Krvoproliće je zaustavljeno; Falilo je samo 10 minuta

Kako navodi Jutarnji list, nije bilo lako da se postigne sporazum jer višemesečni pregovori koji su se vodili u Dohi uz posredovanje Katara, Egipta i Sjedinjenih Država nisu dali rezultate jer se Izrael i Hamas nisu slagali oko važnih pitanja, poput uslova povlačenja izraelskih trupa iz Pojasa Gaze, povratka stanovnika iz Pojasa Gaze kućama i broja talaca koje će Hamas osloboditi tokom prve faze.

Obe strane su optuživane za sabotiranje pregovora. Kritičari izraelskog premijera Benjamina Netanjahua tvrdili su da on pokušava da izbegne raspad vladajuće koalicije, a Hamas je optužen da želi da izdrži dok Izrael ne zaglavi u sukobu s Hezbolahom i Iranom.

Situacija je počela da se menja krajem 2024. godine, kada je u Gazi ubijen vođa Hamasa Jahja Sinvar, potom su Hezbolah i Izrael dogovorili prekid vatre, a u Siriji je srušen režim Bašara al-Asada, neprijateljski raspoložen prema Izraelu, što je oslabilo poziciju Irana.

Osim toga, Donald Tramp je pobedio na američkim izborima, i zapretio da će se Hamas suočiti s "okrutnom odmazdom" ako odbije da osloboditi taoce pre njegove inauguracije.

Administraciju predsednika Džoa Bajdena u pregovorima o taocima zastupao je koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za Bliski istok Bret Mekgark, koji ima veliko iskustvo u tom region.

Tramp je za svog predstavnika imenovao preduzetnika Stivena Vitkofa, čoveka bez diplomatskog iskustva, ali s poslovnim vezama u Kataru.

Prema Njujork tajmsu, Bajdenova administracija se diskretno obratila Vitkofu s ponudom za saradnju u pripremi dogovora.

Međutim, u decembru su, uprkos malom napretku, pregovori ponovno zapali u slepu ulicu.

Kamen spoticanja bilo je pitanje koga će tačno Hamas pustiti u prvoj fazi primirja, a koje Palestince će Izrael zauzvrat osloboditi iz svojih zatvora.

Sporovi su se posebno ticali statusa nekih talaca: onih koji su u rezervnom sastavu izraelske vojske, ali nisu u aktivnoj službi i hoće li se oni smatrati vojnicima ili civilima jer o tome je zavislilo koliko palestinskih zarobljenika Izrael mora da oslobodi.

Ta je prepreka bila je fundamentalne prirode, budući da je oslobađanje talaca bila suština  dogovora.

Prema Njujork tajmsu, Mekgark je napustio Dohu pre Božića, rekavši da će se vratiti samo ako Hamas jasno stavi do znanja da je zainteresovan za dogovor. Iznenada, 4. januara on je pozvan nazad, odleteo je u Katar ravno s proslave rođendana svoje ćerke, a 10. januara pridružio mu se i Vitkof.

Njih dvojica su se s katarskim premijerom dogovorili da će pokušati da utiču na Izrael, a on na Hamas.

Glavna nerešena pitanja u to vreme bila su dubina tampon zone koju bi Izrael zauzeo u Pojasu Gaze i broj palestinskih zarobljenika koje bi pustio u zamenu za ranjene i bolesne taoce.

Hamas je prethodno tražio potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Pojasa Gaze, ali je pod pritiskom Egipta odustao od tih zahteva.

U subotu, 11. januara, Trampov izaslanik otišao je u Jerusalim gde se satsao sa Netanjahuom.

Tokom razgovora, u koji se Mekgark uključio preko video-veze, američki izaslanici vršili su pritisak na izraelskog premijera: Mekgark ga je upozorio da rizikuje da propusti priliku za sklapanje sporazuma, a Vitkof je uporno davao do znanja kako i Tramp želi dogovor.

Nakon razgovora Netanjahu je promenio stav i u Dohu poslao svoje pregovarače: šefa izraelske obaveštajne službe Mosad Dejvida Barneu i direktora Službe opšte bezbednosti Šin Beta Ronena Bara.

U sledeća četiri dana usledili su maratonski pregovori koji su održavani u kancelariji premijera Muhameda al-Tanija.

Pritom su predstavnici Izraela i Hamasa bili smešteni na različitim spratovima zgrade i nisu se ni jednom sreli nego su se naizmenično sastajali s Tanijem, predstavnicima egipatske obaveštajne službe i američkim izaslanicima.

"Ponekad je napredak bio sprečen prirodom Hamasove zapovedne strukture, koja zahteva od njegovih zvaničnika u Kataru da komuniciraju sa svojim kolegama u Gazi, koji su svi skriveni i teško dostupni", piše Njujork tajms.

Mekgark i Vitkof bili su u kontaktu sa svojim šefovima, ponekad su razgovarali s njima u isto vreme, a bili su udaljeni nekoliko metara jedan od drugog.

Jedan od prelomnih trenutaka u pregovaračkom procesu, dogodio se kasno naveče 12. januara: Muhamed al-Tani preneo je Amerikancima da bi Izrael trebalo da napravi dva ustupka, "malo poveća broj zatvorenika za puštanje na slobodu i neznatno smanji dubinu tampon zone.”

Mekgark i Vitkof zajedno su otišli u sobu izraelskih pregovarača, koji su u tom trenutku nazvali Netanjahua.

Amerikanci su te uslove preneli premijeru, a nakon “glasne rasprave na hebrejskom” Izraelci su pristali.

Pokušaji izmene i razašnjenja sporazuma trajali su do poslednjeg trena: konkretno, Hamas je u sredu pokušao da nastaviti raspravu o broju izraelskih vojnika na granici između Egipta i Pojasa Gaze, a Izrael je zahtevao razjašnjenje imena zarobljenike za razmenu.

Prema izvoru BBC Njuza, pregovori su "bukvalno" završili deset minuta pre pres konferencije na kojoj je Muhamed al-Tani objavio sporazum.