Svet 24

02.01.2025.

20:42

Procurili tajni dokumenti: Putin se sprema za rat na drugom delu sveta; Postoji spisak meta

Ruska vojska je pripremila detaljne liste meta za potencijalni rat sa Japanom i Južnom Korejom koje uključuju nuklearne elektrane i drugu civilnu infrastrukturu, prema tajnim dosijeima iz 2013-2014. godine kojima je Fajnenšl tajms (FT) imao pristup.

Izvor: Jutarnji.hr

Procurili tajni dokumenti: Putin se sprema za rat na drugom delu sveta; Postoji spisak meta
Shutterstock/Kulinich Stepan

Podeli:

Planovi za napade, sažeti u ruskim vojnim dokumentima koji su procurili, odnose se na 160 lokacija kao što su putevi, mostovi i fabrike, odabranih kao mete za zaustavljanje "pregrupisavanja snaga u operativnim zonama".

Akutna zabrinutost Moskve oko njenog istočnog krila istaknuta je u dokumentima koje su zapadni izvori dali FT-u.

Ruski vojni planeri strahuju da bi istočne granice zemlje bile izložene u svakom ratu sa NATO-om i ranjive na napade američkih sredstava i regionalnih saveznika. Dokumenti su izvučeni iz memorije od 29 tajnih ruskih vojnih dosijea, uglavnom namenjenih obuci oficira za potencijalni sukob na istočnoj granici zemlje od 2008. do 2014. godine, i još uvek se smatraju relevantnim za rusku strategiju.

FT je ranije prošle godine izvestio da dokumenti sadrže ranije nepoznate detalje o operativnim principima za upotrebu nuklearnog oružja i nacrte scenarija za ratne igre kineske invazije i udara duboko u Evropu. Azija je postala centralna za strategiju ruskog lidera Vladimira Putina za izvođenje sveobuhvatne invazije na Ukrajinu i njegov širi pristup protiv NATO-a.

Sa sve većim ekonomskim oslanjanjem na Kinu, Moskva je regrutovala 12.000 vojnika iz Severne Koreje da se bore zajedno sa ruskim snagama protiv Ukrajine, dok je zauzvrat jačala Pjongjang ekonomski i vojno. Nakon što je u novembru ispalio eksperimentalnu balističku raketu Orešnik na Ukrajinu, Putin je rekao da je "regionalni sukob u Ukrajini poprimio elemente globalne prirode".

Vilijam Alberki, bivši zvaničnik NATO-a za kontrolu naoružanja, koji je sada saradnik istraživačkog tima Stimson centra, kaže da su, zajedno, dokumenti koji su procureli i nedavno angažovanje Severne Koreje jednom zauvek dokazali da su evropsko i azijsko ratište direktno i neraskidivo povezane.

"Azija ne može da stoji skrštenih ruku u sukobu u Evropi, niti Evropa može da sedi skrštenih ruku ako izbije rat u Aziji", rekao je on.

Detaljna lista meta

Spisak ciljeva vezanih za Japan i Južnu Koreju uključen je u prezentaciju koja je trebalo da objasni mogućnosti nenuklearne krstareće rakete Kh-101. Stručnjaci koji su ga pregledali za FT rekli su da sadržaj sugeriše da je distribuiran 2013. ili 2014. Dokument je označen oznakama Kombinovane akademije, koledža za obuku viših oficira.

SAD imaju značajne snage raspoređene u Južnoj Koreji i Japanu. Od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, obe zemlje su se pridružile koaliciji za kontrolu izvoza koju je predvodi Vašington da izvrši pritisak na ratnu mašinu Kremlja.

Alberki je rekao da dokumenti pokazuju kako Rusija shvata pretnju koju predstavljaju zapadni saveznici u Aziji, za koju se Kremlj plaši da će odvratiti ili omogućiti napad na ruske vojne snage u regionu, uključujući raketne brigade, predvođene SAD.

"U situaciji kada Rusija namerava da iznenada napadne Estoniju, oni bi takođe morali da napadnu američke snage i pomoćne jedinice u Japanu i Koreji", rekao je on.

Prve 82 lokacije na ruskoj listi meta su vojne prirode, poput centralnih i regionalnih komandnih štabova japanskih i južnokorejskih oružanih snaga, radarskih instalacija, vazdušnih baza i pomorskih objekata. Ostalo su lokacije civilne infrastrukture, uključujući putne i železničke tunele u Japanu, kao što je tunel Kanmon koji povezuje ostrva Honšu i Kjušu. Energetska infrastruktura je takođe prioritet – na listi je 13 elektrana, poput nuklearnog kompleksa u Tokaiju, kao i rafinerije goriva.

