Bajden pred velikim problemom koji ne može da reši; "Vrati Trampovu politiku"

Gotovo trećina američkih građana smatra da je imigracija najveći problem u zemlji, važniji od, na primer, ekonomije ili inflacije, što znači da će to pitanje dominirati na predstojećim predsedničkim izborima. Ako američki predsednik Džo Bajden želi da obezbedi drugi mandat u Beloj kući, biće mu potrebna sva pomoć koju može da dobije od svog meksičkog kolege.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador ključna je karika u obuzdavanju talasa migranata preko južne američke granice.

Nakon što je krajem prošle godine došlo do velikog skoka broja migranata iz Meksika, Bajden se prvo obratio Obradoru, koji je odgovorio da treba da pošalje delegaciju u meksičku prestonicu.

Ubrzo nakon tog sastanka, Meksiko je pojačao napore za sprovođenje zakona, postavio dodatne kontrolne punktove, zadržao migrante u svojoj zemlji i povećao deportacije u zemlje Centralne i Južne Amerike.

Ali neki Bajdenovi saveznici vide Obradora kao nepredvidivog partnera koji ne čini dovoljno da kontroliše sopstvenu južnu granicu i krijumčarske rute.

Drugi mu pripisuju savezništvo sa Trampom dok je bio predsednik, uprkos stalnim pretnjama tadašnjeg američkog lidera da će zatvoriti granicu i izgraditi zid prema Meksiku.

"Ne dobijamo saradnju kakvu bi trebalo da imamo", rekao je za NIT Džon Fili, bivši zamenik šefa misije u Meksiku. Fili je podsetio da su dve zemlje sprovele više zajedničkih patrola i istraga kako bi obezbedile granicu tokom mandata predsednika Baraka Obame.

"Znam kako je kada postoji prava saradnja, za razliku od ove koju imamo sada, koja se reklamira kao odlična saradnja, ali mislim da je to sranje", dodao je Fili.

Dok je bio na vlasti, predsednik Donald Tramp je zapretio carinama na meksičku robu kako bi primorao Obradora da sprovede suzbijanje migracije. Bajden je zauzeo drugačiji pristup, fokusirajući se na izbegavanje sukoba sa meksičkim liderom u nadi da će to sačuvati njihovu saradnju.

Broj migranata koji su ilegalno prešli južnu granicu SAD porastao je u februaru nakon pada u januaru.

Agenti granične patrole zabeležili su oko 140.000 privođenja migranata prošlog meseca, u odnosu na 124.000 u januaru. Broj prelazaka migranata u februaru i dalje je daleko ispod rekordnog nivoa migracije zabeleženog u decembru, kada su američke vlasti zaustavile 302.000 migranata.

Sa dolaskom proleća i toplijeg vremena, migracija se obično povećava.

Ali meksički zvaničnici krive američku politiku za povećanje broja migranata, rekavši da migranti žele da dođu u Sjedinjene Države jer je sistem azila toliko zaostao da migranti imaju dobre šanse da ostanu u zemlji godinama dok se njihovi slučajevi ne reše.

Vlada SAD "treba da promeni ceo sistem imigracije i azila, pravni okvir, ili ćemo završiti da radimo njihov prljavi posao", rekao je Enrike Lucero, šef meksičke Kancelarije za migrante u Tihuani.

Poslednjih meseci, lokalne vlasti u Tihuani izvršile su racije u hotelima i sigurnim kućama, pojačale obezbeđenje na zvaničnim prelazima i postavile nove kontrolne punktove duž nekada napuštenog dela granice, gde su migranti prolazili kroz rupu u zidu.

Vladine akcije samo su dovele migrante u veću opasnost, upozoravaju humanitarne grupe, navodeći da krijumčari sada vode ljude rizičnijim putevima kroz pustinju, gde se često izgube i dehidriraju.

Meksički zvaničnici kažu da su dostigli granicu onoga što mogu da postignu suočeni sa izuzetnim prilivom migranata koji je preplavio i njihovu zemlju.

U nedavnom intervjuu za "60 minuta" CBS-a, Obrador je rekao da Bela kuća mora da posveti više pažnje zemljama Latinske Amerike u suzbijanju migracija.

"Želimo da se pozabave osnovnim uzrocima, da ih ozbiljno razmotre", rekao je Obrador.

Meksički predsednik je žestoko branio suverenitet zemlje, reagujući na izjavu predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona, koji je rekao da će Meksiko učiniti ono što mu Vašington kaže.

Džonson je pozvao Bajdena da vrati Trampovu politiku "ostanka u Meksiku" za migrante koji traže azil u SAD.

"Mi nismo kolonija. Nismo protektorat nijedne strane zemlje. Imamo veoma dobar odnos sa vladom Sjedinjenih Država, ali ne i odnos podređenosti", rekao je Obrador.

Trampu bi u ovom trenutku išlo na ruku ako se Obrador dovoljno naljuti i odluči da propusti veći broj migranata u SAD, jer će to pokazati da je Bajdenova migrantska politika bila neuspešna.

Lopez Obrador je rekao da Bajden, za razliku od Džonsona, poštuje suverenitet Meksika.

"Svaki put kada razgovaram sa predsednikom Bajdenom, prvo što mi kaže je da naš odnos mora da bude na ravnopravnoj osnovi", rekao je Lopez Obrador.

Iako Lopez Obrador neće biti na funkciji kada Amerikanci izađu na izbore u novembru, pošto mu sopstveni šestogodišnji mandat ističe u septembru, do tada će imati dovoljno vremena da svojim potezima utiče na mišljenje američkih građana o migrantskoj politici. odnos prema Bajdenu i Trampu.