Kada će Nemačka dobiti novu vladu?

Kada se završi novogodišnji vatromet, strankama ostaje svega 53 dana da prikupe glasove.

Međutim, kratka kampanja nije jedina specifičnost ovih izbora. Prvi put od 1987. izbori se održavaju zimi. I po prvi put, umesto dva ili tri, postoji čak pet kandidata za kancelara.

Kampanja će možda biti jedna od najžešćih od ukupno 21 izborne kampanje za Bundestag od 1949.

Iako su se sve stranke zastupljene u Bundestagu, osim Alternative za Nemačku (AfD), neposredno pred Božić složile oko takozvanog sporazuma o fer pleju, ostaje da se vidi kako će to biti u praksi.

Sporazum, na svega dve i po stranice, usmeren je protiv ekstremističkih izjava, dezinformacija, ometanja izbornih događaja, uništavanja plakata, ali i ličnih napada.

"Raspravljamo uz međusobno poštovanje, izbegavamo lične uvrede ili napade na privatni i profesionalni život političara i političarki", stoji u sporazumu.

Međutim, u debati ranije ovog meseca u kojoj je u Bundestagu socijaldemokratskom (SPD) kancelaru Olafu Šolcu (Scholz) izglasano nepoverenje, ovaj princip baš i nije viđen. Umesto dostojanstva i poštovanja, rasprava je protekla u oštrim sukobima.

Šolc je optužio poslanika liberala (FDP) Kristijana Lindnera za "višenedeljnu sabotažu" donedavno vladajuće koalicije semafor i doveo u pitanje Lindnerovu "moralnu zrelost".

Kanelar je početkom novembra smenio Lindnera sa mesta ministra finansija, posle čega su liberali napustili vladu. Tako se raspala koalicija sa SPD i Zelenima, poznata kao semafor zbog stranačkih boja.

Raspad je otvorio put prevremenim izborima, sedam meseci pre redovnog termina.

U istoj decembarskoj debati kandidat demohrišćana (CDU/CSU) za kancelara Fridrih Merc (Friedrich Merz) nazvao je Šolcovu kritiku Lindnera "potpunom drskošću". Kritikovao je navodnu pasivnost kancelara u Briselu kao "sramotnu".

Kancelar je na to odgovorio rečenicom koja će, kako se čini, ući u istoriju: "Frice Merc priča tinkram." Tinkram na dijalektu sa severa Nemačke znači "gluposti".

Da li će uzavrela atmosfera makar malo da se smiri zbog sporazuma o fer pleju, ostaje da se vidi. Teško je predvideti i koje će teme dominirati kampanjom.

Brutalni napad na božićni vašar u Magdeburgu u petak, kada je ubijeno pet osoba, stavio je pitanje unutrašnje bezbednosti u sam vrh političke agende, bar na prelazu u novu godinu.

Moguća su i dalja iznenađenja. Donald Tramp postaće predsednik SAD 20. januara, a njegovi prvi koraci na toj funkciji već izazivaju spekulacije.

Vašington na Nemačku može da sruči carine i insistira na povećanju izdvajanja za odbranu na tri ili više odsto BDP-a. Osim toga, Tramp planira da u najkraćem mogućem roku okonča rat u Ukrajini.

Aktivno mešanje Trampovog savetnika i milijardera Ilona Maska u nemačku predizbornu kampanju već pravi podrhtavanja.

Mask otvoreno podržava AfD i čak je pozvao kancelara Šolca da podnese ostavku nakon napada u Magdeburgu. 

Bez obzira na to koliko kampanja bude oštra, na kraju će dve ili tri stranke morati da se slože da zajedno vode Nemačku. Prema trenutnim anketama, najrealnije opcije su koalicija CDU/CSU i SPD ili savez CDU/CSU i Zelenih.

Reputacija tročlanih koalicija ozbiljno je narušena posle raspada semafora i neuspeha pregovora o takozvanoj koaliciji Jamajka - demohrišćana, FDP i Zelenih 2017.

Uz to, nije sigurno da će FDP uopšte osvojiti dovoljno glasova da ostane u Bundestagu.

Koliko će vremena proći nakon izbora dok Nemačka ne dobije funkcionalnu vladu, niko ne želi da prognozira. Optimisti se nadaju da će novi kabinet biti formiran do Uskrsa.

Uskrs pada 20. aprila, skoro dva meseca posle izbora.