Putin sprema napad na NATO? Desiće se ranije nego što smo mislili

"Jasno je da će svoj naredni šestogodišnji mandat u Kremlju posvetiti praćenju paranoične opsesije suočavanja sa Zapadom", smatra Ken Koflin, urednik spoljnopolitičke rubrike britanskog "Telegrafa".

Kako navodi Koflin, pošto je zabeležio rekord iz postsovjetske ere u kojem je osvojio skoro 88 odsto glasova, Putin je svoju pobedu iskoristio da podseti Ruse da ih Zapad nikada neće zaplašiti.

"Bez obzira ko i koliko žele da nas zastraše, ma ko i koliko žele da nas potisnu, našu volju, našu svest – nikome nikada u istoriji nije uspelo tako nešto. Nije funkcionisalo sada i neće raditi u budućnosti. Nikada",  rekao je Putin u govoru nakon izbora.

Prema Putinovom narativu, on se bori protiv pokušaja Zapada da umanji Rusiju kroz nemilosrdne napore da ubedi zemlje, poput Ukrajine, koje su ranije bile pod sferom uticaja Moskve, da se pridruže NATO-u i Evropskoj uniji.

"To znači da će 71-godišnji Putin osećati potpuno opravdanje da iskoristi svoju ogromnu pobedu na izborima da nastavi sa svojim planom pokušaja da ponovo izgradi Rusiju u globalnu supersilu, čak i ako postoji rizik da izazove veliki sukob sa Zapadom. Ruski predsednik svakako nije bežao od toga kada mu je postavljeno pitanje o mogućnosti da se umeša u direktnu konfrontaciju sa Zapadom tokom postizborne konferencije za novinare. "Mislim da je u savremenom svetu sve moguće … svima je jasno da će ovo biti na korak od Trećeg svetskog rata u punom obimu". Putinove izjave potvrđuju nedavne komentare lidera NATO-a u kojima upozoravaju da se puni obim teritorijalnih ambicija ruskog lidera proteže daleko izvan granica Ukrajine", kaže Koflin.

On je podsetio na to da je i američki predsednik Džo Bajden rekao da će Putin, kada završi sa Ukrajinom, napasti zemlje NATO.

U januaru je šef vojnog komiteta NATO Rob Bauer pozvao članice da budu spremne za izbijanje rata sa Rusijom u narednih 20 godina.

"Ništa što je Putin rekao nakon svog izbornog uspeha ne bi trebalo da razuveri nikoga da je Kremlj ozbiljan u smislu eskalacije svoje konfrontacije sa Zapadom. Štaviše, to je procena koja bi trebalo da posluži kao poziv na buđenje državama NATO-a, poput Britanije, koje su i dalje u stanju poricanja o sposobnosti svojih oružanih snaga da se suoče sa izazovom koji ratoborni mentalitet Kremlja postavlja evropskoj bezbednosti" rekao je Koflin.

On je istakao značaj povećanja troškova na odbranu za zemlje članice NATO, naročito s obzirom na mogućnost da u SAD pobedi Donald Tramp.

"Dok su samo tri zemlje NATO-a ispunile svoje obaveze prema NATO-u 2014, ta brojka će verovatno porasti na 19 ove godine. Ali to i dalje ostavlja činjenicu da još 13 zemalja ne plaća svoje obaveze, što je propust koji neće biti prevideti Tramp koji je, u svom intervjuu za GB Njuz sa Najdželom Faražom ove nedelje, rekao da ostaje privržen NATO-u – sve dok Evropljani plaćaju. Zanimljivo je da, s obzirom da Putin sada otvoreno preti evropskim granicama, a Tramp dovodi u pitanje budućnost NATO-a, još uvek postoje zemlje koje nisu voljne da ispune svoje odbrambene obaveze. Ako Putinov reizbor ne uspe da ih uzbuni, možda ništa neće", zaključuje Koflin.

"Napad u kraćem vremenskom roku nego što su neki zapadni analitičari sugerisali"

Njegove tvrdnje nisu neosnovane.

Određeni finansijski, ekonomski i vojni pokazatelji su pokazali da se Rusija sprema za sukob velikih razmera sa NATO koristeći konvencionalno oružje, navodi se u analizi Instituta za studije rata (ISW)

Analitičari ISW-a su naveli da će se napad verovatno dogoditi u kraćem vremenskom roku nego što su neki zapadni analitičari sugerisali, ali ne u bliskoj budućnosti.

Putin je pozvao lidere frakcija u Dumi da deluju u interesu države, a ne korporacija ili partija, i naglasio važnost imenovanja ljudi na osnovu kvalifikacija i kompetencija.

