada secesionisti u nekom delu sveta proglase svoj slučaj jedinstvenim i zatraže da budu tretirani mimo univerzalnog okvira međunarodnog prava. Takav pristup bi mogao da dovede do urušavanja sistema Ujedinjenih nacija kakav danas poznajemo", rekao je Tadić u obraćanju Generalnoj skupštini UN.

Predsednik Srbije je rekao da je uprkos političkim previranjima Srbija nastavila da doprinosi regionalnoj stabilnosti.

"Od samog početka ove krize, Srbija je isključila upotrebu sile. I nije primenila nikakve druge jednostrane poteze, poput nametanja ekonomskih sankcija južnoj pokrajini. Umesto toga, odlučili smo se za miran i diplomatski pristup – što je za rezultat imalo da se velika većina država članica Ujedinjenih nacija uzdržala od priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova", kazao je Tadić.

On je rekao da Srbija podržava veće angažovanje Evrope u bilo kom delu Srbije, uključujući i Kosovo, ali je i naglasio:

“Da bi evropsko prisustvo na Kosovu potpuno počivalo na prihvatljivom, pravnom okviru, neophodno je da mandat misije bude odobren od strane Saveta bezbednosti. Delovanje misije mora ostati statusno neutralno i zbog toga njen rad ne može biti baziran na tzv. Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a koji Savet bezbednosti UN nikada nije usvojio. Mi ćemo, zajedno sa državama članicama UN i sa Sekretarijatom, raditi na rešavanju tog pitanja kako bismo u bliskoj budućnosti postigli konsenzus o međunarodnom civilnom prisustvu u našoj južnoj pokrajini“.

Tadić je rekao da je prioritet Srbije priključenje Evropskoj uniji jer je Evropa, kako je naveo, snaga koja ujedinjuje.

On je nagovestio da će Srbija obnoviti prijateljstva koja je Jugoslavija imala širom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata.

Kesić: Velike šanse za uspeh inicijative Srbije

Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da su velike šanse da većina zemalja članica Ujedinjenih nacija glasa za inicijativu Srbije da se pitanje jednostranog proglašenje Kosova nađe pred Međunarodnim sudom pravde.

"Od svih stvari što se desilo poslednje dve sedmice vezano za tužbu i za lobiranje Srbije, mislim da je to jedan od najvećih uspeha do sada, zato što je to jasan politički signal, znači da Nikaragva koja ima važnu ulogu što se tiče zasedanja Generalne skupštine pokazuje ono o čemu smo pričali, a to je da jedan broj zemalja vidi ovo kao sopstveno pitanje. Kakve garancije, kakvu sigurnost one mogu da imaju da sutra neka velika sila neće da odluči da i njihove granice moraju da budu menjane", rekao je Kesić.

Kesić smatra da inicijativa Srbije neće dodatno ugroziti odnos SAD i Srbije, ali i da će biti potreban izuzetan diplomatski napor da se odnosi dveju zemalja normalizuju.

"Ja bih rekao da ti odnosi sad u ovom momentu u velikoj meri više nisu u stanju da se normalizuju sami od sebe. Znači, ne možemo očekivati, 'ajmo da kažemo i da se sutra nađe i locira Ratko Mladić i da bude uhapšen i da bude izručen, zato što mislim da smo ušli u fazu, pogotovo u zadnjih par meseci, da u Americi vlada mišljenje u političkoj eliti, i među demokratama i među republikancima, da jedini način da se sa Srbijom govori jeste kroz politiku uslovljavanja", kaže Kesić.

SAD, inače ne priznaju odluke međunarodnih sudova, tako da čak i odluka Međunarodnog suda pravde u korist Srbije po pitanju jendostranog proglašenja Kosova ne bi uticala na stav Amerike po ovom pitanju, kaže Kesić.

Kako će se poneti Crna Gora i BiH

Predsednik Srbije je sinoć ocenio da inicijativa Srbije u UN otvara mogućnost zemljama koje nisu priznale Kosovo da smanje pritiske koji realno na njih postoje.

"Poštujemo poziciju svake zemlje koja, braneći svoju nacionalnu politiku, želju za evropskim integracijama, pokušava da nađe i odgovore na pritiske koji su realni", kazao je Tadić Televiziji Crne Gore posle susreta sa crnogorskim kolegom Filipom Vujanovićem.

On je ukazao da inicijativa Srbije otvara mogućnost za sve zemlje regiona da sačekaju mišljenje Međunarodnog suda pravde i "da to pitanje bude pravno rešavano, a ne u političkim konfrontacijama".

Crnogorski predsednik upoznao je Tadića sa pritiscima međunarodne zajednice na zvaničnu Podgoricu da prizna Kosovo.

"Preneo sam mu realnost očekivanja međunarodne zajednice, posebno SAD i EU, i saopštio da je ta realnost u očekivanjima koja se stalno i uporno čine", kazao je Vujanović.

