Obeležavanje 60 godina Pobede

Dana 7. maja 1945. godine predstavnici nemačke komande, predvođeni generalom Alfredom Jodlom potpisali su u Remsu Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke. Taj akt je 9. maja, u ime SSSR-a potpisao i Georgij Žukov, čime je okončan Drugi svetski rat na evropskom tlu. Deveti maj se proslavlja kao Dan pobede nad fašizmom i kao Dan Evrope.

Centralna manifestacija održava se u Moskvi, gde se očekuje prisustvo više od 50 svetskih državnika. U Moskvi je jutros otvoren i neformalni samit lidera Zajednice nezavisnih država, posvećen toj godišnjici. Odluka da se proslava održi u Moskvi poslednjih dana izaziva različite reakcije, a predstavnici Litvanije i Estonije bojkotuju svečanost jer smatraju da Rusija treba da im se izvini za sovjetsku okupaciju.

Dopisnik B92 iz Moskve Alexandra Stojanović Godfroa, prenosi da je gradonačelnik Moskve Juriuj Guškov obećao lepo vreme za Dan pobede, ali da u Moskvi danas kiša lije kao iz kabla. Inače, u Moskvu u nedelju stiže oko 50 predstavnika država i vlada, među kojima je i predsednik SAD Džordž Buš, kao i 5.000 novinara. Srbiju i Crnu Goru na tom skupu predstvalja predsednik države zajedniceSvetozar Marović. Centar Moskve zatvoren je za saobraćaj, a ulice su mahom puste. Veliki broj Moskovljana otišao je u svoje vikendice, a onima koji su ostali u gradu policija je savetovala da ne izlaze iz svijih domova ili ako to čine, da se pripreme na zastoje u saobraćaju i česte kontrole dokumenata.

Međutim, na ovogodišnje obeležavanje proslave pala je senka poremećenih odnosa između Rusije i Baltičkih država, koje 9. maj ne smatraju danom pobede i oslobođenja, već danom početka sovjetske okupacije. Te države zahtevaju i da se Rusija zvanično izvini i prizna okupaciju. S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se neće izvinjavati, jer su sovjetske vlasti to već učinile 1989, kritikujući sporazum Molotov- Ribentrop iz 1939, kojim je tajno dogovorena podela sfera interesa u Baltičkim zemljama.

Svečanoj paradi na Crvenom trgu, pored predsednika Estonije i Litvanije, neće prisustvovati ni predsednik Gruzije Mihail Sakašvili. Razlog je to što nije postignut dogovor o krajnjem roku izvođenja ruskih vojnih trupa iz Gruzije.

Ipak, svetlu tačku ovog, za Ruse važnog događaja, predstavlja izvinjenje nemačkog kancelara Gerharda Šredra Rusiji. Naime, Šreder je u jednom novinskom članku zamolio ruski narod za oproštaj zbog patnji koje je retrpeo u Drugom svetskom ratu. Za Nemačku su 8. i 9. maj dani podsećanja na brojne poginule u ratu i žrtve Hitlerove vladavine sile, napisao je Šreder za visokotiržani moskovski dnevni list "Komsomolskaja pravda“. On je dodao da poziv predsednika Putina na sutrašnju svečanost u Moskvi shvata kao veliku čast i znak poverenja ukazanog nemačkom narodu.

To će svakako značiti onim Rusima koji su ponosni na svoju ulogu u Drugom svetskom ratu i koji žele da čitav svet prizna i ispoštuje oko 27 miliona sovjetskih vojnika koji su tada poginuli.

Venac na Spomenik pilotima

Najviši državni funkcioneri odaće sutra počast žrtvama fašizma, povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom. Predsednik Srbije Boris Tadić venac će položiti na grob Neznanog junaka na Avali, a predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica na Spomenik pilotima braniocima Beograda, kod hotela Jugoslavija. Pored predsednika Vlade Srbije, u delegaciji koja će položiti vence na Spomenik pilotima braniocima Beograda biće i ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić i ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić.

Prva čestitka za Dan pobede

Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami čestitao je građanima državne zajednice i svim borcima protiv fašizma Dan pobede - 9. maj, uz želju za brz ulazak u evropske integracije. "Prošlo je 60 godina od pobede civilizovanog sveta nad najvećim zlom dvadesetog veka. Desetine miliona ljudi doprinelo je toj pobedi dajući svoj život", navodi se u čestitki.

