Sprema se totalni obrt: Ko je favorit za novog nemačkog kancelara?

Prema istraživanju agencije INSA za Bild, 24 odsto Nemaca bi izabralo Vajdelovu za kancelarku, dok bi 20 odsto podržalo Merca.

Međutim, anketa je obavljena dva dana pre napada na božićnu pijacu u Magdeburgu, kada je saudijski lekar, koji već 20 godina živi i radi u Nemačkoj, ubio pet osoba. Pitanje je kako će krajnja desnica, koja svoju popularnost gradi na mržnji prema migrantima, protumačiti ovaj događaj, budući da je napadač bio ultradesničar, javni pristalica AfD-a i kritičar islama.

Stručnjaci, međutim, ne veruju da će ovaj incident previše naštetiti AfD-u na izborima 23. februara, jer stranka već ima solidnu bazu desničarskih birača koji ostaju lojalni bez obzira na sve i neće imati previše uticaj na birače koji su prebegli u AfD jer su nezadovoljni koalicijom pod kancelarom Šolcom.

"AfD će verovatno previše pojednostaviti celu stvar, identifikovati migracije kao fundamentalni problem i tvrditi da počinilac uopšte nije trebalo da bude ovde, iako je zapravo bio potreban kao lekar," Benjamin Hohne, politikolog sa Univerziteta u Kemnicu, rekao je za Tagespigel, podsećajući da je AfD takođe izašao neoštećen iz prethodnih skandala, kao što su poslovi njihovih političara tokom evropskih izbora.

Hohne smatra da bi CDU mogao pogrešiti ako sada odluči da pooštri svoju migrantsku politiku, jer će desničarski birači na kraju izabrati stranku koja im je od početka servirala antiimigrantske stavove, a to je AfD, a ne onu koja pokušava da ih smiri nedeljama pre izbora.

AfD, osnovana 2013, ima oko 19 do 20 odsto glasova na nacionalnom nivou, što je čini drugom najjačom strankom iza CDU/CSU. Vajdel trenutno uživa veću popularnost od same stranke, što ukazuje na njenu privlačnost među različitim biračima. Vajdel bi mogla da stekne još veću popularnost, jer je pitanje imigracije za Nemce postalo još važnije od ekonomije, inflacije i gubitka radnih mesta. Ona nije tipična liderla krajnje desnice.

Nije toliko iznenađujuće što je ona žena, jer žene sve više preuzimaju vođstvo na desnici (Marin Le Pen u Francuskoj i Đorđo Meloni u Italiji). Ali Vajdel je drugačija jer je lezbejka i ima dvoje dece sa svojom partnerkom, švajcarskom producentkinjom šrilankanskog porekla. Kako je onda uspela da stane na čelo stranke poznate po svojim šovinističkim i ksenofobičnim stavovima i kako je postala osoba koju je AfD izabrao za svog kancelarskog kandidata?

Ko je Alis Vajdel?

Pa, u velikoj meri, AfD stranka svoj uspon duguje upravo Vajdelovoj, koja je stranku od tipično populističke podigla do one koja uspešno komunicira i sa nižim slojevima i sa preduzetnicima.

Vajdelova je rođena 1979. godine u Zapadnoj Nemačkoj. Radila je kao analitičar u Goldman Saksu i provela je šest godina u Kini, gde je radila u Banci Kine. Naučila je tečno mandarinski, a po povratku u Nemačku je doktorirala na Univerzitetu u Bajrojtu, na temu održivosti kineskog penzionog sistema.

Kasnije je radila kao slobodni poslovni konsultant, a u politiku je ušla 2013. godine, privučena protivljenjem AfD evru. AfD je, međutim, od tada značajno promenio svoj politički pravac. Posle izbegličke krize 2015. godine, stranka je sve snažnije počela da koristi antiimigrantsku retoriku, pozivajući na pooštravanje mera kontrole migracija i proterivanje kriminalaca. Vajdelova se zalagala za izgradnju zatvora u severnoj Africi za deportovane kriminalce i povlačenje Nemačke iz Evropskog suda za ljudska prava.

AfD je 2017. godine na saveznim izborima osvojio skoro 13 odsto glasova, čime je stranci obezbedila treće mesto u Bundestagu, a velike zasluge pripadaju Vajdelovoj, koja je sa Tinom Krupalom preuzela ko-vođenje stranke te godine. Njeno mirno i artikulisano držanje pomoglo je da se smanji radikalni imidž stranke, a istakla se njena sposobnost da dopre do srednje klase i ekonomski konzervativnih glasača koji se osećaju zanemarenim globalizacijom i imigracionom politikom.

AfD, naime, nije partija finansijskih stručnjaka. Njeni birači su uglavnom muškarci, stariji od 30 godina, obrazovani i srednjih prihoda. Partija je posebno popularna u istočnonemačkim državama. Iako je visoko obrazovana i često se predstavlja kao racionalan glas u AfD-u, mnogi Vajdelovu smatraju oportunistom.

Poznata je po svojim provokativnim govorima u kojima namerno polarizuje i stvara podele između "nas" i "njih", u kojima je često nejasno ko kojoj strani pripada. Ona napada politički establišment, Evropsku uniju i opasnosti koje vidi u masovnoj imigraciji. Ona se zalaže za strožiju kontrolu imigracije, niže poreze i nacionalistički pristup nemačkom identitetu. Inače, istraga koju je proveo Velt am Sontag otkrila je da je njen deda Hans Vajdel bio istaknuti nacistički sudija, koga je direktno imenovao Adolf Hitler i odgovoran za izricanje kazni protivnicima Trećeg rajha. Vajdelova takođe kritikuje političku korektnost i ono što ona vidi kao "levičarske" vrednosti koje dominiraju nemačkom politikom. Predložila je i "Dexit", odnosno izlazak Nemačke iz EU i obećala da će održati referendum o izlasku iz Unije ako ona pobedi.

Uprkos njenoj trenutnoj popularnosti, njena privatna i politička pozicija izazvala je mnogo kontroverzi, čak i unutar njene partije.

Naime, njena porodica ne odražava sliku tradicionalne porodice koju AfD propagira. Poslanik Zelenih Sven Leman ističe kontradiktornost u Vajdelinom životu i sugeriše da se ona lično suočava sa "mržnjom i ismevanjem" unutar svoje partije.

"Koliko samoobmane mora da trpi Alis Vajdel svakog dana da bi bila predsednica te AfD?" pita Leman.

Među poznatijim skandalima je i onaj iz 2017. godine kada je Die Zeit otkrio da je Vajdelova ilegalno angažovala sirijsku izbeglicu da radi kućne poslove u njenom domu u Švajcarskoj. Tražilac azila navodno nije imao pismeni ugovor o radu, a nedostajale su i fakture za obavljeni posao.

Vajdelova je na te navode odgovorila na Tviteru, tvrdeći da je reč o "lažnim vestima" i da je sirijska izbeglica boravila u svom domu kao gost, a ne kao zaposleni.

Za Alis Vajdel, koja sanja o političkoj karijeri sličnoj onoj Margaret Tačer, izazovi se nastavljaju. Čak i ako AfD postane najjača stranka, neće moći da pravi koaliciju sa drugim strankama zbog politike blokiranja krajnje desnih opcija u Nemačkoj, poznate kao "Brandmauer". Ova strategija nastala je kao odgovor na nacizam i po njoj se svaka saradnja sa ekstremnim desničarskim snagama smatra neprihvatljivom jer bi mogla dovesti do ponovnog oživljavanja radikalnih ideologija.