Vujanović je saopštio da će Crna Gora državni stav o inicijativi Srbije da Međunarodni sud pravde oceni zakonitost proglašenja nezavisnosti Kosova saopštiti u oktobru, kada ta tema bude na dnevnom redu Ujedinjenih nacija.

S druge strane, srpski član u Predsedništvu BiH Nebojša Radmanović obavestio je ambasadora Srbije u toj zemlji Grujicu Spasovića da BiH neće glasati prilikom odlučivanja u Generalnoj skupštini o zahtevu Srbije.

Radmanović je rekao da - zbog odbijanja predsedavajućeg Predsedništvu BiH Harisa Silajdžića - nije postignut konsenzus unutar Predsedništva u vezi s tim zahtevom Srbije, navodi se u Radmanovićevom saopštenju. Silajdžić je danas uputio pismo najvišim zvaničnicima Generalne skupštine UN-a, opovrgavajući tvrdnju Radmanovića.

S druge strane, Grujica Spasović kaže da je optimista da će incijativa Srbije u Generalnoj skupštini UN biti usvojena i da će se pitanje Kosova naći pred međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Spasović je, posle razgovora sa predsednikom Parlamenta RS Igorom Radojičićem, rekao novinarima u Banjaluci da od susednih zemalja nije očekivao da će ostati neutralne u ovom pitanju veoma bitnom za stabilnost celog regiona.

Silajdžić je u pismu zvaničnicima UN-a istakao da upravo navodi Radmanovića predstavljaju njegov lični stav i da sadrže niz činjeničnih propusta.

On je istakao da je Predsedništvo BiH još 28. maja usvojilo odluku kojom zadužuje njega, kao predsedavajućeg Predsedništva BiH, da predstavlja BiH na 63. generalnoj skupštini UN-a, uključujući potrebe generalne debate na toj skupštini.

"Što se tiče Platforme o nastupanju, neophodno je podsetiti da ona nije usvojena isključivo zbog insistiranja na interesima druge države, odnosno Srbije, ali i da usvajanje ili neusvajanje tog dokumenta ne utiče na činjenicu da je Silajdžić ovlašćen od Predsedništva BiH da predstavlja BiH na Generalnoj skupštini UN-a, uključujući učešće u generalnoj debati", naveo je Silajdžić.

Slovačka podržava zahtev za procenu legalnosti

Srbija kao i svaka druga članica UN ima pravo da traži da Međunarodni sud pravde oceni da li je Kosovo steklo nezavisnost legalno, izjavio je u Njujorku šef slovačke diplomatije Jan Kubiš, javlja slovačka agencija TASR.

Kubiš se sinoć u okviru niza bilateralnih susreta prilikom zasedanje Generalne skupštine UN u Njujorku sreo i sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Pored Kosova i pitanja rekonfiguracije prisustva međunarodne zajednice, dvojica ministara razgovarali su i o evropskoj integraciji Srbije.

Te ambicije Srbije Slovačka odlučno podržava, a tu podršku ponoviće i slovački premijer Robert Fico koji narednog meseca dolazi u posetu Beogradu, prenosi TASR.

Jan Kubiš je podršku teritorijalnom integritetu Srbije, kao i Gruzije, izrazio i u susretu sa svojom gruzijskom koleginicom Ekom Tkešelašvili.

Nemačka: Bez uticaja na priznanje

Nemačka je priznala Kosovo i to što će se na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija raspravljati o Rezoluciji kojom se od Međunarodnog suda pravde traži ocena legalnosti proglašenja nezavisnosti, neće bitnije uticati na trenutno stanje stvari, izjavio je za Dojče vele portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Jens Pletner.

To je pre svega pravno pitanje i neće moći da ima nikakav egzekutivni uticaj, ocenio je Pletner, ali i dodao da “ako smo mi to uradili, onda možete da budete sigurni da smo mi ubeđeni da je to u skladu sa međunarodnim pravom“.

Pletner je naglasio da Nemačka poštuje instituciju Međunarodnog suda pravde i Generalnu skupštinu UN.

Pravo je svake države da tamo postavi pitanje, a videćemo da li će to proći i u kom obliku, odnosno da li će biti promena u tekstu rezolucije, rekao je portparol nemačkog ministarstva.

Pletner je istakao da, bez obzira na to, evropska perspektiva Srbije ne može biti dovedena u pitanje.

Mi smo uvek insistirali na tome da budućnost Srbije leži u EU i smatramo da je to jedina perspektiva za sve zemlje regiona. To je nešto na čemu mi insistiramo i za šta ćemo se boriti bez obzira na odluku Generalne skupštine UN, rekao je za Dojče vele portparol ministarstva spoljnih poslova Nemačke Jens Pletner.