Petak, 05.09.2008.

03:57

Abhazija-Kosovo, ko će koga

Abhazija će priznati nezavisnost Kosova, ako Priština prizna nezavisnost te gruzijske oblasti, naveo abhaski šef diplomatije.

Izvor: Tanjug

Default images

Ministar inostranih poslova Abhazije Sergej Šamba, međutim, sumnja da će Kosovo, "koje zavisi od SAD i NATO, priznati nezavisnost Abhazije". Predsednik Abhazije Sergej Bagapš izjavio je prekjuče grupi ruskih i stranih novinara u Suhumiju da je "proces priznavanja kao i svaki konflikt, univerzalan sam po sebi i da se ne može meriti istim merilima".

"Uvek smo govorili kada je počeo proces o Kosovu da, bez obzira kako se on završi, da li ga priznali ili ne, mi od svog puta nezavisnosti ne odustajemo", rekao je Bagapš, kao i da je donošenje odluke o Kosovu ubrzalo procese u Južnoj Osetiji i Abhaziji i ojačalo svest da će ostvariti ono čemu teže.

Abhaski predsednik je ukazujući na dvostruke standarde, rekao da je glavno pitanje "zašto jedni mogu sve a drugi ne mogu ništa" i da je "Kosovo srce Srbije" koje su "otkinuli bez odluke Saveta bezbednosti UN i članica Saveta".

Solidarnost sa Srbijom izrazio je i predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti dan ranije, ponavljajući da otcepljene autonomije Gruzije imaju daleko više političko-pravnih i istorijskih osnova za nezavisnost od Kosova.

"Kosovo je produkt agresije i cepanja jedne dobro formirane evropske države - Srbije", rekao je Kakojti u Chinvaliju, navodeći da su Južna Osetija i Abhazija proizvod demokratskog raspada SSSR-a.

Na pitanje da li Južna Osetija namerava da priznaje Kosovo i da li očekuje priznanje Prištine, južnoosetijski predsednik je rekao da Chinvali "ne namerava da žuri sa Kosovom" i da očekuje u skorije vreme priznanje "drugih država, pravih, demokratskih, formiranih voljom svojih naroda".

"A što se tiče priznanja takvih veštačkih tvorevina kao što je Kosovo, mi ćemo se za sada suzdržati od priznavanja", rekao je Kakojti.

Rajsova: Kosovo i Gruzija dve različite situacije

Kosovo i Metohija i Gruzija predstavljaju dve različite situacije, izjavila je danas u Lisabonu američka državna sekretarka Kondoliza Rajs.

"Na prvom mestu, Kosovo je bilo jedinstvena situacija, nastala nakon raspada Jugoslavije", rekla je sekretar Rajsova i dodala da je proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine usledilo nakon dugotrajnog procesa.

"Ne bi trebalo da dozvolimo iznošenje takvih argumenata", rekla je Rajsova na konferenciji za novinare posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Portugalije Luišom Amadom.

Šef portugalske diplomatije je rekao da je u nekim analizama pravljena paralela između Kosmeta i Gruzije, ali da je po njegovom mišljenju reč o "različitim situacijama", preneo je Rojters.

Zvanična Moskva iznela je argument da je njeno delovanje kada je reč o otcepljenim gruzijskim autonomijama, Abhaziji i Južnoj Osetiji, slično podršci koju je Zapad dao Kosmetu, koji su Sjedinjene Američke Države priznale posle jednostanog proglašenja nezavisnosti početkom godine.

Cvetković: Srbija ukazivala na "virus"

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Vlada Srbije žali zbog dešavanja u Gruziji. Cvetković je, na konferenciji za novinare u republičkoj vladi, ponovio da je Srbija i ranije ukazivala da će Kosovo delovati kao "virus".

Ministarstvo inostranih poslova Srbije je 26. avgusta, povodom ruskog priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, saopštilo da zvanični Beograd poštuje međunarodno pravo i principijelno se zalaže za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, na prvom mestu Republike Srbije.

U saopštenju je ukazano da su zvaničnici Srbije kontinuirano upozoravali da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i priznavanje ovog nelegalnog akta, može imati karakter presedana i destabilizovati druge regione u svetu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je tom prilikom saopštilo da sa zabrinutošću prati razvoj događaja na Kavkazu.

"Sa žaljenjem se može konstatovati da su se ovakva predviđanja ostvarila", navelo je Ministarstvo inostranih poslova Srbije u tom saopštenju.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

16 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Napadnuti smo: Šaljemo ratne brodove

Švedski premijer Ulf Kristerson izjavio je juče, nakon najave da će ta zemlja prvi put poslati ratne brodove u Baltičko more, da je Švedska izložena hirbidnim napadima, kao i da "nije ni u ratu ni u miru".

9:57

13.1.2025.

1 d

Svet

Nezadovoljstvo raste: Poljska "na ivici"?

Poljsko društvo je umorno od sukoba u Ukrajini i razočarano ukrajinskim izbeglicama, rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak Kamiš u intervjuu za "Fajnenšel tajms".

20:07

12.1.2025.

2 d

Podeli: