U iščekivanju novog Trampovog plana – kako je novi predsednik SAD već promenio svet

Od Jerusalima preko Kijeva preko Londona do Otave, njegova izborna pobeda i iščekivanje novog Trampovog plana promenili su kalkulacije svetskih lidera – sa nekim dalekosežnim posledicama.

Bliski istok – sporazum o prekidu vatre u Gazi

Donald Tramp je izvršio uticaj na Bliski istok i pre nego što je seo u Ovalnu kancelariju da započne svoj drugi predsednički mandat.

On je presekao taktiku odlaganja koju je izraelski premijer Benjamin Netanjahu koristio da izbegne prihvatanje sporazuma o prekidu vatre koji je Trampov prethodnik Džo Bajden stavio na pregovarački sto prošlog maja.

Američki pritisak na Hamas i druge palestinske grupe je dat. Pod Bajdenom, pritisak na Izrael je bio poluga koja nikada nije povučena. Tramp počinje svoj drugi mandat tražeći zasluge, sa razumnim opravdanjem, za prelazak sporazuma o prekidu vatre u Gazi. On može uživati u nekoj slavi.

Velika Britanija - tajni 'mini kabinet'

Tramp i njegov tim su ovog puta drugačiji, spremniji, sa možda agresivnijim planom, ali njegovo oduševljenje što svet nagađa izgleda nesmanjeno. Britanski politički establišment u Vajtholu i Vestminsteru smatra toliko šokantnom upravo ta neizvesnost koja prati Trampa.

Kako se Velika Britanija može pripremiti za ono što još ne može znati?

Mala grupa visokih ministara pokušava.

• Poslednja odluka: Pomilovan Entoni Fauči
• Tik uoči Trampove inauguracije, reper poručio: "Nastupam, ali ne zbog novca" FOTO/VIDEO

Bilo je niza tajnih sastanaka "mini kabineta", sa premijerom Sir Keirom Starmerom, kancelarkom Rejčel Rivs, ministrom spoljnih poslova Dejvidom Lamijem i poslovnim sekretarom Džonatanom Rejnoldsom koji su "pokušavali da isplaniraju šta bi moglo doći", navodi jedan izvor.

Kako biše BBC, jedan insajder kaže da nije bilo previše priprema za više specifičnih scenarija jer bi se "izludeli" pokušavajući da pogodite Trampove sledeće korake. Ali drugi izvor kaže da su pripremljeni različiti dokumenti koji će biti predstavljeni široj vladi. Fokus je bio na "traženju mogućnost", a ne na panici oko toga da li bi Tramp mogao da prati neke od svojih čudnovatih izjava, kao što je aneksija Kanade.

Ukrajina – pritisak za dogovor

Dvadesetčetvorogodišnji David pridružio se ratu Ukrajine protiv Rusije prošlog septembra dok su se moskovske trupe približavale njegovom rodnom gradu. Sada provodi svoje vreme rukovanjem eksplozivima - iako bi više voleo da bude na koledžu i uči jezike.

"Niko ne zna koliko će rat trajati, možda ni političari", kaže on i dodaje: 

"Voleo bih da se to što pre završi, da ne stradaju civili i da ljudi više ne ginu. Ali s obzirom na to kako stvari sada stoje na prvoj liniji, neće biti skoro".

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci

On veruje da će, ako se oružje ućutka, to biti samo pauza, pre nego što se Moskva vrati po još.

Vetrovi postaju jači i vampirski dron sleće. Za sada je van pogona. Jedinica se spakuje i odlazi, čim je došla. Oni će se vratiti u akciju uveče, nastavljajući duele na nebu. Ali na terenu Rusi nastavljaju da napreduju, a Trampovo predsedništvo će značiti pritisak za postizanje sporazuma. I tu postoji još jedna teška istina: ako dođe, malo je verovatno da će biti pod uslovima Ukrajine.

Kanada – pretnja carinama doprinosi previranju

Politička nestabilnost u Otavi dolazi pošto se Kanada suočava sa brojnim izazovima - ne samo sa Trampovim zavetom da će uvesti carine od 25 odsto na kanadsku robu. 

Donedavno je izgledalo da je Džastin Trudo odlučan da ostane na mestu premijera, navodeći svoju želju da se suoči sa Pjerom Poaljevrom – njegovom ideološkom suprotnošću – u anketama. Ali šokantna ostavka Trudoovog ključnog zamenika, bivše ministarke finansija Kristije Frilend, sredinom decembra – kada je ona navela njegov neuspeh da Trampove pretnje ne shvati ozbiljno – pokazala se kao poslednja kap.

Članovi Trudoove sopstvene stranke počeli su javno da stavljaju do znanja da više ne podržavaju njegovo vođstvo. I time je pala i poslednja domina. Trudeau je ranije ovog meseca najavio ostavku na mesto premijera.

Kina – investitori gledaju na trgovinski rat

Kineska ekonomija se oporavila u poslednja tri meseca prošle godine, što je vladi omogućilo da ispuni svoj cilj rasta od 5 odsto u 2024, objavio je Peking u petak. Ali to je jedna od najsporijih stopa rasta u decenijama, dok se druga po veličini svetska ekonomija bori da se oslobodi dugotrajne imovinske krize, visokog duga lokalne samouprave i nezaposlenosti mladih.

Šef državnog biroa za statistiku rekao je da su kineska ekonomska dostignuća u 2024. godini "teško dobijena", nakon što je vlada krajem prošle godine pokrenula niz stimulativnih mera.

• Goodbye Bajdene, hello Trampe; Poslednja slika biće istorijska
• Buran prvi dan – Tramp najavio: Objavljujemo tajne arhive; Invazija na našu zemlju će biti gotova
• Naređenje je izdato: Zovite Putina

Peking je retko promašio svoje ciljeve rasta u prošlosti.

Stručnjaci su generalno predvideli ovu stopu rasta. Svetska banka je saopštila da bi niži troškovi zaduživanja i rast izvoza značili da bi Kina mogla da ostvari godišnji rast od 4,9%.

Investitori se, međutim, pripremaju: pretnja da će novoizabrani predsednik Donald Tramp uvesti carine na kinesku robu vrednu 500 milijardi dolara (409 milijardi funti) je velika.

Ipak, to nije sve što stoji na putu Kini da ostvari svoje ciljeve rasta sledeće godine.

EPA-EFE/TRUMP VANCE TRANSITION TEAM