100.000 njih ulazi u rat?

Briger je rekao da bi svaka takva misija verovatno zahtevala "veliki petocifreni" broj trupa i da bi mogla uključiti snage izvan Evrope, uključujući i globalni jug.

"To znači da će im takođe biti potrebna ovlašćenja da sprovode prekid vatre koristeći oružje i vazdušnu podršku", rekao je Briger.

"Za sada, ovo ostaje teoretski scenario, ali bi mogao postati stvarnost", dodao je on.

Njegovi komentari su prvi put objavljeni u nemačkoj publikaciji Velt, a ističe se da je svoje stavove izneo kao zvaničnik EU, a ne kao predstavnik NATO-a.

Brigerovi komentari dolaze usred rastuće neizvesnosti oko podrške SAD Ukrajini nakon povratka američkog predsednika Donalda Trampa na funkciju.

• Zelenski, ima nade: Stigao poslednji poklon od Bajdena
• Kolaps na frontu: Raznose se granatama, padaju krvavi; "Mozgovi su im isprani"

Od svoje inauguracije, Tramp je signalizirao da Evropa mora da preuzme veći deo tereta odbrane Ukrajine, upozoravajući članice NATO-a da podrška SAD “nije neograničena“.

Trampova administracija je već zamrznula većinu američke strane pomoći preko Stejt departmenta, što je izazvalo zabrinutost u Briselu da bi dugoročna posvećenost Vašingtona Kijevu mogla da se pokoleba.

Briger je priznao da bi "vojno prisustvo moglo biti opcija", ali je naglasio da bi za takav potez bio potreban politički konsenzus unutar EU.

• Kapitulacija? Rusi ulaze...
• "Uragan" uništava, Rusi napreduju; Ukrajina: 153 okršaja tokom noći; Zelenski: Ojačajte

"Moramo imati jasan mandat i jasnu političku volju", rekao je Briger.

Njegove izjave sugerišu da EU odmerava svoje opcije ako Tramp smanji podršku ili pokuša da primora Ukrajinu na mirovne pregovore pod uslovima koji favorizuju Moskvu, navodi Novi glas Ukrajine.

Iako nije predstavljen nikakav formalni plan, ideja o multinacionalnoj posmatračkoj misiji mogla bi da dobije popularnost u diplomatskim krugovima kako raste pritisak da se zacrta put ka okončanju rata.

Diskusije o raspoređivanju NATO trupa u Ukrajinu dobile su zamah nakon pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima u novembru, izvestio je Mond.

Prema Fajnenšel tajmsu, ukrajinski zvaničnici su razmotrili realnu opciju raspoređivanja 40.000-50.000 stranih vojnika da obezbede duž linije fronta u slučaju prekida vatre.

Francuska i Velika Britanija su istražile opcije za slanje snaga da nadgledaju potencijalno primirje, izvestio je Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda u decembru, a francuski predsednik Emanuel Makron je pokrenuo to pitanje na samitu EU 18-19.

Zemlje EU mogle bi da pošalju do 100.000 vojnika u okviru mirovne misije ako se postigne sporazum, preneo je Rojters prošlog meseca.