Ruski predsednik verovatno pokušava da stvori uslove za stabilizaciju dugoročne finansijske pozicije Rusije na visokom nivou javne potrošnje i signalizira da će dugoročna finansijska stabilnost Rusije zahtevati bar neke neprijatnosti bogatim ruskim bezbednosnim zvaničnicima sa političkim uticajem.

Tanjug/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Putin je, po svoj prilici, svestan da bi finansijska represija nad bezbednosnim "biznismenima" mogla da ugrozi političke odnose koje je sa njima izgradio, i to pokušava da ublaži, piše ISW.

Pored toga, ISW je naveo da se čini da se Rusija ne suočava sa finansijskom krizom, a povećanje vojne potrošnje je najveća promena ruske budžetske politike. Stoga analitičari sugerišu da će napori da se obezbedi finansijska budućnost Rusije verovatno biti usmereni na stvaranje dugoročnih uslova, a ne na rešavanje neposrednih finansijskih problema.

Rusija nastavlja da pokušava da zaobiđe međunarodne sankcije, a Međunarodni monetarni fond je procenio da će ruski BDP u 2024. porasti za 2,6 odsto i izvestio da je BDP Rusije rastao brže od ekonomija svih zemalja G7 2023. godine.

ISW je primetio da je poljski predsednik Andžej Duda naglasio u intervjuu za CNBC 20. marta da Putin pojačava napore da prebaci rusku ekonomiju na vojnu osnovu kako bi mogao da napadne NATO već 2026. ili 2027. godine, pozivajući se na neodređene nemačke studije.

Danski ministar odbrane Trels Lund Poulsen rekao je 9. februara da novi obaveštajni podaci ukazuju da bi Rusija mogla da pokuša da napadne zemlju NATO-a u roku od tri do pet godina, brže nego što je navedeno u procenama NATO-a za 2023. godinu.

Ruska pretnja u velikoj meri zavisi od finansijskih sredstava koja je Putin spreman da posveti ratu. Stoga je jasno da se Putin sprema na rizik da naruši svoje odnose sa bogatim ruskim biznismenima. U tom kontekstu on stalno najavljuje planove za proširenje ruske vojske.

Putinovi pokušaji da stvori uslove za stabilizaciju ruske ekonomije i finansija najverovatnije su deo ruskih finansijskih i domaćih priprema za potencijalni budući sukob velikih razmera sa NATO, a ne samo za produženi rat u Ukrajini.

Pored toga, ruska vojska nastavlja da sprovodi strukturne reforme kako bi istovremeno podržala rat u Ukrajini i dugoročno proširila ruske oružane snage u pripremi za mogući budući sukob velikih razmera sa NATO-om.

Nove divizije i flotile

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obratio se 20. marta kolegijumu ruskog Ministarstva odbrane i izneo vojne reforme u cilju unapređenja borbenih sposobnosti ruske vojske. Šojgu je izvestio da je Rusija formirala Dnjeparsku flotilu i "brigadu" čamaca u okviru flotile.

Ruski i ukrajinski izvori potvrdili su da su ruske trupe 13. marta mogle da izvrše ograničeni napad i da se privremeno iskrcaju na desnu (zapadnu) obalu Hersonske oblasti i da je rečna flotila Dnjepra zapravo mogla da podrži takve pokušaje da pređu reku.

Šojgu je izneo nekoliko tekućih napora na jačanju vojnih kapaciteta Rusije, što je verovatnije deo dugoročnih napora Rusije da se pripremi za potencijalni konvencionalni rat sa NATO-om nego kao deo tekućeg rata protiv Ukrajine.

On je naveo da je Rusija formirala armijski korpus i motorizovanu pešadijsku diviziju.

Šojgu je takođe tvrdio da ruska vojska planira da formira dve kombinovane armije, 14 divizija i 16 brigada do kraja 2024. godine.

ISW nastavlja da procenjuje da Rusiji trenutno nedostaju ljudstvo, vojna infrastruktura i kapaciteti za obuku da pravilno popuni nekoliko potpuno novih divizija.

Takve reforme, međutim, najverovatnije imaju za cilj izgradnju dugoročnih vojnih kapaciteta Rusije.

Kadrovske promene u ruskom Ministarstvu odbrane mogu biti dodatni pokazatelji ruske pripreme za dugoročni sukob.

Šojgu je predstavio general-potpukovnika Andreja Buligu kao zamenika ministra odbrane za logistiku tokom govora u Ministarstvu odbrane 20. marta.