Borci iz Drugog svetskog rata, proslavili su šezdeset godina od sloma fašizma. Nekadašnji Titovi partizani, okupljeni u Udruženju za istinu o antifašističkoj borbi, održali su svečanu akademijuu muzeju "25. maj". Niko od zvaničnika Srbije i državne zajednice nije prisustvovao tom skupu.

Pre tačno šezdeset godina, ljudi okupljeni na tom skupu, s puškama u rukama, dočkali su vest da je Hitler mrtav, a Nemačka kapitulirala. Sada su se okupili da se prisete tih slavnih dana, ali i mnogih svojih drugova, koji nisu dočekali da vide kraj rata. Svi odreda veruju da je vredelo i boriti se i poginuti u toj borbi i da bi istorija sveta bila drugačija da se nisu suprotstavili okupatoru.

Jedan od učesnika skupa, general Stevan Mirković, kaže: "Ja mislim da bi sigurno bila. Jer, ako bi neko razmišljao neko će drugi to da uradi, ne moramo mi, onda bi Hitler sigurno pobedio."

Borci su svom vrhovnom komandantu odneli cveće na grob. Tito ih je svake godine posle rata, kao šef države, primao na današnji dan. Sadašnji šef države nije ni došao na njihov skup, niti je to učinio bilo ko od zvaničnika Srbije. U Udruženju za istinu o antifašističkoj borbi smatraju da je to posledica prekrajanja onoga što se dogodilo u Drugom svetskom ratu. Gojko Brajović, prvoboraca, smatra da se istorija falsifikuje: "Falsifikuje se! Treba prikazati ono originalno, ono što je narodno-oslobodilačka borba dala ovom narodu, treba da se sačuva, ta tradicija zapravo i da je svi vi mladi znate."

Nekadašnji partizani, odbijaju svaku priču o tome da se u našoj zemlji još neko osim njih borio protiv nacista. Oni tvrde da su svi drugi bili saradnici okupatora, odnosno kvislinzi, a da su se samo ljudi pod komandom Tita borili protiv Hitlera. Tako se duhovi Drugog svetskog rata, u Srbiji, nisu smirili ni posle 60 godina.

Bez isticanja antifašizma, proslava je parodija

Forum za bezbednost i demokratiju u svom saopštenju povodom Dana pobede i Dana Evrope ističe da je obeležavanje ovog datuma u zemljama zapadnog Balkana, gde se donedavno stradalo zbog različitog imena, nacionalne pripadnosti i vere, iziskuje naglašavanje antifašističkog i antinacionalnog karaktera ovih praznika: "Bez isticanja  tih vrednosti, ovde i danas,  praznične  svečanosti izokreću se u parodiju i samo su još jedan dokaz suštinske, duhovne i mentalne udaljenosti od Evrope. Ne može se u današnju Evropu, međutim, sve dotle dok su nacionalizam i tzv. patriotizam ispred svih drugih vrednosti, a pre svega vrednosti demokratije".

Srbija i nije u Evropi upravo zato što je zaboravila na svoju antifašističku tradiciju i u kojoj su bivši partizani i borci NOV danas gotovo u situaciji da se pravdaju što su učestovali na strani koja je pobedila i čija se pobeda danas slavi, kaže se u saopštenju.

Antifašistički pokret, blistava vrednost

Crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je u subotu uveče da će učesće Crne Gore u antifašističkom pokretu ostati jedna od najblistavijih vrednosti njene istorije. Vujanović je na svečanosti povodom 60 godina pobede nad fašizmom u Crnogorskom narodnom pozorištu u subotu uveče kazao da je misija antifašizma u Crnoj Gori nosila sa sobom i drugu kapitalno važnu misiju vraćanja nepravedno izgubljene crnogorske državnosti.

On je naveo da Crnoj Gori u antifašističkom pokretu jugoslovenskih naroda pripada posebno mesto, "jer su njihove pobede na početku označile početak organizovane i masovne borbe jugoslovenskih naroda protiv fašizma".

