Tadić počeo razgovore u Njujorku

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Njujorku da Srbija ne odustaje od odbrane svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Tadić je novinarima, posle razgovora sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, rekao da je Podgorica izložena snažnim pritiscima da prizna Kosovo, ali je ukazao da bi se to negativno odrazilo na njene odnose sa Beogradom i da bi destabilizovalo region.

Povodom razgovora sa predsednikom Generalne skupštine UN Migelom d’Eskoto Brokmanom, Tadić je najavio da bi inicijativa Srbije da Međunarodni sud pravde oceni jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova mogla početkom oktobra da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine, po završetku generalne debate, koja sutra počinje u sedištu svetske organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u sedištu UN sa novim predsednikom Generalne skupštine UN Migelom d'Eskotom Brokmanom.

Tadić se sastao i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem.

Predsednik Srbije i ministar inostranih poslova, Boris Tadić i Vuk Jeremić, borave u Njujorku, gde prisustvuju Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Tadić, koji predvodi delegaciju Srbije na zasedanju Generalne skupštine UN, govoriće sutra, prvog dana generalne debate.

Generalna skupština UN uvrstila je u dnevni red 63. zasedanja zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost nezavisnosti Kosova.

Datum rasprave o zahtevu Beograda još nije određen.

Razmatranje pitanja koja se nalaze na dnevnom redu Generalne skupštine UN počeće od 6.oktobra, a delegacija Srbije se nada da će se o srpskom predlogu raspravljati što pre.

Predsednik Srbije tokom svog boravka u Njujorku imaće više od 30 sastanaka sa predstavnicima zemalja članica Ujedinjenih nacija.

Tadić će sa predstavnicima članica UN pre svega razgovarati o inicijativi Srbije da Međunarodni sud pravde da savetodavno mišljenje o zakonitosti nezavisnosti Kosova.

Predsednik Srbije će se obratiti i na prezentaciji "Investiranje u Srbiju" u sredu, 24. septembra, u Harvard klubu u Njujorku, kao i na okruglom stolu "Održivi razvoj životne sredine" u UN u četvrtak, 25. septembra.

Oliver Ivanović optimista

Državni sekretar za Kosovo Oliver Ivanović izjavio je da u Generalnoj skupštini UN ne očekuje veliki otpor zahtevu Srbije za ocenu pravne valjanosti odluke o nezavisnosti Kosova. "Ne treba žuriti sa zaključcima, ali mi se čini da to što su Amerikanci bili uzdržani govori da će Skupština većinom glasova odlučiti da se ova inicijativa uputi Međunarodnom sudu pravde", rekao je on za Fonet.

On kaže da je to dobar znak.

"Sigurno je da su na mnoge zemlje, koje su bile u dilemi, uticale posete našeg ministra inostranih poslova", rekao je državni sekretar za Kosovo.

"Veoma važno je i to što će one zemlje koje su sada u dilemi, a od kojih se traži da priznaju Kosovo, iskoristiti činjenicu da je sve otišlo pred Međunarodni sud da odlože svoju odluku", ocenio je Ivanović.

Dimitrijević: Poboljšani izgledi za inicijativu

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević ocenio je da su poboljšani izgledi da Generalna skupština UN usvoji predlog rezolucije Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova.

"Do pre nekog vremena izgledi nisu bili veliki. Oni su porasli upravo zbog toga što je, u vezi sa Južnom Osetijom i Abhazijom, Rusija učinila nešto slično u odnosu na ono što je NATO učinio u vezi sa Kosovom", rekao je Dimitrijević.

On je naveo da pri tom ne treba isključiti i mogućnost da neke zemlje stave amandmane na rezoluciju i pokušaju da promene formulaciju pitanja, a to, kako je naveo, može da bude i povoljno i nepovoljno za Srbiju.

"Ne znam u kom pravcu to može da ide. Pitanje može da se razvodni da bi se izbegle teškoće za države koje su priznale nezavisnost Kosova, ali i da se odvoji od opšteg međunarodnog prava i postavi kao pitanje da li je to bilo u skladu sa Rezolucijom 1244, čime bi izgledi Srbije za uspeh bili veći", naveo je Dimitrijević.

S ozbirom na specifičnost kosovskog slučaja, objasnio je on, bilo bi sasvim umesno pitati da li organi na Kosovu, koji nisu međunarodni, mogu da proglase nezavisnost na teritoriji koja je pod međunarodnim nadzorom.

"I sudu je lakše da kaže da je to povreda Rezolucije 1244, nego da je to povreda međunarodnog prava uopšte", prezicirao je profesor.

Dimitrijević kaže da u ovom trenutku ne može da proceni kakav će biti ishod ukoliko Generalna skupština UN prihvati inicijativu Srbije i pitanje Kosova dospe pred Međunarodni sud pravde.

Prema njegovom mišljenju, sud neće reći da su zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova prekršile međunarodno pravo, ali može da da mišljenje koje će usporiti dalje priznavanje Kosova i otvoriti mogućnost za nove pregovore.

