Lideri EU postigli kompromis

Dogovor je postignut nakon 36 sati intenzivnih pregovora kojima je najveća pretnja bila najavljena blokada Poljske, javile su agencije. "Nije bilo lako, dugo je trajalo", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel koja je sebi kao prioritet samita zacrtala utvrđivanje skice novog reformisanog ugovora.

Novi ugovor između ostalog podrazumeva uvođenje funkcije predsednika Saveta EU s dvoipogodišnjim mandatom, uvođenje funkcije Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, koji će istovremeno biti potpredsednik Europske komisije, odlučivanje dvostrukom većinom glasova i smanjenje broja oblasti o kojima se odlučuje konsenzusom.

"Verovatno će biti kritika, ali ono što je za mene, za sve nas, važno je činjenica da smo izašli iz paralize i da smo počeli da napredujemo", rekla je novinarima Merkelova, čija zemlja do 1. jula predsedava EU.

Najteži pregovori, prema rečima Merkelove, vođeni su sa Poljskom koja se snažno protivi predlozima za promenu sistema glasanja, jer se on zasniva na broju stanovnika. Poljska tvrdi da bi Nemačka na taj način "dobila preveliki uticaj u Uniji".

Kompromis je postignut odlukom da se stupanje na snagu novog sistema glasanja odloži do 2014. sa tranzicionim periodom koji bi trajao do 2017. godine.

Nemačka kancelarka je još naglasila "dobri izgledi da se do 2009. godine dobije novi ugovor otvaraju put za proširenje" EU podsećajući da je "ugovor iz Nice podrazumevao 27 zemalja članica i da s njim ne bi bilo moguće proširenje".

Dogovor koji su noćas postigli evropski lideri trebalo bi da izvede Uniju iz duboke krize u koju je zapala kada su Francuzi i Holanđani na referendumu odbacili nacrt Evropskog ustava.

Evropska dvadesetsedmorica se dogovorila da do kraja jula sazove međuvladinu konferenciju sa ciljem da se započne utvrđivanje konačne verzije teksta reformskog ugovora koja bi bila dovršena najkasnije do kraja godine.

U tom smislu su Portugalci, koji 1. jula preuzimaju predsedavanje EU, već najavili održavanje samita EU sredinom oktobra. Novi reformisani ugovor bi zatim ratifikovala svaka zemlja članica EU kako bi on stupio na snagu tokom 2009. godine.

Ksenija Milivojević pozdravila odluku EU o proširenju

Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Ksenija Milivojević pozdravila je danas odluku lidera zemalja Evropske unije da novim ugovorom otvore put za proširenje EU.

"To je za Srbiju jako dobro, jer bi bio veliki problem da dođemo do poslednje faze pregovora o pristupanju pred ulazak u EU, koja bez promena osnivačkih ugovora ne bi mogla da nas primi", rekla je Ksenija Milivojević agenciji Beta.

Ksenija Milivojević je istakla da je "dobro je što je postignuta politička saglasnost da se omoguće proširenja novim državama članicama".

Varšava i Prag zadovoljni, Bratislava kritikuje

"Na samitu su naš model odlučivanja u EU podržali samo Česi, nije bilo šanse da prođe. Ali, uspeli smo mnogo bolje nego što sam uopšte mogao da zamislim pre tri dana", kazao je jutros novinarima predsednik Poljske Leh Kačinjski.

"Uspeh je već što zbog kompromisa ne moramo da škrgućemo zubima", kazao je Kačinjski i posebno istakao solidarnost koju su sa Poljskom u teškim pregovorima pokazali francuski predsednik Nikola Sarkozi, britanski premijer Toni Bler ali neočekivano je posebno naglasio prijateljski pristup nemačke kancelarke Angele Merkel".

"Poljska neće zaboraviti solidarnost koju su joj iskazali Francuska, Velika Britanija i Nemačka", obećao je Kačinjski.