Vujanović je dodao da je opštenarodni ustanak u Crnoj Gori pokazao da uzvišenost cilja i spremnost na žrtvu opredeljuju istorijsku vrednost jedne države daleko iznad njene veličine i brojnosti, navodeći da je u borbenom stroju sa puškom u ruci bilo 45.000 boraca, što je više od 10 odsto ukupnog tadašnjeg stanovništa. On je naveo da je više od 37.000 ljudi dalo živote u borbi za slobodu.

Austrija neće da se seća

Želja Austrijanaca da više ne moraju da se suočavaju s vremenom pre 1945. u stalnom je porastu, pokazuje istraživanje instituta "IMAS".

Čak svaki drugi Austrijanac smatra da "ovo poglavlje treba zatvoriti i o tome više ne pričati". To da sećanja na zločine i dalje treba da budu prisutna smatra važnim još samo jedna trećina, što je za šest odsto manje nego pre deset godina.

Austrijanci se, međutim, zalažu više za očuvanje sećanja na bombardovanje austrijskih gradova od strane saveznika, patnje ratnih zarobljenika u Rusiji ili odnos savezničkih snaga za vreme okupacije Austrije. Austrijanci imaju i veliki problem s pitanjem da li je kraj Drugog svetskog rata bilo oslobađanje ili vojni poraz. Preko 40 odsto ispitanika je podeljenog mišljenja, i veliki broj ne veruje u izveštaje o Drugom svetskom ratu. Čak 23 odsto Austrijanaca smatra da je patnja Jevreja u koncetracionim logorima preuveličana.

A u Nemačkoj borba protiv nacizma, ali uz neonaciste

Mnogobrojnim manifestacijama u Berlinu, ali i drugim gradovima, u Nemačkoj se danas obeležava 60. godišnjica oslobođenja zemlje od nacističke diktature i kraja Drugog svetskog rata. Skupovi se održavaju pod motom borbe protiv neonacizma, rasizma i mržnje prema strancima uz poruku da povratak ovakvih ideja u Nemačkoj nikada više neće biti moguć.

Dopisnik Bete iz Berlina, Snežana Bogavac, izveštava da je, uprkos vanrednim zakonskim ograničenjima prava na okupljanje, u Berlinu ipak dozvoljen skup neonacističke Nacional-demokarstek partije Nemačke. Ustavni sud Nemačke nije dopustio da neonacisti promarširaju oko Brandenburške kapije, kao i oko spomenika žrtvama Holokausta, udaljenom samo nekoliko stotina metara od kapije, ali je njihovo okupljanje dozvoljeno u drugom delu centra grada, na Aleksandar placu, jer za dalje zabrane nije bilo zakonskog osnova. Međutim, neonacisti su skup otkazali u poslednjem momentu. Inače, u znak protesta zbog ranije najavljenog skupa neonacista, već je započelo okupljanje levičarskih grupa na ulicama Berlina, na kojima je zato raspoređeno preko 6.000 policajaca iz cele zemlje.

Obeležava se i Dan Evrope

Povodom obeležavanja Dana Evrope, predsednici Francuske i Rusije, Žak Širak i Vladimir Putin, svečano će otkriti statuu bivšeg francuskog predsednika, generala Šarla de Gola, u ponedeljak. Statua visoka osam metara zauzeće jedno od najznačajnih mesta koje je namenjeno za monumentalne skulpture u Moskvi.

Evropska komisija ocenjuje da ujedinjenje Evrope predstavlja znak priznanja svima koji su se borili i poginuli u Drugom svetskom ratu, kao i da će usvajanje novog ustava Unije dodatno ojačati demokratiju na starom kontinentu.

Pet godina posle završetka Drugog svetskog rata, tadašnji francuski ministar inostranih poslova Rober Šuman pokrenuo je ideju političkog ujedinjenja starog kontinenta. Zamisao ujedinjenja Evrope u prvom trenutku je značila prevazilaženje tradicionalnog suparništva Francuske i Nemačke. Te dve zemlje su zatim postale glavni motor koji je prvobitnu labavu Zajednicu za ugalj i čelik transformisao prvo u Evropsku ekonomsku zajednicu, a zatim u EU koja danas okuplja 25 zemalja, ima svoju valutu, a uskoro treba da dobije i jedinstveni ustav.