"Ono što sigurno mogu da kažem jeste da sud neće ići dotle da kaže da je neko ko je priznao Kosovo prekršio međunarodno pravo, jer u njemu nema pravila koji se entiteti mogu priznati, a koji se ne mogu priznati. Međutim, ako zaključi da je tu bilo kršenja rezolucije, onda će Srbija postići neke od svojih zatheva", smatra Dimitrijević.

Drugim rečima, objasnio je profesor, u istoriji se nikada nije desilo da neko prizna neku državu pa da to onda poništi, ali ukoliko ishod pred sudom bude pozitivan po Srbiju, međunarodna zajednica će morati da traži neko drugo rešenje, bez obzira što mišljenje suda nije obavezujuće.

"Oni će morati da deluju na Srbiju i na albanske političare da se nađe neko bolje rešenje za tu situaciju. Rešenje koje može da ima neko ime koje nikome ne smeta i da se učini ono što je u ovom trenutku moguće kako bi se poboljšala situacija nealbanskog stanovništva na Kosovu i rešila potencijalna žarišta krize", zaključio je Dimitrijević.

Trajkovićeva: Samo moralna vrednost

Predstavnica Srba sa Kosova Rada Trajković kaže da mišljenje Međunarodnog suda pravde ima samo moralnu vrednost.

Gostujući u Vestima TV B92 Rada Trajković navela je da je mišljenje Međunarodnog suda pravde savetodavno i da se na kraju opet vraćamo na početak.

“Proces je vrlo komplikovan i za nas ima neku moralnu vrednost da prođemo svu tu proceduru, ali na kraju ipak moramo da se vratimo nečemu što je odluka Saveta bezbednosti“, navela je ona.

Predstavnica Srba sa Kosova smatra da bi se situacija za ljude koji tamo žive poboljšala ukoliko bi se sadašnja vlast obračunala sa kriminalom i korupcijom jer, kako navodi, dnevno se gubi čak milion evra zbog ilegalnog uvoza nafte.

“Možemo da uradimo mnogo na nečemu što je pitanje bezbednosnih stuktura koje bi sprečavale kriminal i koje bi organizovale život Srba koji su ostali na prostoru. Sa Albancima koji tu žive moramo da pravimo dogovore i razgovore“, kaže ona.

Trajkovićeva kaže da se sada Srbi na Kosovu nalaze u boljoj poziciji jer je, za razliku od ranije, rukovodstvo u Beogradu odgovorno i ne gura Srbe u sukobe.

Time se ujedno otvara i mogućnost da međunarodna zajednica bolje procenjuje funkcionisanje institucija u Prištini koje tretiraju stanovnike prema etničkoj osnovi, navodi Trajkovićeva.

Haradinaj o inicijativi Srbije

Srbija ima apsolutno pravo da ospori nezavisnost Kosova pred Međunarodnim sudom pravde, ocenjuje Ramuš Haradinaj.

Bivši kosovski premijer i komandant OVK u autorskom tekstu koji objavljuje "Vašington post“, međutim, ističe da ne postoji ni najmanja mogućnost da se nezavisnost Kosova poništi ili da je se Kosovo odrekne.

Ramuš Haradinaj (FoNet)

"Nema nikakve sumnje da odredbe Povelje UN daju Srbiji apsolutno pravo da iskoristi mogućnost da ospori nezavisnost Kosova pred Međunarodnim sudom pravde; temeljni princip zakona i reda je da građani - i države - imaju mogućnost da se obrate sudu", naveo je Haradinaj.

Srbija, međutim, prema njegovim rečima, sugeriše Ujedinjenim nacijama da Kosovo ne treba da ima pravo na nezavisnost.

"Apsurdnost poteza Srbije mogla bi se zanemariti da to ne predstavlja vrlo ozbiljan politički izazov za Zapad i odbijanje ruke prijateljstva koju je Evropa pružila", ocenio je Haradinaj.

On tvrdi da "ne postoji ni najmanja mogućnost da se nezavisnost Kosova poništi ili da je se odreknemo".

"Kosovo je de fakto nezavisno od 1999. Tokom protekle decenije sprovedene su društvene i političke promene koje se ne mogu poništiti. Mi smo sada evropska država u kojoj je engleski u širokoj upotrebi kao drugi jezik i koja ima čvrste političke veze sa Evropom i Sjedinjenim Državama", kaže Haradinaj.

"Naša valuta je evro, a naša zakonska infrastruktura je stvorena sa ciljem da građanska i ljudska prava budu garantovana svim našim građanima", naveo je on.

Prema tvrdnjama Haradinaja, put kojim će Kosovo i Srbija moći da krenu napred kao nezavisne susedne države biće pronađen samo kroz direktne pregovore Prištine i Beograda.

"Držanje čitavog zapadnog Balkana kao taoca neodgovorne politike i sprečavanje evropskih integracija nije put napred", ocenio je Haradinaj, koji je, kako navodi "Vašington post", prvostepenom presudom Haškog tribunala oslobođen optužbi za zločine na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine.

O reakcijama na predlog Srbije možete čitati i u rubrici Drugi pišu.