Svet 7

13.12.2024.

10:21

Sprema se 40.000 vojnika, ako se Putin i Tramp dogovore...

Promena odnosa snaga na Bliskom istoku padom režima sirijskog predsednika Bašara al Asada, koja je pokazala slabost Rusije, podstakla je diplomatske napore da se učini nešto s ruskom agresijom na Ukrajinu.

Izvor: Željko Trkanjec, Jutarnji list

Sprema se 40.000 vojnika, ako se Putin i Tramp dogovore...
EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Podeli:

Kako u svojoj analizi za Jutarnji list piše Željko Trkanjec, mađarski premijer Viktor Orban opet se ponudio da bude "spona".

Podseća se da je Vladimir Putin telefonski je razgovarao s premijerom Mađarske, na inicijativu Orbana, kao i da je Kremlj saopštio da je razgovor trajao sat vremena.

Mađarski premijer predsedanje EU počeo je u julu iznenadnom posetom Putinu, što je propraćeno oštrim porukama Brisela da ne govori u ime svih ostalih.

Tvrdio je da je pokrenuo mirovnu misiju koja se, ako je i postojala, razbila zbog zbivanja na ratištu gde Rusija i dalje napreduje, a Ukrajina ne uspeva da uspori nalet na bojištu u Donbasu, piše Trkanjec.

Ne pomaže ni odluka SAD-a da njihovim raketama dugog dometa mogu da gađaju ciljeve u Rusiji, što je bilo očekivano jer prevagu u ukrajinsku korist nisu doneli ni avioni F-16, iako su u Kijevu tvrdili da će to biti onaj prelomni činilac.

I sada Orban, na društvenoj mreži X-u, tvrdi da su "na kraju mađarskog predsedanja EU-om uložili nove napore za mir. “Predložili smo božićni prekid vatre i veliku razmenu zarobljenika. Tužno je što je predsednik Zelenski to odbacio i isključio. Učinili smo što smo mogli", stoji u objavi.

"Ne shvata mađarski lider, koji se nalazi pred neočekivanim izazovom jer opozicioni lider Peter Mađar vodi u anketama – izbori su 2026. godine. Ne shvata da njegovi dobri odnosi s Trampom i navodno s Putinom nisu razlog da bi mu njih dvojica prepustila istorijski važan posao, pregovore koji će privesti kraju najveći rat u Evropi nakon Drugog svetskog rata", navodi autor teksta.

Takođe, smatra i da Orban nema nikakvu podršku u NATO i EU što njegove snove o mirovnom posredniku čini iluzornim, "ali on to jednostavno ne može da prihvati".

Istovremeno, piše Trkanjec, traju ozbiljni procesi u Evropi čiji ključni lideri pripremaju zajedničke platforme kako bi dočekali Trampa s odgovorima na sve njegove pretnje.

U razgovoru za televiziju NBC izabrani američki predsednik ponovio je da Ukrajina mora računati na smanjenje američke pomoći, a podseća se i na Trampovu rečenicu da je "rat s Rusijom važniji Evropi nego SAD-u" a koja deluje poput odjeka izjava Baraka Obame iz 2014. godine, "Ukrajina nije američki nacionalni interes".

U tom kontekstu treba gledati poziv Friedriha Merca, lidera nemačke opozicione Hrišćansko demokratske unije (CDU) i verovatnog novog kancelara Nemačke nakon izbora u februaru, koji je u poseti Kijevu početkom ove sedmice predložio formiranje evropske kontaktne grupe koja bi koordinirala pristup rešavanju ukrajinske krize kako bi Evropa nastupala jedinstveno.

Taj proces već teče, navodi se dalje, a u četvrtak su se u Varšavi susreli premijer Donald Tusk i francuski premijer Emanuel Makron kako bi raspravljali o evropskoj bezbednosnoj krizi nakon što se ovaj potonji sastao tokom vikenda sa Zelenskim i Trampom.

"Mond", ističe Trkanjec, piše da Makron dolazi kako bi "raspravio veću podršku Ukrajini s pogledom prema mirovnim pregovorima".

"Prevedeno, raspravljalo se o mogućem raspoređivanju evropskih snaga na liniji razdvajanja kad dođe do primirja jer SAD vojnike raspoređivati neće. Obaveštajni izvori procenjuju da će, u slučaju dogovora, biti potrebno oko 40.000 vojnika koji bi čuvali primirje, a Kijev će insistirati da većina bude iz članica NATO”, navodi se dalje. .

Sledeće predsedavanje EU preuzima Poljska pa se očekuje da će se razgovori na nivou 27 članica - možda bez Mađarske i Slovačke - o zajedničkom pristupu ukrajinskoj krizi vratiti.

"Mercov predlog i sprovođenje njegovog plana koji je u punom zamahu, pokazuju da su evropski zvaničnici shvatili pogubnost koja se krije iza mogućeg dogovora Trampa i Putina bez učestvovanja predstavnika Evrope", piše još Trkanjec.

"Rus i Amerikanac, za razliku od 1945. i Jalte, ne vide britanskog premijera sebi ravnim, a ni ikoga iz Evrope. Rešenje ruske agresije na Ukrajinu odsudno je pitanje buduće evropske bezbednosti koju ozbiljno podriva sve intenzivniji hibridni rat protiv ciljeva u EU i na Ostrvu iza kojeg stoji Moskva", stoji dalje u tekstu na Jutarnjem listu.

"S druge strane, unutar NATO-a priprema se odgovor Trampovoj tezi da će SAD ostati u našem odbrambenom Savezu ako će Evropa plaćati svoje račune. Evropske članice, piše Fajnenšel tajms, pripremaju zajednički predlog da donja granica obaveznog ulaganja u odbranu bude 3 posto BDP-a, dok je samitu 2014. godine dogovoreno bilo 2 odsto što još uvek nije ostvarilo devet članica uključujući Hrvatsku", podseća autor.

Podeli:

7 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: