Poslednji "potop" Ukrajine

Anketa je sprovedena u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Švedskoj, Danskoj i Velikoj Britaniji i pokazala je da je u poslednjih 12 meseci želja javnosti da bude uz Ukrajinu do pobede, čak i ako bi to značilo produženje rata, opala u svih sedam zemalja, prenosi Gardijan.

Podrška alternativnom rešenju sukoba, odnosno pregovorima o okončanju borbi, čak i ako bi to ostavilo Rusiji kontrolu nad delovima Ukrajine, porasla je u svakoj zemlji, pokazalo je istraživanje.

Takođe, u istraživanju je iskazano izvesno nezadovoljstvo zbog ideje nametnutog rešenja koje bi podrazumevalo da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji, ali i široko rasprostranjeno uverenje da će novi američki predsednik napustiti Ukrajinu nakon svoje inauguracije 20. januara.

Anketa je pokazala da je spremnost da podrži Ukrajinu dok ona ne pobedi Rusiju ostala visoka u Švedskoj (50 odsto) i Danskoj (40 odsto) i Velikoj Britaniji (36 odsto), ali da su ti nivoi pali za čak 14 procenata u odnosu na januarske brojeve od 57, 51 i 50 odsto.

U istom periodu, procenti koji su rekli da im je draži mir sa pregovorima porasli su sa 45 na 55 odsto u Italiji, sa 38 na 46 odsto u Španiji, sa 35 na 43 odsto u Francuskoj i sa 38 na 45 odsto u Nemačkoj.

Takođe, manje od mesec dana od povratka Donalda Trampa u Belu kuću, većina ili skoro većina u svim zemljama osim jedne smatra da će novoizabrani predsednik SAD verovatno prekinuti podršku Ukrajini, tačnije to misli 62 odsto Nemaca, 60 odsto Španaca, 56 odsto Britanaca 52 odsto Francuza i 48 odsto Italijana.

Anketa je pokazala i da postoji podeljenost oko toga šta bi mislili o mirovnom rešenju koje bi Rusiji ostavilo kontrolu nad nekim delovima Ukrajine koje je zauzela od početka invazije u februaru 2022. godine.

Kako se navodi, većina u Švedskoj (57 odsto), Danskoj (53 odsto) i UK (51 odsto) i značajna manjina (43 odsto) u Španiji izjavila je da bi se osećala veoma ili prilično negativno u vezi sa takvim dogovorom, u poređenju sa samo 37 odsto u Francuskoj i 31 odsto u Nemačkoj i Italiji, ali ostaje nejasno kako bi bilo kakav dogovor o Ukrajini mogao da bude postignut.

Istraživanje je pokazalo i da većina zapadnih Evropljana smatra da saveznici Ukrajine nisu učinili dovoljno, kako u pogledu ekonomskih sankcija protiv Moskve, tako i vojne i druge pomoći Kijevu, da spreče Rusiju da dobije rat.

Kada se radi o konkretnim merama kao što su povecanje sankcija, isporuka više oružja, slanje više trupa za podršku članicama NATO-a u istočnoj Evropi ili koordinacija vazdušnih napada na ruske ciljeve u Ukrajini, podrška je bila stabilna ili niža nego ranije.