U Južnoj Koreji, glavne civilne mete su mostovi, ali na listi se nalaze i industrijska mesta kao što su čeličana Pohang i hemijske fabrike u Busanu. Veliki deo prezentacije govori o tome kako bi se hipotetički napad mogao nastaviti korišćenjem baraža nenuklearnih projektila Kh-101. Izabrani primer je Okuširitou, japanska radarska baza na brdovitom priobalnem ostrvu. Jedna ilustracija, koja tematizira takav napad, sadrži animirani gif velike eksplozije.

Ilustrativni materijali otkrivaju koliko je Rusija pažljivo birala listu meta. Beleška koja se odnosi na dva južnokorejska bunkera za komandu i kontrolu uključuje procene snaga potrebnih za probijanje njihove odbrane. Liste takođe beleže druge detalje kao što su veličina i potencijalni uticaj objekata. Fotografije zgrada u Okuširitou, snimljene unutar japanske radarske baze, takođe su uključene u ilustrativne fotografije, zajedno sa preciznim merenjima ciljanih zgrada i struktura.

Mičito Curuoka, vanredni profesor Univerziteta Kejo i bivši istraživač u Ministarstvu odbrane Japana, kaže da bi sukob sa Rusijom bio poseban izazov za Tokio ako bi rezultat širenja sukoba Rusije iz Evrope bila – tzv. "horizontalna eskalacija".

"U sukobu sa Severnom Korejom ili Kinom, Japan bi dobio rana upozorenja. Možda bismo imali vremena da se pripremimo i pokušamo nešto da uradimo. Ali kada je reč o horizontalnoj eskalaciji iz Evrope, to bi bilo kraće vreme upozorenja za Tokio i Japan bi imaju manje mogućnosti da spreče sam sukob."

Iako su japanska vojska, a posebno vazduhoplovstvo, odavno zabrinuti za Rusiju, Curuoka ističe da "obični Japanci često ne vide Rusiju kao bezbednosnu pretnju".

Rusija i Japan nikada nisu potpisali zvanični mirovni sporazum o okončanju Drugog svetskog rata zbog spora oko Kurilskih ostrva. Na kraju rata 1945. godine sovjetska vojska je zauzela Kurilska ostrva i proterala japanske stanovnike sa ostrva, gde danas živi oko 20.000 Rusa.

Fumio Kišida, bivši japanski premijer, rekao je prošlog januara da je njegova vlada "potpuno posvećena" pregovorima o tom pitanju, a Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije, napisao je na mreži Iks u odgovoru: "Nije nas briga za 'osećanja japanskog naroda' ...Ovo nisu 'sporne teritorije', već Rusija".

Test protivvazdušne odbrane

Planovi Rusije pokazuju poverenje u sopstvene raketne sisteme, koje se od tada pokazalo kao preterano. Hipotetička misija protiv Okuširitoua uključivala je upotrebu 12 Kh-101 lansiranih iz jednog teškog bombardera Tu-160. U dokumentu je verovatnoća uništenja cilja procenjena na 85 odsto.

Međutim, Fabijan Hofman, student doktorskih studija na Univerzitetu u Oslu, rekao je da se tokom sveopšte invazije na Ukrajinu Kh-101 pokazao manje nevidvljivim nego što se očekivalo i da se mučio da prodre u područja slojevite protivvazdušne odbrane.

"Kh-101 ima spoljni motor, što je zajednička karakteristika sovjetskih i ruskih krstarećih raketa. Međutim, ovaj izbor dizajna značajno povećava radarski potpis rakete", primetio je Hofman.

Takođe je napomenuo da se projektil pokazao manje preciznim nego što se očekivalo.

"Za raketne sisteme ograničene snage koji se oslanjaju na maksimalnu preciznost da unište svoje ciljeve, ovo je očigledan problem", rekao je on.

Još jedna prezentacija o Japanu i Južnoj Koreji nudi redak uvid u rusku naviku da redovno ispituje vazdušnu odbranu svojih suseda. Izveštaj rezimira misiju para teških bombardera Tu-95, poslatih da testiraju protivvazdušnu odbranu Japana i Južne Koreje 24. februara 2014. Operacija se poklopila sa ruskom aneksijom Krima i zajedničkom vojnom vežbom između SAD i Koreje.

Ruski bombarderi, prema dosijeu, napustili su bazu vazdušne komande velikog dometa Ukrainka na ruskom Dalekom istoku na 5-časovni povratni let oko Južne Koreje i Japana kako bi zabeležili odgovore.

Napominje se da je bilo 18 presretanja u koje je učestvovalo 39 aviona. Najduži susret bio je 70-minutna pratnja para japanskih F4 fantoma, koji, prema rečima ruskih pilota, "nisu bili naoružani". Samo sedam presretanja izvršeno je borbenim avionima koji su nosili rakete vazduh-vazduh. Ruta se skoro identično poklapa sa onom kojom su dva pomorska patrolna aviona Tu-142 krenula oko Japana ranije ove godine tokom strateških vežbi na Pacifiku u septembru, uključujući let iznad sporne oblasti u blizini Kurilskih ostrva, izvestio je Fajnenšl tajms.

Podeli:

24 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: