Kada će izbori?

Predsednik Srbije Boris Tadić za vikend je najavio svoju kandidaturu, ali je podrška koalicionog partnera, premijerovog DSS-a, za sada izostala. Umesto podrške, stranka Vojislava Koštunice zatražila da se izbori odlože, a uporište za tu ideju našla je u novom tumačenju Ustavnog zakona. Stručnjaci upozoravaju da je ustavni zakon jasan, ali ne otklanjaju mogućnost da politički dogovori i ovog puta nadjačaju zakone.

Rokovi za raspisivanje izbora definisani su Ustavnim zakonom, o čijem tekstu su se pre nekoliko meseci saglasile sve stranke u Srbiji. Prema Ustavu Srbije, predsedničke izbore raspisuje predsednik parlamenta, u ovom slučaju demokrata Oliver Dulić.

"Ja imam samo jednu obavezu, a to je poštovanje Ustavnog zakona. On jasno definiše koje su moje obaveze vezane za raspisivanje predsedničkih izbora i ja ću ih, naravno, ispuniti", kaže on.

I dok je za demokrate ustavni zakon jasan, za DSS nije. Oni traže odlaganje izbora dok se ne reši pitanje statusa Kosova jer ne mogu da zamisle kako bi izgledale predizborne kampanje dok je, kako kažu, država pod pritiskom. Jovan Palalić iz DSS-a ne misli da krši ustavni zakon:

"Treba jasno istumačiti normu koja piše u Ustavnom zakonu. Ima i mišljenja koja kažu da to znači da se izbori mogu raspisati i posle 31. decembra. Ima i jedna odredba koja kaže 'odnosno 60 dana posle donošenja poslednjeg zakona'".

Palalić ne zna ni na koliko dugo bi izbori bili odloženi: "To su pitanja o kojima treba da razgovaramo s našim partnerima i da sve te opcije razmotrimo. Mislim da je Kosovo sada najvažnije državno pitanje i da svu državnu energiju treba usmeriti da sačuvamo deo naše teritorije", kaže Palalić.

Stranka G17 plus, međutim, zamera DSS-u što putem medija traži odlaganje izbora. Opozicija, takođe, ima različite stavove. Dok LDP traži da se poštuju rokovi iz Ustavnog zakona i navodi da Koštunica poput Miloševiča zloupotrebljava kosovski problem, Tomislav Nikolić kaže da je radikalima svejedno i da su oni za izbore uvek spemni:

"Mogao bih da budem ciničan pa da kažem da su nas isključili iz rešavanja sudbine Kosova i Metohije, pa ne mogu da nas isključe iz izbora. O svemu razmišljam, ni na šta ne mogu da utičem. Ako bi me neko pozvao da o tome direktno odlučujem, morao bih da kažem svoj stav. Ovako, sudbina Srbije je trenutno u rukama Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, a gde je Srbija tu sam i ja", kaže Nikolić.

"Moraju biti raspisani do 31. XII"

Slobodan Vuèetiæ (Danas)

Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kaže da bez obzira na različita tumčenja, logika kaže da se izbori moraju raspisati do kraja godine, a da drugi deo te odredbe podrazumava da svi nepohodni zakoni moraju da se donesu ranije:

"Ustavni zakon u principu ne ostavlja prostor za proizvoljna tumačenja. Po njemu bi se izbori morali raspisati do 31. decembra ove godine. To ne znači svakako da će biti raspisani ako se političke stranke zbog nekih drugih pitanja drugačije dogovore. Ali, ako se i dogovore drugačije, one ne mogu putem političkog dogovora odustati od toga roka, već bi morale da se dogovore da izmene Ustavni zakon za sprovođenje ustava".

Teškoću predstavlja što je za izmenu Ustavnog zakona, kao i za njegovo donošenje, neophodna dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika, zaključuje Vučetić.

DS odustao od izmena za izbore

Demokratska stranka odustala od zahteva za izmenu pravila za pokrajinske izbore u vezi s garantovanim mestima za manjine.

Ranije tražene izmene odnosile su se na to da nacionalnim manjinama bude garantovano 10 odsto mesta u Skupštini Vojvodine, a predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Dušan Elezović je za novosadski Dnevnik rekao da je DS odustao od izmene pravila pošto je koalicioni partner, Savez vojvođanskih Mađara, odustao od predloga o garantovanim mestima za manjine.

"Logično je da posle takvog stava SVM-a i mi moramo da odustanemo od predloženih izmena izbornih pravila, a pogotovo zbog toga što smo u cajtnotu jer pokrajinski izbori treba da budu raspisani do kraja godine", kaže Elezović.

On je dodao da će DS pokušati da "kompenzuje" garantovane mandate nacionalnim manjinama tako što će im ponuditi određen broj mesta na svojoj izbornoj listi.

Izmene izbornih pravila u Vojvodini predložili su DS i SVM, a predlog je podržao i treći koalicioni partner, Pokret snaga Srbije. Tom predlogu se usprotivio četvrti koalicioni partner, Liga socijaldemokrata Vojvodine, a sporenja u vladajućoj koaliciji o tom pitanju trajala su tri meseca.

Prema važećoj Odluci o izborima, izbori za Skupštinu Vojvodine održavaju se po kombinovanom sistemu, odnosno 60 poslanika se bira po većinskom izbornom sistemu, a 60 po proporcionalnom.