Čižov: Potrebno odobrenje SB

On je u intervjuu za "Politiku“ rekao da principijelno nema ništa protiv civilnog prisustva EU u pokrajini, ali samo ako ono bude dogovoreno s vlastima u Beogradu i odobreno u Savetu bezbednosti UN.

"Nismo promenili stav prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Smatramo da status Kosova još nije rešen, odnosno da je i dalje otvoren. Činjenica da je 45 država priznalo nezavisnost ne znači mnogo, jer je to manjina međunarodne zajednice", rekao je Čižov.

On je izjavio da Rusija principijelno "nema ništa protiv što je EU preuzela odgovornost za ono što se dešava" na Kosovu, kao ni protiv civilnog prisustva EU na Kosovu, ali uz dva uslova - "to mora biti dogovoreno s vlastima u Beogradu i odobreno u Savetu bezbednosti UN".

"Kada se ovi uslovi ispune, biće nam drago da podržimo misiju EU", rekao je Čižov.

Obrazlažući odbijanje Moskve da prizna nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene vlasti u Prištini, ruski ambasador je rekao da se to proglašenje desilo "u toku pregovaračkog procesa koji je propao, ne zbog stava Beograda, već kroz inicijativu kosovskih Albanaca", u toku pregovaračkog procesa pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Poredeći proglašenje nezavisnosti Kosova s ruskim priznanjem nezavisnosti otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije, Čižov je objasnio da su, za razliku od pregovora o statusu srpske pokrajine, u slučajevima dve gruzijske autonomije pregovori bili blokirani od 2006. godine odbijanjem gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da potpiše memorandum o neprimenjivanju sile.

"Svet zna da je Kosovo bilo zajednička domovina Srba i Albanaca, a Srbi ga doživljavaju srcem Srbije, dok Abhazija nikada nije bila srce Gruzije. Tamo je živela gruzijska manjina, ali Gruzija nikada nije imala suverenost nad Abhazijom", rekao je ruski ambasador pri EU.

On je takođe podsetio da su Gruzija, Južna Osetija i Abhazija pristupile ruskoj carevini u različito vreme, na drugačije načine i kao odvojene države, a da je, kada se raspadao SSSR, Tbilisi poništio autonomiju Južne Osetije i Abhazije i niko nije pitao tamošnje stanovništvo da li želi da budu deo nezavisne Gruzije.

Čižov je rekao da su Rusija i EU "partneri u svetu ubrzane globalizacije, povezani ne samo cevima kojima se ruski gas i nafta dopremaju u evropska domaćinstva i fabrike".

"Pred sobom imamo i politički dijalog koji nije uvek jednostavan jer u današnjem svetu svako je svakom partner, ali i konkurent. Prirodno je da se takmičimo za tržišta trećih zemalja, kao i za sopstvena. Naravno, ništa ne može zameniti ruski gas, barem je za sada tako", poručio je ruski ambasador u EU.

Čižov je ocenio da su mnoge ruske kompanije "potcenjene na svetskom tržištu", a kad je reč o izgradnji kraka gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, izrazio uverenje da će "dugoročno zaista biti mogućnosti za dodatno snabdevanje".

"Koliko sam upoznat sa isporukom gasa, "Južni tok" će biti izgrađen dvofazno. Dakle, biće jedan cevovod koji će isporučivati zagarantovanu količinu gasa, dok će se pomoću drugog povećavati ukupna isporuka. Verujem da će dugoročno zaista biti mogućnosti za dodatno snabdevanje", rekao je Čižov.