Nije pitanje da li, već kada? Pritajeni tigar zabiće nož u leđa Putinu, i to ogroman?

Autorka teksta koji datira još iz novembra 2024. i koji je sada objavljen na sajtu Kijev independenta,  podseća na katastrofalne posledice odluke ruskog cara koji se borio protiv Japana oko Mandžurije, umesto da investira u železnicu i municiju potrebnu za borbu protiv stvarnog neprijatelja zemlje, Nemačke.

Usledio je poraz u Prvom svetskom ratu koji je koštao Nikolaja i njegovu porodicu života nakon što su boljševici preuzeli vlast.

Ali, kako navodi profesorka Pejn, Zapad i Ukrajina nikada nisu nameravali da napadnu Rusiju, a kamoli da zauzmu njenu teritoriju. Ko bi to želeo na Zapadu? Kina bi, s druge strane, mogla.

Njihova duga lista pritužbi datira vekovima unazad, do careva koji su uklonili velike delove teritorije iz sfere uticaja Kine.

"Putinova invazija na Ukrajinu bila je ključna greška - ona ​​vrsta koja sprečava povratak na predratni status kvo. Umesto toga, takve greške vode ka alternativama koje su daleko manje poželjne. Nije pitanje da li će Rusija izgubiti rat protiv Ukrajine (u strateškom smislu već jeste), već samo koliki će biti gubitak", navodi Pejn.

• Tramp i Putin u Srbiji? Moskva: Rano je...
• Rusi digli Tu-22M3, bežite
• Užasno otkriće: Naredili su svojim vojnicima da izvrše samoubistva
• Potvrđeno: Sprema se sastanak Putina i Trampa
• Zarobljeni severnokorejski vojnici; Oglasila se Ukrajina FOTO

Rat je, navoodi se dalje, koštao Rusiju više od 700.000 žrtava. Rusiju je preusmerila svoju unosnu evropsku trgovinu energentima na manje profitabilna tržišta, sankcije su smanjile produktivnost, zaplenjene su joj devizne rezerve, stotine hiljada ljudi, radno sposobnih, je pobeglo, bombarduju se ruske fabrike i infrastruktura, NATO se proširio…

"Čak i ako novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nekako okonča rat, Putin ne može da preokrene ove gubitke. I što se to duže nastavi, Rusija će postajati sve slabija", smatra Pejn.

"Nije pitanje da li će se Kina okomiti na Rusiju, već kada. Kina će na kraju pojesti ruski ručak; jedina preostala neizvesnost je koliki će obrok biti”, istakla je profesorka vojnog koledža u SAD, podsećajući da je Rusija potrošila veći deo svog hladnoratovskog arsenala na Ukrajinu, ostavljajući Sibir širom otvorenim za kineske ambicije.

Upravo Sibir, kako se navodi dalje u tekstu  ima resurse za kojima Kina vapi: ne samo energiju i minerale, već, što je još važnije, vodu.

Bajkalsko jezero je veće od Belgije i sadrži 20% svetske slatke površinske vode, koja je Severnoj Kini očajnički potrebna.

Od Kine bi trebalo da očekuju i odmazdu za "ruski lanac zloupotreba" koji seže do sredine 19. veka, podseća Pejn.

Da bi izbegla sudbinu ruskog plemstva, ili veliki poraz, ruska elita bi mogla da podstakne Putina da se povuče i smanji gubitke svoje zemlje vraćanjem teritorije u zamenu za zadržavanje svog ličnog bogatstva.

Nažalost, čini se da Rusi idu ka nacionalnj katastrofi, piše dalje na stranicama Kijev independenta.