"Putin je sve sje**o"

Tokom konferencije za novinare u Dohi, dok su pobunjenici predvođeni grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) napredovali u svom pohodu, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov bio je vidno ljutit i ratoboran, te je naglasio da je HTS teroristička organizacija koju podržava Zapad i kojoj se "ne bi smelo dopustiti da zauzme teritorije u Siriji".

Ali, samo nekoliko dana kasnije Moskva i njeni mediji pod državnom kontrolom značajno su ublažili svoju retoriku. RIA Novosti i Tass, dve vodeće ruske novinske agencije, HTS su prestale da nazivaju "teroristima" i po novome su oni u Rusiji "naoružana opozicija".

Naime, Kremlj je prinuđen da se snishodljivo ophodi prema pobednicima u Siriji i i potraži puteve osetljivih diplomatskih napora kako bi zaštitila svoju vojnu imovinu u toj zemlji, piše Jutarnji list.

• Potresan snimak oslobađanja čoveka iz zatvora u Siriji: Oh bože, svetlo VIDEO
• Potpuno uništenje: Ovo je kraj VIDEO
• Stiglo saopštenje: Nakon sedamdeset godina – kraj?

Moskva nastoji da osigura budućnost svojih strateški važnih vojnih baza u Siriji, koje je čine globalnim igračem na Bliskom istoku i Mediteranu, ali i u Africi.

Postrojenje u Tartusu jedina je ruska pomorska baza u toplim morima i jedino rusko sredozemno središte za popravak i dopunu zaliha, a vazdušnu bazu Hmejmim u Latakiji Moskva je koristila kao platformu za Putinove poslove na afričkom kontinentu i prebacivanje ruskih oružanih grupa u afričke zemlje.

Nakon pada režima Bašara al Asada, najvernijeg saveznika Kremlja na Bliskom istoku, Rusija se sada mora okrenuti diplomatiji kako bi očuvala svoj uticaj u Siriji.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da ruske vlasti preduzimaju sve "potrebne korake za uspostavljanje kontakta u Siriji s onima koji su sposobni da osiguraju bezbednost vojnih baza".

• Vođa pobunjenika u Siriji: "Neće biti pomilovanja"
• Brutalna osveta: Pobunjenici zapalili grob Asadovog oca VIDEO
• Dramatičan preokret; "Krvnik" je ubijen VIDEO

Ranije je izvor u Kremlju rekao ruskim državnim medijima da su čelnici sirijske opozicije pristali da jamče bezbednost ruskih vojnih baza i diplomatskih institucija u Siriji.

Ključno pitanje sada, kako ocenjuju posmatrači, jeste hoće li Rusija uspeti da postigne dogovor s novim sirijskim čelnicima da svoje baze zadrži i u budućnosti.

Moguće je da je ruska rana promena u pristupu urodila plodom. Za razliku od Irana, čija je ambasada u Damasku opljačkana, ambasada Moskve ostala je netaknuta. Tass je, pozivajući se na sirijske izvore, izvestio da opozicija "nije planirala da prodre" u dve ruske vojne baze.

Posmatrači spekulišu da bi Moskva mogla u Siriji da sprovodi strategiju sličnu onoj u pristupu s talibanima, koji su proglašeni terorističkom organizacijom od 2003. godine, da bi Kremlj nastojao da im se svidi nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu 2021. godine. Na kraju ih je Rusija u oktobru uklonila s liste terorističkih organizacija.

To Asada stavlja u poziciju nevažne osobe u Moskvi jer Putin od njega više nema koristi. Iako je Kremlj saopštio da je evakuacija Asada u Moskvu bila Putinova lična odluka, njegov portparol je naglasio da ruski čelnik ne planira javni sastanak sa svrgnutim sirijskim diktatorom.

• Bajden će upozoriti Trampa
• "Imamo dokaze: Srušili su ga SAD, Izrael i još jedna zemlja"
• "Izdaja"; Erdogane, zažalićeš FOTO

Do nedelje uveče, nakon što su Asad i njegova porodica osvanuli u Moskvi, propaganda Kremlja Rusima je odjednom poručivala da su dramatični događaji u Damasku relativno nevažni.

Takođe im se govorilo da je za Rusiju prioritet bezbednost Rusije, ono što se događa u zoni specijalne vojne operacije.

Međutim, nisu sve pristalice Kremlja bile jednako voljne da Asadovo svrgavanje shvate na način na koji je to prikazano.

"Ovo je kolosalan geopolitički poraz i gubitak naše vojne prisutnosti na Bliskom istoku, za koju smo se toliko borili zadnjih devet godina", napisao je Vojni doušnik, uticajni proratni vojni kanal na Telegramu.

Nema sumnje da je za Putina rat u Ukrajini važniji od svih drugih briga, no njegova mračna opsednutost pokoravanjem Kijeva pridonela je, smatraju analitičari, smanjenju sposobnosti Moskve da utiče na događaje drugde.

Ruslan Puhov, voditelj istraživačkog tink tenka tanka Centar za analizu strategija i tehnologija u Moskvi, kaže da je sveobuhvatni rat Rusije u Ukrajini doveo do "slabljenja" vojnih i strateških sposobnosti Kremlja u Siriji, što je na kraju dovelo do kolapsa Asadovog režima.

Sa stotinama hiljada vojnika raspoređenih u Ukrajini, Moskva nije mogla da pošalje dodatne snage u Siriju. Preraspoređivanje plaćenika iz plaćeničke grupe Vagner iz te bliskoistočne zemlje u istočnu Ukrajinu takođe je Kremlju ostavilo manje mogućnosti da podrži Asada, kaže Puhov.

Lekcije intervencije u sirijskom ratu su očite. Prva i najvažnija je dobro vidljiva te pokazuje velika ograničenja ruske ‘velike sile‘ i intervencionističke politike u inostranstvu. Moskva nema dovoljnu vojnu snagu, resurse, uticaj ili autoritet za učinkovite intervencije silom izvan bivšeg Sovjetskog Saveza...

"Apsolutno je moguće blefirati o svojoj snazi ​​i sposobnostima na svetskoj pozornici, ali važno je ne verovati u sopstveni blef", napisao je Puhov u ruskim novinama "Komersant".

Retkost je da ruski mediji objavljuju ovako otvoreno kritičke članke, osim ako Moskva ne oseća potrebu da dopusti kritičarima da sebi daju oduška. Ali, Puhov u "Komersantu" ide još dalje.

"Rusija je prisutna u Siriji još od sovjetskih vremena, a Putin je sve sje**o u dve nedelje. I za šta? Za zauzimanje još jednog sela u Ukrajini?” - zapitao se.