O dogovoru na samitu kao velikoj pobedi govori i češka delegacija na čelu sa premijerom Miroslavom Topolanekom, pošto su prihvaćeni glavni češki zahtevi, pa se "evroskeptični Prag" nije se obreo u ulozi buntovnika bez razloga, kako se gledalo na Poljsku.

Mešutim, samit u celini oštro je kritikovao slovački premijer Robert Fico, čija zemlja, zajedno sa Mađarskom, nije htela da se ponovo otvaraju pitanja koje je već rešio propali evroustav.

"Normalnog stanovnika Evrope, na primer Slovaka na ulici, uopšte ne interesuje da li će neophodna većina za odluke EU biti 65 ili 55 odsto. Interesuje ga da li će moći da putuje bez pasoša, da li će moći da radi slobodno u celoj Uniji, kakve su mu perspektive", kazao je sinoć Fico.

Evropsku uniju optužio je da počinje da se ponaša kao politička stranka koja zagledana sama u sebe ne rešava nikakva bitna pitanja.

"Ako tako dugo raspravljamo o pitanjima reforme institucija i ne možemo da ih rešimo, kako zamišljamo da reagujemo na izazove kakvi su nezaposlenost, terorizam ili klimatske promene", upitao je slovački premijer.

Glavne tačke nacrta novog ugovora EU

Nacrt novog ugovora će se uz izmene oslanjati na dva konstitutivna sporazuma: Rimski sporazum iz 1957 o Evropskoj zajednici i sporazum iz Mastrihta o Evropskoj uniji iz 1992.

Novi tekst više neće sadržati termine koji bi povezivali EU sa federalnom državom, kao što je termin "ustav" ili državni simboli zastava i himna, iako će ti simboli nastaviti da postoje.

Ukida se funkcija ministra spoljnih poslova, a uvodi se mesto "Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost" koji će imati ista ovlašćenja, koji će ujedno biti i potpredsednik Evropske komisije sa mandatom da koordinira spoljnu politiku EU.

Evropska Povelja o ljudskim pravima, koja sadrži 54 člana o političkim i socijalnim pravima Evropljana, neće u budućem tekstu ugovora biti navedena u celini. Jedan član koji će se odnositi na tu povelju propisivaće da je povelja i dalje pravno obavezujuća, osim za Veliku Britaniju koja će imati pravo izuzetka.

Sistem glasanja je preuzet iz starog ustava. Tim sistemom je predviđeno da se odluke mogu donositi ako dobiju podršku 55 odsto zemalja članica s tim da one predstavljaju 65 odsto stanovništva EU.

Kao rezultat kompromisa međutim, takav sistem glasanja stupiće na snagu 2014. i to sa tranzicionim periodom do 2017. godine.

Oblasti oko kojih će se odluke donositi kvalifikovanom većinom i u saglasnost Evropskog parlamenta proširiće se na oko 40 novih područja, pre svega u pravosudnoj i policijskoj oblasti.

Jednoglasnost u odlučivanju je međutim, i dalje neophodna kada su u pitanju spoljna politika, poreska i socijalna politika, sredstva EU i eventualne revizije evropskog ugovora.

Od 2009. Evropskom unijom će predsedavati stalni predsednik Evropskog saveta (koji okuplja evropske lidere) sa mandatom od dve i po godine umesto sadašnjeg rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja svake zemlje članice. Stalni predsednik bi pripremao i vodio samite.

Broj evropskih komesara počev od 2014. neće više biti jednak broju zemalja članica kao što je to sada slučaj, već će dve trećine članica delegirati svoje komesare u Evropskoj komisiji. Zemlje članice će po tom novom sistemu biti predstavljene na osnovu "ravnopravne rotacije".

Usvojen je i zahtev Holandije o većim ovlašćenjima nacionalnih parlamenata koji će u određenim situacijama, moći od Evropske komisije da zatraže ponovno razmatranje nekog predloga ako on zadire u nacionalne ingerencije.

U slučaju da Komisija ne usliši njihov zahtev, ti parlamenti bi mogli da zatraže od zemalja članica da blokiraju usvajanje spornog predloga.