Čovek koji je osmislio 9/11 želi sve da prizna; Zašto SAD pokušavaju da ga spreče?

Halid Šeik Mohamed trebalo je da danas prizna krivicu na ratnom sudu u mornaričkoj bazi Gvantanamo Bej na jugoistoku Kube, gde ga SAD drže već 20 godina.

Ali Savezni apelacioni sud zaustavio je sinoć zakazani postupak kako bi razmotrio zahtev vlade da odustane od sporazuma o priznanju krivice za Mohameda i dvojicu koja su s njim optužena, navodeći da bi to nanelo nepopravljivu štetu i sudu i javnosti, piše BBC, a prenosi Index.hr.

Tročlano sudsko veće reklo je da se odlaganje "ni na koji način ne bi trebalo tumačiti kao odluka o meritumu", već da je cilj da se sudu da vremena da dobije punu informaciju i sasluša argumente "po ubrzanom postupku".

Odlaganje znači i da će slučaj sada pasti na nadolazeću administraciju Donalda Trampa.

Šta je trebalo da se dogodi?

Tanjug/AP Photo/Janet Hamlin, Pool, File

Na saslušanju koje je zakazano za danas Mohamed je trebalo da se izasni krivim za svoju ulogu u napadima 11. septembra 2001, kada su otmičari oteli putničke avione i srušili ih na Svetski trgovački centar u Njujorku i na Pentagon. Još jedan avion srušio se u polje u Pensilvaniji.

Mohamed je optužen za krivična dela, uključujući zaveru i ubistvo 2.976 žrtava.

Prethodno je rekao da je planirao "operaciju 11. septembra od A do Š", da je od 1990-ih radio na ideji o obuci pilota koji bi srušili komercijalne avione na zgrade, te da je svoju ideju predložio Osami bin Ladenu, vođi militantne islamističke grupe Al Kaida.

Zašto se sve ovo događa 23 godine nakon 11. septembra?

Ročišta na vojnom sudu u mornaričkoj bazi traju više od 10 godina, a dodatno ih komplikuje pitanje o valjanosti dokaza do kojih su SAD došle mučenjem Mohameda i drugih optuženika.

Nakon hašenja u Pakistanu 2003, Mohamed je proveo tri godine u tajnim zatvorima CIA-e poznatim kao "black sites", gde je 183 puta bio podvrgnut simuliranom utapanju ali i drugim tzv. "naprednim tehnikama ispitivanja" koje su uključivale deprivaciju sna i prisilnu golotinju.

Sporazum o priznanju krivice sklopljen je prošlog leta, nakon otprilike dve godine pregovora.

Šta uključuje sporazum o priznanju krivice?

EPA/MANDEL NGAN / POOL File

Potpuni detalji dogovora postignutih s Mohamedom i dvojicom njegovih suoptuženika nisu objavljeni. Poznato je samo da bi dogovor značio da optuženi ne bi dobili smrtnu kaznu.

Na sudskom ročištu u sredu njegov pravni tim potvrdio je da je pristao da prizna krivicu po svim tačkama optužnice.

Mohamed se nije lično obratio sudu, ali je sa svojim timom pregledao sporazum i unosio manje ispravke i izmene u navedene formulacije.

Ako se priznanje krivice održi i sud ga prihvati, sledeći korak bio bi imenovanje vojne porote koja bi saslušala dokaze na ročištu za izricanje kazne.

Advokati su sredu na sudu rekli da bi to bio oblik javnog suđenja, gde bi preživeli i članovi porodica ubijenih dobili priliku da daju izjave.

Prema sporazumu, porodice bi takođe mogle da postavljaju pitanja Mohamedu, koji bi trebalo da "odgovori na njihova pitanja potpuno i istinito".

Ključno za pristanak tužilaštva na dogovore bilo je jamstvo "da mogu da pokažu sve dokaze za koje su smatrali da su potrebni za uspostavljanje istorijskog zapisa o uključenosti optuženog u ono što se dogodilo 11. septembra, rekao je u sredu tužilacj Klejton G. Trivet Jr.

Zašto američka vlada pokušava da blokira priznanje?

EPA/JANET HAMLIN / POOL EDS: PHOTO HAS BEEN REVIEWED BY US MILITARY OFFICIALS

Američki ministar odbrane Lojd Ositin imenovao je visokog zvaničnika koji je potpisao dokument o priznanju krivice. Ali, ministar je u vreme potpisivanja bio na putu i navodno nije znao da će se to dogoditi, naveo je Njujork tajms.

Danima kasnije pokušao je da povuče potpis. "Odgovornost za takvu odluku trebalo bi da bude na meni kao nadređenoj osobi", napisao je u memorandumu.

Međutim, i vojni sudija i vojno žalbeno veće presudili su da je dogovor valjan i da je Ostin delovao prekasno.

U drugom pokušaju blokiranja dogovora američka vlada je ove sedmice zatražila intervenciju saveznog apelacionog suda.

U pravnom podnesku navodi se da su Mohamed i druga dvojica optuženi za "počinjenje najnečuvenijeg krivičnog dela na američkom tlu u modernoj istoriji" i da bi sprovođenje sporazuma "lišilo vladu i američki narod javnog suđenja optuženom i mogućnost smrtne kazne, uprkos činjenici da je ministar odbrane zakonito povukao te sporazume”.

Nakon objave sporazuma prošlog leta republikanski senator Mič Mekonel objavio je da je ta odluka " odricanje od odgovornosti vlade da brani Ameriku i osigura pravdu".

Zašto se suđenje odvija u Gvantanamu?

Mohamed se nalazi u vojnom zatvoru u zalivu Gvantanamo od 2006. godine. 

Zatvor je otvoren pre 23 godine, 11. januara 2002., tokom "rata protiv terorizma" koji je usledio nakon napada 11. septembra, kao mesto za držanje osumnjičenih za terorizam i "ilegalnih neprijateljskih boraca".

Većina onih koji su tamo držani nikada nije optužena, a vojni zatvor se suočio s kritikama zbog postupanja prema zatvorenicima. Većina je sada repatrirana ili preseljena u druge zemlje.

U zatvoru je trenutno 15 ljudi, najmanji broj u bilo kojem trenutku u njegovoj istoriji postojanja.

Svi osim šestorice optuženi su ili osuđeni za ratne zločine.