Zašto Sajam nije spomenik kulture

Kompleks Beogradskog sajma Vlada je, sredinom januara, proglasila za kulturno dobro. Odluka o zaštiti tog zdanja kao spomenika kulture ne bi bila nimalo čudna da samo nedelju dana kasnije Vlada nije svoju odluku poništila. Mnogi članovi Vlade navode da su odluku preinačili zato što je Beogradski sajam u procesu privatizacije.

Da je Beogradski sajam značajan spomenik kulture glavnog grada Srbije, zna se od njegovog otvaranja 1957. godine.

Međutim, njegova arhitektonska i inženjerska vrednost došla je u središte pažnje javnosti sredinom januara, kada je Vlada Sajam zvanično proglasila za spomenik kulture, a samo nedelju dana kasnije - tu odluku poništila.

Od nadležnog ministra Nebojše Bradića B92 nije uspeo da sazna da li to ima veze sa aktuelnom privatizacijom Sajma.

Republički zavod za zaštitu spomenika Ministarstvu kulture je dao predlog kojim se hale 1, 2, 3 i 4 i prostor oko njih štite kao spomenik kulture, čime se onemogućavaju bilo kakve intervencije koje bi narušile spoljašnji izgled čitavog kompleksa, kaže direktorka Zavoda Vera Pavlović-Lončarski.

“Mi ćemo prepisati mere koje će štititi ono što je spoljni izgled građevine, ali takođe smo svesni i da te građevine funkcionišu drugačijim životom nego što su u vreme kada su napravljene. Dakle, one se mogu normalno maksimalno modernizovati u funkciji sajma”, rekla je ona.

“Mere zaštite će davati mogućnost da se u potpunosti na najsavremeniji mogući način koriste, ali da se, naravno, prepozna da je on nastao 50-ih godina XX veka”, kazala je Vera Pavlović-Lončarski.

Kako je Beogradski sajam u procesu privatizacije, ova zaštita mogla bi da odbije potencijalne kupce, jer bi novi vlasnik smeo da menja samo delimično arhitektonski izgled objekta.

Podsećamo, Agencija za privatizaciju je krajem decembra objavila tender za privatizaciju, a rok za dostavljanje ponuda je kraj marta.

Direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpoković kaže da Sajam mora da se prilagodi XXI veku.

“Beogradski sajam je 1957. godine održavao četiri sajma, a 2008. godinu smo završili sa 41 održanim događajem. Promenila su se vremena, jasno je da novo vreme zahteva i neku drugačiju organizaciju”, rekao je on

“Pre svega, moramo da razmišljamo i o logistici, ekološkoj održivosti, uticaju na okolinu samog objekta. Prosto, svako vreme nosi svoj pečat, jasno je da pečat 1957. ne može tako lako da se uklopi u sasvim drugi vek”, kaže Trpković.

Beogradski sajam je delo tri akademika - arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.

“Kroz tu arhitektonsku, urbanističku i inženjersku koncepciju, dobili smo novi vid jugoslovenske arhitekture, koja je dala pečat i novom identitetu Jugoslavije”, kaže arhitekta Bratislav Ilić.

Dilemu da li je Sajam Srbiji korisniji kao spomenik kulture ili kao savremeni komercijalni izložbeni prostor, pokušaće da razreše predstavnici Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i Beogradskog sajma na sastanku koji je zakazan u Agenciji za privatizaciju.