Liban bira predsednika: Iz dvanaestog pokušaja...

Očekuje se da će libanski poslanici u četvrtak konačno izabrati predsednika nakon više od dve godine zastoja, što je preko potreban korak da pomognu ovoj ratom razorenoj zemlji da izađe iz finansijske krize.

Glavnokomandujući libanske vojske Džozef Aun (60) smatra se favoritom, a analitičari kažu da bi mogao da nadgleda brzo raspoređivanje vojske u cilju sprovođenja primirja u južnom Libanu. Ova mala mediteranska država je bez predsednika otkako je Mišelu Aunu istekao mandat u oktobru 2022. godine.

Do sada je 12 pokušaja da se izabere predsednik propalo zbog zastoja u parlamentu između pro- i anti-Hezbolah blokova. Međutim, nedavne vojne operacije Izraela protiv Hezbolaha zadale su teške udarce šiitskoj militantnoj grupi, uključujući gubitak njenog dugogodišnjeg vođe Hasana Nasralaha.

U susednoj Siriji, Hezbolah je izgubio važnog saveznika nakon što su pobunjenici zbacili predsednika Bašara el Asada prošlog meseca. Uz krhko primirje u južnom Libanu od kraja novembra, 13. pokušaj izbora novog šefa države zakazan je za 11.00 časova po lokalnom vremenu. U zemlji koja još uvek nosi ožiljke građanskog rata 1975-1990, podeljene političke elite obično se slažu oko kandidata pre nego što se održi uspešno glasanje u parlamentu. Međunarodni pritisak se pojačao uoči sednice, uključujući pritisak francuskog izaslanika Žan-Iva Le Drijana, koji je pozvan da prisustvuje glasanju.

Američki izaslanik Amos Hohštajn bio je u Bejrutu ranije ove nedelje, pozivajući zakonodavce da osiguraju uspeh izbora. Saudijski izaslanik je u sredu posetio i Liban po drugi put za dve nedelje. Poslanici koji su se sastali sa saudijskim i američkim izaslanicima rekli su da su stekli snažan utisak da obe zemlje podržavaju Džozefa Auna. Prema višedenominacionom sistemu podele vlasti u Libanu, predsednik mora biti hrišćanin Maronita. Aun bi morao da obezbedi dvotrećinsku većinu - najmanje 86 od 128 poslanika - da bi bio izabran za predsednika. Ukoliko on ili bilo koji drugi kandidat ne osvoji taj broj glasova, parlament će održati drugi krug glasanja, gde će biti dovoljna prosta većina od 65 glasova. Izbor Auna zahtevao bi ustavni amandman, jer sadašnji ne dozvoljava osobi koja je obavljala visoku funkciju u poslednje dve godine da preuzme predsedničku funkciju.

Ako bude izabran, Aun bi bio peti general koji je postao predsednik Libana, a četvrti po redu. Vojni poglavari su takođe, po konvenciji, maroniti. Novi predsednik će se suočiti sa velikim izazovima, uključujući nadgledanje prekida vatre na granici sa Izraelom i obnovu naselja na jugu, istoku i u glavnom gradu koja je bombardovao Izrael.

Takođe je ključno da uspešni kandidat imenuje novu vladu sposobnu da sprovede reforme koje zahtevaju međunarodni kreditori da bi se otključala preko potrebna finansijska pomoć. Od 2019. godine, Liban je pogođen najgorom finansijskom krizom u svojoj istoriji.

Vojne akcije Izraela na teritoriji Libana izazvale su ekonomske gubitke veće od pet milijardi dolara, uz strukturnu štetu od nekoliko milijardi dolara, navodi Svetska banka.