Uzbuna, Rusi će napasti? "Pripremajte zalihe"

"Pratim preporuke vlasti i verujem da bi Danci trebalo da urade isto... Izuzetno je važno da se držimo zajedno", navela je Frederiksen za portal dr.dk.

Prema njenim rečima, potrebno je praviti zalihe ne zbog toga što se očekuje napad na Dansku, već navodno zbog rizika od sajber ili hibridnog napada.

Frederiksen je istakla da se tokom 2025. godine mora preuzeti više odgovornosti za bezbednost Danske.

Danska agencija za upravljanje vanrednim situacijama ove godine je savetovala Dancima kako da se pripreme za krizne situacije i svakom stanovniku Danske preporučila je da se snabde sa tri litra vode dnevno, trodnevnim zalihama hrane, kompletom prve pomoći sa lekovima, sredstvima za ličnu higijenu, toplom odećom, prenosivim punjačem, baterijskom lampom, gotovinom, svećama, šibicama i radio prijemnikom.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu da Rusija neće napasti zemlje NATO-a.

Putin je ukazao da zapadni političari redovno zastrašuju svoje stanovništvo navodnom ruskom pretnjom kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema.

Početkom novembra, stanovnike Evropske unije je sačekalo upozorenje u izveštaju specijalnog savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da bi trebalo da naprave zalihe hrane i osnovnih potrepština u slučaju da dođe do rata i ruske agresije, ili neke druge vanredne situacije.

Izveštaj o civilnoj i vojnoj pripremljenosti Evrope sastavio je bivši finski predsednik Sauli Ninisto u svojstvu specijalnog savetnika.

• Amerikanci u panici: "Orešnik" napravio totalnu pometnju
• Nemci u strahu: Pravi se lista bunkera; Putin će ih razneti?
• Grade bunker: Biće opako?

U izveštaju se ističe da EU nije bila pripremljena za pandemiju kovida 19, kao ni za rusku agresiju protiv Ukrajine i da bi trebalo da iz faze reakcije pređe u stanje proaktivne spremnosti.

Izveštaj ne navodi da je agresija Rusije jedina moguća pretnja, ali se ističe da je najveća.

Mi nemamo jasan plan šta bi EU trebalo da radi u slučaju oružane agresije protiv neke njene članice. Pretnja koju bi predstavljao rat Rusije protiv evropskih snaga bezbednosti primorava nas da to pitanje postavimo u centar naše pripremljenosti za ovakvu situaciju, ne zanemarujući naše pripreme za druge velike pretnje, ističe se u izveštaju na 165 strana specijalnog savetnika Ursule fon der Lajen.

U okviru ove strategije, EU bi trebalo da domaćinstvima savetuje da budu pripremljena da u slučaju vanredne situacije mogu da izdrže minimum 72 sata sa raspoloživim zalihama.

Zbog toga bi stanovnici zemalja EU trebalo da naprave zalihe osnovnih potrepština, a članicama Unije se savetuje da svojim građanima daju smernice o pravljenju zaliha, evakuaciji i načinima na koji mogu da dođu do hitnih službi.

U najnovijem izveštaju se ističe da je potrebno nabaviti zalihe hrane, pijaće vode, lekova, kao i baterijske lampe i radio aparate na baterije.

Cilj ovih saveta je da se građani EU pripreme za vanredne situacije kao što su nove pandemije, ekstremne vremenske nepogode ili oružana agresija.

Predložene su i druge mere u tom smislu, kao što je izdvajanje najmanje 20 odsto ukupnog budžeta EU za povećanje bezbednosti i pripremljenost za krize, ali i veća razmena obaveštajnih podataka između članica Unije.